Dodik: Bosnu može spasiti samo unutrašnji dogovor

„Sinonim za RS može da bude samo zapadna Srbija. Imam još ideja, pa neka o tome razmišljaju oni koji krize izazivaju“, izjavio je on

Verujem da se međunarodna situacija promenila i da je u svetu shvaćeno i prepoznato da BiH ne može da preživi ukoliko ne pronađe bilo kakav kohezioni element. U slučaju uspostavljanja minimuma zajedničkog između tri naroda i dva entiteta, to bi trebalo pretočiti u bazni konsenzus, bar u nečemu. U suprotnom, BiH nema šansu, kaže Milorad Dodik, predsedavajući Predsedništva BiH i član tog tela iz Republike Srpske.

Takvom dogovoru se isprečilo, kaže Dodik u razgovoru za „Politiku”, pogrešno uverenje onih koji su se zaigrali pričom da će međunarodni faktor umesto njih nešto da rešava: „Bošnjačka elita svoju ulogu vidi u tome da oni osmisle šta bi bilo dobro, pa da onda mašinerija međunarodnog faktora krene sa pritiscima. Mislim da su se stvari u svetu bitno izmenile. Svet svoje probleme i projekcije dislocira. Međunarodni intervencionizam je pri kraju, šta god neko mislio o tome.”

Dodik kaže da i dalje postoje oni iz sveta koji „kontaminiraju ovdašnji prostor”, time što se nudeći navodna rešenja uporno drže stereotipa na kojima su napravili karijere pre dvadeset godina. „Sve je to deo tragične politike koja ne dozvoljava da Srbi, Bošnjaci i Hrvati nađu neka rešenja i krenu napred.”

Na pitanje kako se oseća u Sarajevu, kaže da je to mesto veliki izvor stalnih nemogućnosti, ozbiljne depresije i neprestanog iščekivanja nekog đavola koji bi trebalo da se pojavi i nešto uradi. Kaže da postoji antiustavna praksa koja mora biti dovedena u red, ali da se paralelno s tim mogu rešavati pitanja koja nameće život a koja su kod svih podjednako teška.

„Na primer, Sarajevo tokom zime ima ozbiljan problem sa zagađenjem vazduha, a to je interes i Istočnog Sarajeva. To pitanje može da se reši gasifikacijom, ali to tamo nikoga ne tangira.”

Verujete li da je moguće da se prihvati vaš predlog i poziv da se sve teške teme ostave i da se otvaraju konkretna pitanja?
Za Bošnjake je nepravda da postoji RS, za Hrvate su problem odnosi u Federaciji BiH, za nas je problem uopšte postojanje BiH. Ali životne, političke i istorijske okolnosti dovele su nas u takvu poziciju. Ako hoćemo neki pomak napred, moramo prestati sa negacijama. Princip negiranja treba da zamenimo konstruktivnim. Zašto bi bilo problem da se svakome dozvoli da radi nesmetano na bazi resursa koje ima na lokalitetu koji kontroliše. Ne postoji ništa prirodnije. A mi od BiH imamo stalnu opstrukciju projekata u RS. RS želi da se razvija, ne želimo sporu BiH. Bude li se tako nastavilo, BiH neće daleko dogurati. Pustite emocije o tome kako je nešto nedodirljivo. Mislilo smo i da je Jugoslavija nedodirljiva.

Ako političke elite i narodi u BiH ne nađu svoj dogovor, ne vidim zašto je nelogično konstatovati da treba razmišljati o nečemu drugome. Možda o nekom mirnom razlazu, koji ne bi morao značiti uspostavljanje nekakvih tvrdih graničnih linija, već omogućavanje da prolaz ljudi i robe bude slobodan, sa najvećim mogućim nivoom tolerancije i garantovanja imovine. Sve su to, naravno, hipoteze, ali izvesno je da postojeći način nudi jedino agoniju i propadanje.

Bošnjaci bi vam na to rekli da to ne može bez rata, ali vi verujete i insistirate na tome da su sve opcije moguće – izuzev ratne.
Veoma rado bih se pozabavio analizom tih tobož mogućih ratnih opcija, iako to uopšte nije tema, već čista imaginacija. U nekom svetskom sukobu naravno nije nemoguće da i nas to zatekne, jer smo i sada podeljeni po stranama, ali bi to tada značilo i raspad BiH. Za sve nas bilo bi najbolje da se dogovorimo o tome da BiH ima dve ili tri funkcije neupitne od strane svih i pri tome su najjeftinije za sve nas. Ono što je oteto od nižih nivoa vlasti treba da bude vraćeno. Ako to nije moguće i, evo, kada bismo hipotetički – ali isključivo hipotetički pričali o tome, želim da razjasnim. Na primer, šta ako Herceg Bosna kaže da hoće da bude republika ili da se odvoji kao država pa da istovremeno sa RS kaže da neće da bude deo BiH? Nekima će izgledati smešno, ali moguće je i da se Bošnjaci otcepe od nas, jer stalno primedbuju kako Srbi i Hrvati navodno nešto rade. Ko će znati šta je sve moguće.

