Dug kao kineska Ahilova peta?

Kineski dug se gotovo udvostručio od 2008. do sredine 2017. godine, dostigavši 256 odsto BDP-a. Da li to ugrožava kinesku ekonomiju?

Kineski krediti različitim zemljama duž njihove Inicijative pojas i put, najambicioznijeg infrastrukturnog poduhvata u istoriji, nedavno su kritikovani zbog uvlačenja siromašnih zemalja u „dužničku zamku“ putem proširivanja ogromnih zajmova. Često se kao primeri navode Mijanmar i Šri Lanka, dok se Malezija i Pakistan nalaze u procesu ponovnog pregovaranja o projektima vrednim više milijardi dolara, koji su dogovarani sa prethodnim režimima. Ono što se, međutim, ne ispituje tako naširoko jeste da li postoji opasnost da je kineska ekonomija podložna mnogo većoj „dužničkoj zamci“, koja bi mogla da izazove probleme ne samo za sam projekat „Pojasa i puta“, već i za četiri jedinstvene decenije blistavog rasta kineske ekonomije. Da li je moguće da dug postaje „Ahilova peta“ Kine?

Stanje kineske ekonomije je verovatno mnogo ozbiljnije od onoga što njeni lideri priznaju. Uzrok za to nisu efekti američkog trgovinskog rata, već sama struktura rasta zasnovanog na zaduživanju, koji je obeležio jedinstveni uspon Kine na nivo svetske ekonimske sile, ispred koje se nalaze jedino Sjedinjene Američke Države. Ono što se naziva „socijalizmom sa kineskim karakteristikama“ sve više podseća na zapadni model dužničkog kolapsa „na steroidima“.

SRŽ PROBLEMA
U srži ovog problema nalazi se kinesko tržište dugova za kuće i stanove. „Dužnička zamka“ se definiše kao situacija u kojoj dužnik poseže za novom pozajmicom sa ciljem da otplati već postojeći dug, sve do tačke u kojoj su se uslovi prvobitnog duga drastično pogoršali, te se javlja opasnost od nemogućnosti dalje otplate tog duga. Za vreme Alana Grinspena, pre više od jedne decenije, u Americi se pojavilo izobilje nepovoljnih kredita, pa su milioni Amerikanaca, neretko uz veoma slabu bankarsku proveru, uzimali pozajmice na tržištu nekretnina, gde su cene domova rasle tako brzo da su mnogi bili sigurni da ne mogu izgubiti, sve dok taj balon nije pukao početkom 2007. godine.

Rastuća srednja klasa u Kini je tokom poslednjih desetak godina prvi put počela da uviđa mogućnost da sebi priušti dobra koja ranije nije mogla. Američki i evropski automobili koje je njihova radna snaga proizvodila predstavljali su prvi veliki nalet konzumerističke kupovine. Tokom poslednje decenije, a i duže, ta potrošnja se preusmerila na kupovinu kuća ili stanova u nekom od rastućih gradova u Kini. Značajan deo finansiranja ove cvetajuće stanogradnje dolazio je iz neregulisanih lokalnih finansijskih sredstava, nekog vida „bankarstva iz senke“, s obzirom na to da su velike državne banke bile pod strogom kontrolom.

Skluptura u blizini zgrade Šenženske berze

Do početka 2018. godine, nakon više pokušaja da se obuzda brzo rastuće „bankarstvo iz senke“, razmere tog vida poslovanja su narasle na alarmantnih 15 triliona dolara. Barem 3,8 triliona dolara od toga nalazilo se u obliku takozvanih investicionih fondova, koji su povlačili ušteđevine običnih građana Kine, kako bi investirali u projekte lokalnih vlasti ili stanogradnju. Dobar deo toga bio je vezan za ogromne državne banke, ali u formi investicionih sredstava koja se nalaze van zvaničnih bilansa.

