Obeležavanje Dana državnosti, centralna ceremonija u Orašcu

Centralnu državnu ceremoniju u Orašcu predvodila je predsednica Vlade Ana Brnabić koja je istakla da je naša vizija moderna Srbija

Srbija nizom manifestacija obeležava Dan državnosti. Premijerka Ana Brnabić je na centralnoj državnoj ceremoniji proslave Sretenja u Orašcu poručila da su prelomni događaji iz istorije važni za razumevanje ovog trenutka u kojem se Srbija ponovo suočava sa izazovima, izborima i odlukama koje će kreirati budućnost, kao i da se ne treba plašiti izazova ili neuspeha, već da bi trebalo biti hrabar i odlučan u prevazilaženju prepreka, kao što su to naši preci bili.

Centralnu državnu ceremoniju u Orašcu predvodila je predsednica Vlade Ana Brnabić koja je u obraćanju istakla da je naša vizija moderna Srbija i da ćemo pobediti u tome.

„Menjamo Srbiju i gradimo bolju budućnost za sve naše građane. Naša vizija budućnosti je moderna Srbija“, dodala je Brnabićeva.

Kako je rekla, održivi razvoj, privredni rast, bolji životni standard i kvalitet života za građane je ono na čemu se svakodnevno posvećeno radi.

„Stvaramo nove mogućnosti za buduće generacije. Građane smo postavili u centar naše politike. Stvaramo jaku ekonomiju. Menjamo sliku Srbije u svetu“, istakla je premijerka.

Naglasila je da je politika koju Srbija vodi – politika saradnje sa svim partnerima, spremnost na dijalog i kompromis u rešavanju svih otvorenih pitanja, uz puno poštovanje nacionalnih interesa Srbije.

Navela je i da se ponosi današnjom odgovornošću, pameću i razumom onih koji vode Srbiju, za buduće generacije, i hrabrošću koju je u Srbiju uveo predsednik Aleksandar Vučić, a koju će, kaže, pratiti.

„Poštujemo sve naše partnere i držimo reč. Zbog toga smo danas u svetu prepoznati kao pouzdan partner, a stavovi Srbije se uvažavaju bez obzira da li te stavove naši partneri dele ili ne“, rekla je predsednica vlade.

„BUDUĆNOST ZAVISI OD NAS“
Podsetila je da je početak Prvog srpskog ustanka, 15. februara 1804. godine, označio početak procesa tranzicije jedne privredno zaostale otomanske provincije u jedno od najslobodnijih društava Evrope Napoleonske epohe.

Tačno 31 godinu kasnije, na Sretenje 1835. godine, predvođena velikim knezom Milošem, Srbija je dobila jedan od najnaprednijih i najliberalnijih ustava u Evropi, Sretenjski ustav.

„Ti ključni i prelomni događaji iz istorije naše zemlje važni su danas za razumevanje i tumačenje ovog trenutka kada se Srbija ponovo, kao mnogo puta do sada, suočava sa značajnim izazovima, izborima i odlukama koje će kreirati budućnost naše zemlje. A budućnost zavisi od nas“, poručila je premijerka.

Istakla je da sve represalije nad srpskim revolucionarima i civilnim stanovništvom, čiji je verovatno najpoznatiji simbol niška Ćele-kula, nisu mogli da slome duh ustanka.

„Ubrzo zatim otpočeo je nepovratni narodni pokret srpskog naroda, Prvi i Drugi srpski ustanak ili pod zajedničkim nazivom ‘Srpska revolucija’, jer oni to i jesu bili – srpska seljačka revolucija tokom koje je naša zemlja postala jedna od malobrojnih država tadašnje Evrope u kojoj su feudalni odnosi u potpunosti ukinuti“, rekla je Brnabićeva.

Naglasila je da poziv srpskog vožda Karađorđa upućen narodnim vođama u svih 17 nahija da ustanu i pruže otpor turskom zulumu, danas za sve nas predstavlja simboličan poziv da se rešimo loših navika, starog i prevaziđenog načina razmišljanja i da preuzmemo odgovornost za sopstveni život i budućnost Srbije.

„Ako želite dobro sebi, ako želite dobro svojoj deci, borite se svakoga dana za bolju budućnost zemlje u kojoj živite. Nemojte tražiti izgovore, upirati prstom u druge, samo zato jer je to lakše nego rešavati probleme“, rekla je Ana Brnabić.