Ali šta bi u bilo kojoj varijanti, onaj ko bi se bilo čemu protivio, mogao da napravi? Kako Bošnjaci mogu da se upute u RS, ako nemaju međunarodne snage? Vojska ne može, Sipa (policijska agencija BiH) bi se odmah raspala, ostaju kantonalne policije koje po Ustavu ne mogu krenuti prema drugom entitetu. Sve to govorim samo da bih pokazao koliko je pretnja ratom notorna glupost. RS nema problem oružane pretnje od Bošnjaka i Hrvata. Naš problem su pretnje sa strane. Kada ne bi bilo tih snaga, verovatno bi i politički procesi krenuli u nekom drugom pravcu.

Otvorili ste omladinski olimpijski festival u Sarajevu, ali tamo su vas dočekali zvižduci. Kako ste to doživeli?
Najvažnije je da se manifestacija odvija uspešno. Prihvatio sam tu ulogu jer to određuje funkcija koju obavljam. Drugi su činili ono što misle da treba. Jasno sam naglasio da je to projekat mira i saradnje koji je ponovo doneo baklju na taj prostor i naglasio da su u tome učestvovali i organi RS, što je njih posebno iziritiralo. Ali sam naglasio i značaj drugih nivoa vlasti. Možda je još samo trebalo da dodam da su olimpijske igre osmišljene davno da bi se prekinuli ratni sukobi. Ali u Sarajevu ne prestaju animoziteti i mržnja prema Srbima. To sam video i onda kada su oduševljeno aplaudirali tročlanoj ekipi koja je došla s Kosova, a nekoliko desetina takmičara iz Srbije dočekano je zvižducima. Svako će iz toga izvući ponešto, i meni je jasno, ali želim da događaj protekne i ne želim da ga opteretim. Meni jeste više stalo do Jahorine nego do Bjelašnice, ali zašto neko doživljava delirijum na pomen Jahorine. Ja nisam spreman ništa loše da uradim protiv Bjelašnice.

Može li RS ostati bez imena, što najavljuju iz Sarajeva?
Pre petnaest godina su mi u Americi poturili papir u kom se tražilo preimenovanje RS baš ovako kako to sada traže, da bude republika Srba, Hrvata i Bošnjaka. Pre toga, traženo je da se bira jedan predsednik u BiH. To su ideje koje ne nestaju. Ali ljudi ovde vole RS, ginuli su za nju i vežu svoj život za RS. Kada ovo ne bi bila RS, pola ljudi ne bi ostalo tu da živi, od Trebinja do Novog Grada. Oni koji osporavaju ime sve to veoma dobro znaju. Iritiraju nas ti zahtevi – iako su nemogući, ali prevashodno nas brine preglasavanje u Ustavnom sudu BiH. Tamo sedi dvoje sudija koji su bili potpredsednici SDA, najpre Alijine, a sada partije Bakira Izetbegovića, i troje stranih sudija. Pokrenu li oni tu inicijativu, mi ćemo pokrenuti inicijativu da se pored naziva Republika Srpska stavi crtica i dopiše – zapadna Srbija. Ne da menjamo naziv, već da ga dopunimo, ako već hoće da dopunjavaju. Ako hoće da idemo, ići ćemo do kraja. Sinonim za RS može da bude samo zapadna Srbija. Imam još ideja, pa neka o tome razmišljaju oni koji krize izazivaju.

Rekli ste da RS može biti most i između Sarajeva i Beograda i pozvali ste da se što pre pređe taj most. Kreće li se neko po tom mostu ili barem prema njemu?
Teško, video sam to na Koševu kada su zviždali deci iz Srbije koja su došla u Sarajevo. Kako da objasnim građanima Srbije da je neko zviždao njihovoj deci. Kako se to ne desi u Srbiji? Treba smirivati situaciju. Jedini ozbiljan partner za BiH je Srbija, ne samo zbog RS. Otkad sam u Sarajevu, najmanje šest puta su me zamolili za urgenciju na VMA. To je samo ilustracija upućenosti jednih na druge, što Srbija razume. Oni su sebi umislili kako su Srbi njihov glavni problem. Treba li i mi da se vraćamo u istoriju pa da stalno idemo tuk na utuk. Trebaju nam najbolji mogući odnosi među nama. Prepoznao sam u Vučiću tu želju i poticaj. Isto kako je Srbija pomagala nama, nuđeno je i FBiH, ali nije bilo spremnosti da se priča na tu temu. Šta je sporno da Srbija izgradi vrtić u FBiH, ali tamošnje odbijanje ne mogu objasniti drugačije nego mržnjom o kojoj je pisao i Andrić, a koja se, ipak, najviše zadržala kod Bošnjaka.