PANIČNA REAKCIJA
Izveštaj Svetske banke o kineskom „bankarstvu iz senke“ iz 2015. godine pripisivao je eksploziju ovakvog bankarstva gotovo paničnoj reakciji vlasti na globalni ekonomski kolaps iz 2008. godine. U složenom lancu događaja, državna preduzeća, preplavljena likvidnošću, počela su da daju pozajmice lokalnim vlastima za, između ostalog, projekte izgradnje nekretnina, čime je otpočeo ubrzani rast stanogradnje u Kini. „Bankarstvo iz senke“ bivalo je sve više uključeno, kako bi se od nadzornih organa prikrivale razmere lokalnih aktivnosti.

Balon ili eksplozija stanogradnje naročito je uzelo maha 2015. godine, kada je Peking, iz ne baš jasnih razloga, inicirao određene korake kako bi stimulisao stanogradnju, u nameri da oživi svoj ekonomski rast. Sve do tog momenta, cene nekretnina su bile koliko-toliko stabilne. Nove vladine mere dovele su do naglog udvostručavanja cena stanova u velikim gradovima. Dodatne izmene u monetizaciji obnavljanja starih trošnih kuća dodatno su pothranjivale eksploziju tržišta nekretnina nakon 2015. godine.

Do 2017. godine unutrašnji rast „bankarstva iz senke“ u Kini, usko povezan sa ovom eksplozijom stanogradnje, izazvao je rastuću zabrinutost Narodne banke Kine i vlade u Pekingu. Procene Svetske banke kažu da je sveukupno „bankarstvo iz senke“ poraslo sa 7 odsto BDP-a u 2015. na 31 procenat u 2016. godini. Izveštaj Odbora za finansijsku stabilnost Banke za međunarodne nagodbe u Bazelu iz 2018. godine ocenio je da u Kini postoji barem sedam triliona dolara neizmirenih rizičnih kredita kod „banaka iz senke“. Ukoliko bi se ekonomija značajnije usporila ili upala u recesiju, ovo bi moglo da preraste u ogroman problem.

PREZASIĆENO TRŽIŠTE NEKRETNINA
U toku jedne decenije, od 2007. do 2017. godine, dug kineskih domaćinstava se udesetostručio, sa oko 5 odsto na nekih 50 odsto BDP-a. Ogroman deo ovoga čine hipotekarni dugovi. Ipak, brzi rast kupovine kuća i stanova mogao bi da bude blizu zasićenja. Procenjuje se da oko 61 odsto stanovnika Kine živi u domovima koji su stari manje od 10 godina, što zaista predstavlja impresivnu brojku. Prema Jugozapadnom univerzitetu za finansije i ekonomiju iz Čengdua, stopa vlasništva privatne svojine u Kini je 89,68 procenata, što je jedna od najviših u svetu. Pre dve decenije, ova brojka je bila blizu nule.

Veliki deo ovih nekretnina finansiran je uz pomoć lokalnih vlasti i takozvanih „finansijskih sredstava lokalnih vlada“. U izveštaju koji je u oktobru 2018. godine doneo „S&P Global Ratings“ piše da bi pozajmice izvan zvaničnih bilansa lokalnih vlasti mogle biti mnogo veće od priznatih, čak i do 5,8 triliona dolara, nazivajući to „ledenim bregom duga sa titanskim kreditnim rizikom“, koji bi mogao da iziskuje čitavu deceniju za rešavanje. Veliki udeo, niko ne zna precizno koliki, vezan je za uzlet stanogradnje koja sada opada, budući da domaćinstva osećaju ogroman teret dugova koje otplaćuju za svoje nove domove i ekonomije koja usporava.

Zgrada Šangajske berze

Ono što dodatno komplikuje problem i manje-više osigurava činjenicu da stanogradnja neće obnoviti rast usporavajuće kineske ekonomije jeste činjenica da su, iako se raspoloživi dohodak u Kini povećao za 10 odsto u poslednjih šest godina, dugovanja domaćinstava, najvećim delom vezana za kupovinu kuća i stanova, rasla po prosečnoj stopi od 20 odsto godišnje.