„Možemo mnogo da naučimo iz naše istorije. Kao što su naši preci u temelje srpske države usadili čojstvo i junaštvo, naše je da danas ugradimo znanje i da najmlađe adekvatno spremimo za budućnost“, poručila je premijerka.

„TREBA BITI HRABAR I ODLUČAN U PREVAZILAŽENjU PREPREKA“
Ukazala je da se ne treba plašiti izazova ili neuspeha, već treba biti hrabar i odlučan u prevazilaženju prepreka, kao što su to naši preci bili.

„Zašto se oni nisu plašili ni dahija, ni moćne Otomanske imperije? Jer su imali veliki cilj pred sobom, zato što su bili hrabri da sanjaju slobodu koja im je bila toliko daleko, ali od koje, po cenu života, nisu odustajali. Samo napornim radom i spremnošću na doživotno učenje i lični razvoj, možemo postati društvo uspešnih, slobodnih i srećnih pojedinaca“, rekla je Brnabićeva.

Poručila je i da predsednik i Vlada Srbije vode odgovornu politiku za koju veruje da će dugoročno doneti napredak i dobrobit građanima Srbije, bez razlika, jer je to politika suštinske transformacije zemlje.

Reagujući na negodovanje i zvižduke grupe prisutnih, premijerka je rekla da nažalost našim precima ne odaju svi jednaku čast.

„Nažalost danas, kada slavimo naše pretke, danas imamo ljude koji su došli ovde da zvižde, danas kada treba pre svega da pokažemo jedinstvo, zajedništvo, jedinstvo u borbi za bolju budućnost zbog naših predaka, danas imamo one koji su ovde da zvižde, ali to je tim ljudima na čast“, rekla je Brnabićeva.

„Još jedna poruka za one koji ste došli ovde da na ovaj svečani dan, na ovo sveto mesto zviždite, ne ispoštujete naše pretke i ne čujete šta radimo za našu budućnost. Vidim zastave koje nosite, vidim koga predstavljate i želim jednu stvar da vam poručim – fašizam u Srbiji nikada neće pobediti“, naglasila je Brnabićeva.

„Borićemo se protiv fašizma kao što su se borili svi naši preci, borićemo se svaki dan za budućnost Srbije, što ste glasniji to ćemo se mi više boriti. Mnogo je Srbija propatila zbog fašizma, mnogo je žrtava fašizma u Srbiji bilo“, rekla je Brnabićeva.

CVIJANOVIĆ: NAŠA DUŽNOST DA UČIMO IZ ISTORIJE
Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović rekla je da su Srbi sa pravom okupljeni oko današnjeg datuma i ideje državnosti, slobode, nacionalnog jedinstva, obaveze da se sačuva mir i očuva srpski identitet.

Poručila je da joj je čast da se obrati na mestu na kojem je „Srbija vaskrsnula, zapalila plamen slobode i krenula put oslobođenja“.

Navela je da je za život u slobodi i miru plaćena prevelika cena i da je zato naša obaveza da ne zaboravimo žrtve i da hrabro koračamo u budućnost, vredno radimo i gradimo zemlju i čuvamo identitet i jezik.

„Dužnost je naše političke generacije i onih koji dolaze posle nas da učimo iz istorije i zajednički čuvamo mir, da slobodu ne bismo više nikada plaćali ljudskim životima“, rekla je Cvijanovićeva.

Istakla je da će se zalagati da saradnja Srbije i RS bude sve jača i intenzivnija i da treba da bude u interesu Srbije i Srpske, a ne na štetu drugih ili uprena protiv drugih.

„Ta saradnja treba da potvrdi našu bliskost i dužnost da radimo zajedno stvarajući bolje uslove za živote naših građana“, rekla je Cvijanovićeva i dodala da je zahvalna na podršci Srbije RS, i u finansijskom i u svakom drugom smislu.

Naglasila je i da su odnosi Srbije i RS na najvišem mogućem nivou i da u budućnosti mogu biti samo snažniji, dodajući da će vreme pred nama biti vreme izazova i da zato treba da negujemo saradnju.

Ana Brnabić i Željka Cvijanović položile su lovorove vence na spomenik Karađorđu u Memorijalnom kompleksu Orašac.

