Iz Republike Srpske nedavno je potekla inicijativa za ukidanje Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH. Predlagači u Dodikovoj stranci zamislili su kako bi takva inicijativa iz Vlade RS i Skupštine RS trebalo da bude upućena onima koji su potpisali uvođenje visokog predstavnika, to jest stranama potpisnicima Aneksa deset Dejtonskog sporazuma – SR Jugoslaviji (Srbiji), Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Federaciji BiH i BiH.
Reč je o jednom od aneksa tog međunarodnog ugovora, kojim je pre četvrt veka u posleratnu zemlju uveden međunarodni predstavnik kom je povereno da tumači „Dejton”.
Akcija SNSD-a podudarila se s nagoveštajima mogućeg dobijanja statusa kandidata BiH na putu u EU u novembru. Doduše, sve ređe se pominju ranije ocene evropskih zvaničnika o nespojivosti stanja protektorata sa zemljom koja o poglavljima pregovara s EU.
No, stvari su se u međuvremenu malo zakomplikovale. Nemalo nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, u Londonu je osnovan takozvani Savet za sprovođenje mira (PIK). Tom telu pošlo je za rukom da se u praksi nadredi visokom predstavniku. U Republici Srpskoj zastupaju stav kako PIK nije deo Dejtonskog sporazuma, te da nije osnovan ni odlukom Saveta bezbednosti UN. U PIK-u je 55 zemalja, ali ključnu reč vodi Upravni odbor, u kom sedi devet ambasadora velikih svetskih država, te predstavnici EU.
U praksi to znači da zemljom sem OHR-a upravlja i PIK, a postoji i supervizija za Brčko, s tim da se u političkoj čaršiji neretko mogu čuti mišljenja o snažnom uticaju ambasada stacioniranih u Sarajevu na prilike u zemlji, kao i evropskog predstavnika. Takođe, postoji uverenje da je pasivnosti OHR-a doprinelo odbijanje Banjaluke da se pre deset godina povinuje nametnutim odlukama, otkada se bonska ovlašćenja ne koriste kao sredstvo.
Nevolja sa kojom se susreću oni koji bi da vide leđa Valentinu Incku, desetogodišnjem predstavniku međunarodne zajednice, jeste to što je u praksi upravo PIK pre nešto više od jedne decenije izdiktirao uslove pod kojima će biti ugašen protektorat u BiH.
Reč je o o uslovima poznatim kao „pet plus dva”. Kao dva najteža od pet zadataka stalno se ističu – rešavanje pitanja državne imovine, što predstavnicima dva entiteta, koja o tome treba da se dogovore, nikako ne polazi za rukom. U sve se umešao i problem vojne imovine, što je stvari dodatno zakomplikovalo. Tu je i uslov za koji u RS kažu da može biti proizvoljno merljiv, to jest da će OHR otići kada to omoguće prilike i povoljna situacija.
Izvršni komitet SNSD-a najavio je da će Vladi RS i Skupštini RS dostaviti predlog za ukidanje OHR-a, pa su se mediji bavili mogućim dometima te inicijative. Zaključak do kog su došli jeste da bi saglasnost mogla doći sa svih strana, izuzev možda od dela predstavnika Bošnjaka, koji su na novinarska pitanja odgovorili da će se založiti za ostanak OHR-a, uprkos uverenju da i bošnjačka javnost nije zadovoljna radom visokog predstavnika.
No, razlog bošnjačkog nezadovoljstva nije istovetan s onim koji imaju predstavnici druga dva naroda. Srbi i Hrvati, naime, negoduju zbog ranijih intervencija OHR-a ubeđeni da su njima sem Dejtonskog sporazuma narušena i prava tih naroda. Dok su Bošnjaci namršteni prevashodno zbog dugogodišnje pasivnosti OHR-a.
Izvor Politika, 12. februar 2019.
