Proslava Svetog Save za Srbe u regionu tokom poslednjih godina polako postaje jedan od ključnih identitetskih simbola kojim se uvezuje osećaj zajedničke pripadnosti. Od Slovenije, preko Hrvatske, Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije i Srbije ova proslava svake godine biva sve masovnija, bogatija i svečanija. Za naše ljude, posebno u ovim novoformiranim državama, mnogo znači i dolazak poznatih srpskih intelektualaca koji tom prilikom održe besedu, obiđu znamenitosti i upoznaju se ili ponovo sretnu sa lokalnom srpskom zajednicom.
Pre tri godine imao sam čast da održim svetosavsku besedu u Baru u godini kad se obeležilo hiljadu godina od smrti Svetog Jovana Vladimira i kada je osvećen velelepni hram posvećen ovom srpskom kralju i svetitelju. Ove godine na poziv vladike Jovana Ćulibrka, u godini proslave osam vekova samostalnosti naše crkve, održao sam besedu na centralnoj svetosavskoj proslavi Eparhije parkračko-slavonske, održanoj u Slavonskoj Požegi. No, u tih nekoliko dana imao sam prilike da obiđem i Jasenovac i Pakrac i da sretnem puno ljudi, i čujem dosta toga o sadašnjoj situaciji u Slavoniji. Ovde ću preneti neke od tih utisaka.
Na ovim prostorima stvari se menjaju veoma brzo i uz puno rada, vere i angažovanja, mala ekipa ljudi može puno toga da promeni. Vladika Jovan je oformio lepu ekipu oko sebe i za pet godina postigli su dosta rezultata. Najvažnije je da je sedište eparhije vraćeno iz manastira Jasenovac u sam Pakrac. Ni ja do skoro nisam znao koliki je značaj Pakračke eparhije i njenog sedišta u ovom slavonskom gradiću. Centar grada je sastavljen od objekata Srpske pravoslavne crkve.
Tu je drugi najveći dvor u našoj crkvi, od koga je veće samo sedište patrijaršije u Beogradu. Ova trokrilna građevina je žestoko stradala tokom rata, ali vladika je uspeo da obnovi veliki deo. Već su pripremljeni radovi za rekonstrukciju krila okrenutog prema crkvi gde će biti smeštena biblioteka. To je zaista veliki prostor u koji će biti vraćena druga po važnosti biblioteka naše crkve, uz prateće čitaonice gde bi naučnici iz Zagreba, Beograda, Banjaluke, Osijeka, Bugarske, koji već uveliko dolaze, mogli da na miru istražuju i rade.
U ovoj biblioteci čuva se 39 srbulja, mnoštvo rukopisa iz šesnaestog i kasnijih vekova, prva izdanja sabranih dela Voltera, Ničea itd. U ruci sam držao jedan od retkih sačuvanih primeraka prvog izdanja prevoda Novog zaveta, koji je Vuk Karadžić sa posvetom poklonio Josifu Rajačiću.
Ovu biblioteku je tokom rata 1992. spasao jedan hrvatski oficir, gospodin profesor Ivan Hiti, koga je naša crkva zbog toga i odlikovala najvišim odlikovanjem. Odbio je da spali vladičanski dvor i spakovao je sve knjige u kamion i poslao u Narodnu univerzitetsku biblioteku u Zagreb.
Odmah ispred dvora nalazi se fascinantni saborni hram Svete Trojice, koji se takođe polako obnavlja. On je građen polovinom osamnaestog veka u baroknom stilu, a krajem devetnaestog veka obnovio ga je nemački arhitekta Herman Bole, koji je dodao neovizantijske elemente i sjajnu podnu keramiku u mediteranskom stilu. Hram je zapaljen 1991. godine, uništen je čuveni ikonostas, no danas i on vaskrsava. Još je važnije da se polako puni narodom i da je crkva bar praznicima prilično popunjena. Svetosavsku liturgiju i sečenje kolača ove godine obavio je prota Đorđe, sekretar eparhije, Virovitičanin, a na kraju sam i tu imao prilike da se kraćim govorom obratim našem narodu tamo.
Pored hrama je kuća u kojoj živi vladika okružen svojom ličnom bogatom bibliotekom, crtežima, kolekcijama ploča i diskova, vojnim insignijama koje je dobio od kolega padobranaca i specijalaca tokom boravka na Kosmetu, u Izraelu itd. Sasvim desno je depo u kome se zasad čuvaju najvrednija dela iz biblioteke, ali i izvanredno vredne ikone iz različitih delova eparhije. U sredini ovog prostora, na mestu gde je do 1995. bila linija razgraničenja, nalazi se poznata česma koju su naše vladike podigle, a na brdu je letnjikovac gde je pre tri godine podignut veliki krst u spomen Svetog Jovana Vladimira.
Od zanimljivih novina u gradu je i spomenik prvom predsedniku FK Partizan i hrvatske države. Postoji plan da se u gradu podigne spomenik još jednom značajnom stanovniku Beograda Slobodanu Seleniću, koji je u njemu rođen. Inače iz ove eparhije su mnogi naši velikani poput Grigora Viteza, Vladimira Velmar Jankovića, Miloša Đurića ili Peđe Stojakovića. U gradu živi oko 4.000 ljudi, a Srbi koji su ranije bili relativna većina sa 45 odsto, danas čine oko 20 odsto i imaju zamenika gradonačelnika.
Svi manastiri u eparhiji su takođe oživljeni i imaju bar po jednog ili dvojicu monaha. Manastir u Jasenovcu ima pet monahinja i razvija se oko crkve podignute 1984. godine u blizini zgrade stare pravoslavne škole. Vladika polako realizuje planove da se ova zgrada restauriše i da se oko manastira izgradi ozbiljan centar za istraživanje stradanja u dvadesetom veku. Za to ima podršku celog Sabora i veliku pomoć najstarijih vladika. On takođe ističe odličnu saradnju sa biskupom Antunom Škvorčevićem.
Najveći problem Slavonije danas je masovan odliv stanovništva. Iz Hrvatske je u zadnje dve godine otišlo oko 300.000 stanovnika i Slavonija se bukvalno prazni. Naslušao sam se brojnih priča o tome kako je nemoguće naći radnike za veliki broj delatnosti. Zanimljivo je da sa juga Srbije dolazi sve više građevinara i putara, npr. koji ovde žive i rade kao gastarbajteri. To što je Komnen Andrić nedavno postao prvi igrač iz Srbije u Dinamu nakon 1991. samo je rezultat kretanja na tržištu rada gde su radnici iz Srbije sve traženiji.
Želja i vladike i naroda odavde je da dolasci intelektualaca, biznismena, turista i zvaničnika iz Srbije budu što češći i kontinuirani. Od Beograda to je oko tri sata vožnje i ovo bogato podnožje Papuka nudi mnogo toga: od čuvenog kulena i sira, odličnog vina do izvanrednog kulturnog i verskog nasleđa koje za ceo naš narod predstavlja jednu od najvažnijih tačaka simboličke i istorijske geografije.
Izvor Politika, 11. februar 2019.