Državna ceremonija počela je služenjem pomena Karađorđu i ustanicima, koji su na Zboru u Orašcu pre 215 godina odlučili da pokrenu Prvi srpski ustanak.

Pomen je služio vladika šumadijski Jovan sa sveštenstvom, nakon čega su Ana Brnabić i Željka Cvijanović položile vence.

Ceremoniji u memorijalnom kompleksu u Orašcu prisustvovali su građani koji su nosili srpske zastave, a završena je kulturno-umetničkim programom i pesmom „Vostani Serbije“.

Obeležavanju su prisustvovali i ministri Branko Ružić, Zoran Đorđević, Nenad Popović, poslanici, predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, načelnik Generalštaba i predstavnici Vojske Srbije, sveštenstvo, predstavnici ambasada i diplomatskog kora.

GOJKOVIĆEVA POLOŽILA VENAC NA SPOMENIK NEZNANOM JUNAKU NA AVALI
Prethodno je povodom Dana državnosti predsednica Narodne skupštine Maja Gojković položila je venac na spomenik Neznanom junaku na Avali.

„Vašim zadivljujućim junaštvom i ogromnom žrtvom, nesalomivi duh srpskog naroda zauvek je protkan idealima slobode, pravde i nezavisnosti. To ostaje zavet svim budućim pokolenjima i put kojim ćemo jedinstveno i nepokolebljivo koračati u budućnost. Neka Vam je večna slava i hvala“, zapisala je Maja Gojković u spomen knjigu.

Kako se navodi u saopštenju iz Skupštine Srbije, ceremoniji polaganja venca, uz smotru Počasne jedinice Garde Vojske Srbije, prisustvovali su komandant Kopnene vojske, general potpukovnik Miroslav Simović i komadant RV i PVO brigadni general Duško Žarković.

U okviru obeležavanja Dana državnosti, lovorov venac na sarkofag vožda Karađorđa u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu položio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Vence su položili i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, opštine Topola, zadužbine „Kralj Petar Prvi“, kao i građani.

Početak ceremonije na Oplencu obeležila su crkvena zvona.

Venci su položeni i na spomenik Kosovskim junacima u Kruševcu, Voždu Karađorđu u Vranju i kraj biste Antonija Ristića Pljakića u Kraljevu.

Predsednik Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama.

Povodom Dana državnosti predsednik je primio čestitke brojnih svetskih zvaničnika.

Dan državnosti Srbije svečano je obeležen i u Parizu u organizaciji Ambasade Srbije u Francuskoj i u prisustvu velikog broja javnih ličnosti te zemlje. Prvi put ove godine Dan državnosti obeležen je i u Ambasadi Srbije u Švajcarskoj i Lihtenštajnu, sa sedištem u Bernu.

Sretenje je državni praznik kojim se obeležavaju dva značajna istorijska datuma bitna za kulturno-istorijski i nacionalni identitet Srba.

Tog dana 1804. godine, srpski ustanici, predvođeni Đorđem Petrovićem – Karađorđem na Zboru u Orašcu odlučili su da pokrenu Prvi srpski ustanak. Ustanički skup predstavlja početak obnove srpske državnosti posle viševekovne otomanske vlasti.

U narednih nekoliko godina ustanička vojska, pod vođstvom Karađorđa, u čuvenim bitkama kod Ivankovca, Deligrada, Mišara, u Beogradu i drugim mestima, porazila je otomanske snage i oslobodila gotovo celu teritoriju Beogradskog pašaluka. Time su Srbi otpočeli oslobodilačku borbu protiv otomanske vlasti i proces stvaranja svoje novovekovne države.

Takođe, 15. februara 1835. godine u Kragujevcu donet je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije i jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog vremena.

Dan državnosti Srbije praznuje se 15. i 16. februara, a ponovo je počeo da se obeležava od 2002. godine.

SRETENjE OBELEŽENO I U PRIŠTINI
Drugu godinu zaredom, Sretenje je obeleženo u Prištini u Srpskom kulturnom centru, otvorenom prošle godine u neposrednoj blizini pravoslavne crkve Svetog Nikole. Srpski centar u Prištini okuplja preostale Srbe u tom gradu, ali i one koji su bili primorani da ga napuste i nasele se u okolini. Centar je otvoren na Sretenje prošle godine.

 

Izvor RTS/Tanjug, 15. februar 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u