Skorašnji potezi vlasti u Pekingu, čiji je cilj pokušaj kontrolisanja potencijalne krize i sprečavanje daljeg rasta hipotekarnog balona sličnog američkom , samo se nadovezuju na ogromne probleme sa kojima se trenutno suočava vlast Sija Đinpinga. Sve dok su cene nekretnina rasle, nije bilo previše razloga za uznemirenost. Kinesko tržište nekretnina predstavljalo je najznačajniji pokretač rasta kineskog bogatstva, sa procenjenim rastom tržišne vrednosti kineskih domaćinstava za oko 12 triliona dolara od 2010. godine. Međutim, tokom prethodnih meseci, sveukupna ekonomija značajno usporava. Pojedini kineski ekonomisti nedavno su sugerisali da bi, umesto zvaničnog vladinog podataka o rastu BDP-a od 6,5 odsto, u stvarnosti on mogao da bude manji od dva odsto, pa čak i negativan.

Sve ovo je uticalo na tržište nekretnina, gde je prodaja postojećih domova u 10 velikih gradova u oktobru pala na četvorogodišnji minimum. Uz to, uznemirenost oko rasta osetljivog balona stanogradnje nedavno su navele Đinpinga da upozori na činjenicu da su domovi predviđeni za život, a ne za špekulaciju.

VELIKA PREDNOST KINE
Sveukupni kineski dug, koji uključuje vladu, korporacije i domaćinstva, gotovo da se udvostručio u periodu između 2008. i sredine 2017. godine, dostigavši 256 odsto BDP-a, dok se, prema zvaničnim podacima, ekonomski rast usporio sa dvocifrenog na svega šest odsto godišnje. Ovo objašnjava rastuću zabrinutost u Pekingu oko pravca kojim bi Kina trebalo da se razvija ka statusu prvorazredne industrijske sile, kao što je plan „Made in China 2025“. Upravo to, međutim, jeste stavka koju trgovinski rat Vašingtona namerava da promeni.

Za tako veliku ekonomiju kakva je kineska, sa rastom koji usporava i ukupnim dugom koji raste, trajektorija nije dobra i iziskuje radikalno preispitivanje. Skorašnji predlozi za stimulisanje ekonomskog rasta kroz investicije u infrastrukturu su limitirani, uzimajući u obzir to da već postoji sasvim dovoljno brzih pruga u zemlji. Za sada su aktuelni projekti izgradnje urbanih metroa i tramvajskih linija, zajedno sa davanjem prioriteta uvođenju kontroverzne 5G telekomunikacione mreže.

Ipak, Kina ima jednu prednost u odnosu na Zapad: njeni dugovi su uglavnom unutrašnji i njena centralna banka, kao i druge velike banke, se nalaze u vlasništvu države, što znači da, u teoriji, postoji mogućnost da se pojedini ili svi dugovi u potpunosti otpišu. Problem predstavlja činjenica da bi takav potez Kinu pretvorio u državu-pariju za međunarodne kapitalne investicije, što bi imalo ogroman uticaj na sposobnosti njene Azijske banke za infrastrukturne investicije, ali i druge državne banke, da dođu do sredstava za finansiranje ambiciozne ,,Inicijative pojas i put“, kao i drugih projekata.

Logo Azijske banke za infrastrukturne investicije ispred sedišta istoimene finansijske institucije u Pekingu

Ukoliko u ovu priču uključimo i dramatičnu krizu starenja koja se razvija kao rezultat višedecenijske politike jednog deteta, mogli bismo zaključiti da je Kina prošla period zenita svog rasta još pre nekoliko godina. Kako će se njeni lideri i ekonomisti – od kojih su mnogi školovani na univerzitetima u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji na nesolidnoj ideologiji slobodnog tržišta – suočiti sa ovim problemom, jeste izazov koji će prevazići izazov ubrzane industrijalizacije koji je bio postavljen pred Kinu kada je ušla u Svetsku trgovinsku organizaciju. Zarad stabilnosti svetske ekonomije, ali i same Kine, nadajmo se da će biti dorasli zadatku.

 

Vilijam Engdal je konsultant za strateške rizike i predavač, diplomirani je politikolog sa Prinston univerziteta i autor bestselera o nafti i geopolitici

 

Preveo Srđan Beljić

 

Izvor New Eastern Outlook

Pratite nas na YouTube-u