Zbog formiranja Komisije za Srebrenicu kojoj je Gideon Grajf na čelu, u Sarajevu kažu da Banjaluka nastoji napisati svoju istoriju.
Prethodni izveštaj bio je nametnuta priča visokog predstavnika nastala pod ozbiljnim pritiskom. Kako je moguće da je taj izveštaj iz 2004. obuhvatio sedam dana jula 1995. godine, bez ijednog stradalog Srbina. To je ekskluzivistički dokument, napravljen samo da pokrije politike tog vremena. Da bi se razumela dešavanja u Srebrenici u celini mora da se sagleda širi period. Lažni i netačni izveštaj korišćen je kao činjenica za međunarodne sudove, koji nisu imali drugih dokaz. Zato ga sada tako brane. U postojećoj komisiji nema ljudi iz RS, kada već Bošnjaci nisu hteli da uđu u komisiju, a bilo im je ponuđeno.

U komisiji su strani autoriteti koji nisu spremni da žrtvuju svoj ugled. Oni nisu tražili nikakve posebne naknade za to što rade. Moramo da pamtimo i stvari kao što su ubistvo poslanika u Srebrenici 1992. na putu u njegovom rodnom mestu. Šta je Naser Orić radio? Kada strani eksperti utvrde šta se desilo, naša vlada će prihvatiti šta god oni napišu. Izveštaj iz 2004. koji u Sarajevu prihvataju više ne postoji. Na taj dokument se više niko ne može pozvati. Ne želim da povredim Bošnjake, u Srebrenici se desio zločin, ali u političkoj konverzaciji najlošija stvar je učinjena prema Srbima jer su nam nametnuli zvono. Bilo je mnogih manipulacija oko Srebrenice. Bošnjaci do 2000. nisu tretirali Srebrnicu, odlučili su se za taj mit koji ima svrhu da ih okupi.

Hoće li biti vlasti na nivou BiH?
Mi smo tamo sigurno vlast, a ko će biti s druge strane – videćemo. Nismo mi baš naivni dečaci. Kada smo koncipirali politike – a naši partneri su razumeli tu priču – rekli smo da će od pet delegata u Domu naroda BiH njih četvoro ići iz SNSD-a, tako je i bilo. Onaj ko to ne razume, neće shvatiti šta to znači ni ako mu nacrtate. U BiH pored antiustavne prakse, te postojanja institucija na nivou BiH kojih nema i nisu predviđena po Ustavu BiH, postoji i neustavno ponašanje. Kao što je pitanje formiranja Saveta ministara BiH, gde je potrebna tek formalna koordinacija, ali neki prave velike strategije oko toga, hoće da reše mnoga pitanja. Zato smo i došli u situaciju degradacije sistema koji je kreiran u nastojanju da se BiH napravi unitarnom zemljom. To je došlo do nivoa da se ne može ići dalje, da se ništa ne može učiniti i zato sve tamo stoji. I kada nešto treba da se reši, samo se čeka međunarodna zajednica, kao što je Akcioni plan za članstvo (MAP), što se proglašava pitanjem biti ili ne biti. A nije tako, već je reč o operativnom pitanju o kom treba razložno odlučivati, a ne u atmosferi života i smrti.

Šta vas motiviše na saradnju sa desnim partijama u EU i da li razmatrate pristupanje Benonovom Pokretu?
To su spekulacije pojedinaca sa viškom slobodnog vremena i manjkom pametnijeg posla. Sa Slobodarskom partijom sarađujemo, Štrahe je vicekancelar Austrije. Sebastijan Kurc može da koalira sa Štraheom, a Dodiku se prigovara što razgovara sa njim. To je za mene neprihvatljivo. Severna liga, koja je vlast u Italija, određivaće put Italije, a time i EU. Nalazimo se pred evropskim izborima u maju, a struktura kojoj pripadaju te dve partije, i neke druge, računa da će imati istorijski uspeh. Bili smo u Socijalističkoj internacionali, a SDP iz Sarajeva je sve učinio da nas izbace. Žao mi je samo članarine koju smo platili za jedno zabludno mesto koje je potrošilo ideje koje danas ne postoje. Nikada nas nisu prihvatili kao ravnopravnu članicu, niti dozvolili da iznesemo svoj program kao relevantan.

Postoje i partije koje okuplja grupa narodnih stranaka, kao što su Izetbegovićeva SDA, SDS i HDZ BiH i koje su bile vlast u protekle četiri godine. Pa jesu li nešto napravili, pomerili stvari napred? Sarađujemo s partijama koje nas ne samo čuju već i uvažavaju. A Štrahe to hoće i još neke partije u EU. Treba li da bežim od toga jer se to nekome u Evropi ne sviđa. Pojedine konstrukcije koje čitam su zanimljive, ali od toga nema ništa. Sa Benonom su ostvareni neki kontakti, znamo da je bio važan u Trampovoj pobedi i da okuplja desno orijentisane suverenitističke partije, što je kao odrednica i za SNSD veoma prihvatljivo. Mi smo suverenistička partija.

 

Autor Mladen Kremenović

 

Izvor Politika, 17. februar 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u