Izbori u Moldaviji: Proruski socijalisti pobedili, ali ne mogu da formiraju vladu

Zanimljivost ovih izbora je da dve političke frakcije koje su godinama bile na vlasti u Moldaviji nisu ušle u parlament

U novom parlamentu Moldavije su na jučerašnjim izborima izabrane četiri stranke. Prema rečima predsednice Centralne izborne komisije Aline Rusu, Socijalistička partija proruskog predsednika Igora Dodona je dobila najveći broj glasova, ali nema parlamentarnu većinu.

Prema rezultatima obrade 98% glasačkih mesta, Socijalistička partija proruskog predsednika Dodona je osvojila nešto više od 31,39% glasova. Drugi je proevropski blok AKUM, koji je osvojio 26,07% glasova. Sledi Demokratska stranka Moldavije, koja je osvojila 24,04% glasova.

Stranka Šor, koju predvodi poslovni čovek Ilan Šor, kojeg je prvostepeni sud osudio na 7.5 godina zatvora zbog umešanosti u krađu novca iz moldavskog bankarskog sistema, takođe ulazi u parlament. Njegova stranka osvojila je 8,48% glasova.

Prema Centralnoj izbornoj komisiji, konačni odaziv na parlamentarne izbore je bio 49,22% od ukupno upisanih birača u Moldaviji.

Prema ovim rezultatima je u jednočlanim okruzima Socijalistička stranka dobila 15 mandata, Demokratska stranka 18, blok AKUM 11 i Stranka Šor 2 mandata, a još tri mandata su otišla nezavisnim kandidatima.

Ali prema izbornom sistemu to znači da cela Socijalistička stranka može dobiti 33 do 35 mandata od ukupno 101, Demokratska stranka oko 30, bloka AKUM oko 25 mesta u parlamentu, a Stranka Šor 8 mandata. Ostatak od oko 10 mandata ići će nezavisnim kandidatima ili predstavnicima drugih stranaka u izbornim jedinicama samo s jednim mandatom.

Pred izbore je moldavski predsednik Igor Dodon izjavio kako bi, ako niti jedna stranka ne dobije većinu, trebalo razmotriti mogućnost održavanja prevremenih parlamentarnih izbora početkom leta ili u jesen.

Proevropski blok AKUM se protivi i Dodonu i Demokratskoj stranci Moldavije, koju vodi oligarh Vladimir Plahotniuk, koji još uvek kontroliše vladu i parlament.

Rezultati izbora u Moldaviji

Glavna borba odvijala se između Socijalističke stranke, koju je predvodio predsednik Dodon i koja se zalaže za približavanje Rusiji, te vladajuće Demokratske stranke i opozicionog bloka AKUM , koji se zalažu za evropsku integraciju.

Na čelu Demokratske stranke je Vladimir Plahotniuk, najbogatiji čovek u Moldaviji kojeg protivnici optužuju da kontroliše sve grane vlasti i većinu medija u zemlji.

Kako niko nema parlamentarnu većinu, a samo je stranka oligarha Plahotniuka izrazila spremnost za pregovore o formiranju parlamentarne većine, nije jasno kako će se stvari razvijati.

Pre četiri godine oligarh je uspeo da namami izabrane predstavnike na svoju stranu. U međuvremenu, jedino Šorova stranka, koju mediji nazivaju satelitom Demokratske stranke Moldavije, izrazila je spremnost za pridruživanje koaliciji.

Proruska Socijalistička stranka i proevropski blok AKUM kategorički odbijaju stvaranje koalicije između sebe ili s Demokratskom strankom.

Na brifingu nakon zatvaranja biračkih mesta je Plahotniuk pozvao učesnike parlamentarnih izbora na dijalog.

“Uprkos različitim doktrinama političara, trebalo bi se usredsrediti na glavni cilj – poboljšati život ljudi. Mi ne čuvamo svoje osećaje, ali nećemo tolerisati pritisak”, izjavio je Vladimir Plahotniuk.

Zanimljivost ovih izbora je da dve političke frakcije koje su godinama bile na vlasti u Moldaviji nisu ušle u parlament. Prema rezultatima poslednjih izbora je postalo jasno da komunisti i liberali neće biti u ovom sazivu parlamenta. Prema rezultatima glasovanja, komunisti su dobili 3,77%, a liberali 1,24% glasova. Izborni prag je bio 6% glasova.

Komunistička partija Republike Moldavije, na čelu s bivšim predsednikom Vladimirom Voronjinom, bila je u parlamentu od 1998. godine, ali sada neće biti zastupljena u parlamentu.

Liberalna stranka takođe više neće biti u Narodnoj skupštini, jer je dobila samo 2% glasova. Na parlamentarnim izborima u aprilu 2009. godine je Liberalna stranka osvojila 15 mesta u parlamentu.

Prva konstitutivna sednica novog saziva će se održati sredinom marta, a prva radna sednica krajem sledećeg meseca. Ako se ne formira većinska koalicija, Moldaviju čekaju još jedni izbori na kojima se opet predviđa pobeda socijalista predsednika Dodona, koji imaju želju da osvoje natpolovičnu većinu i da zaustave proces evropskih integracija.

 

Izvor logicno.com, 25. februar 2019.

Dnevne vesti
Pratite nas na YouTube-u