Drobnjicki: Rušenje Trampa „po starinski“

Trampovi protivnici odbijaju da priznaju činjenicu da su 2016. izgubili, pa je u toku potpuna mobilizacija za njegovo rušenje 2020.

Sve je jasnije da će protivnici Donalda Trampa morati da ga uklanjaju sa vlasti „po starinski“. Preko demokratskih izbora, koristeći svoje administrativne i medijske resurse, ali sa ubeđivanjem birača.

Ali, u tome postoje dva problema.

Borba za položaj šefa države u SAD počinje samo koji mesec nakon međuizbora za Kongres SAD. Kandidati moraju proći filtriranje u svojim strankama – da bi došli do (polu)finalnih borbi.

Prve dve godine Trampove vladavine ostavile su utisak da izborna kampanja iz 2016. traje do danas. Liberalni političari i vašingtonska birokratija i mejnstrim-mediji protiv 45-og predsednika SAD vode takvu borbu kao da izbora nije ni bilo.

Odbijaju da priznaju činjenicu – da su 2016. izgubili. Drže se tako kao da konzervativac nije smeo pobediti, a pogotovo ne Tramp. Otuda opsednutost „ruskim mešanjem“, sa dokazivanjem da je Trampa u Belu kuću uvela „zla volja spoljnog aresora“, a ne volja birača.

Prvo su pokušavali sa impičmentom. Samo, izborni pokušaj iz 2016. završio se porazom, iako su Trampovi protivnici i tada imali vlast u svojim rukama i bezmalo sve medije na strani Hilari Klinton.

U igri su bili i antitrampovski skandali i intrige i ogroman novac. U kampanju Klintonove bilo je uloženo oko dve milijarde dolara. Tramp je potrošio najmanje četiri-pet puta manje.

Ovo pokazuje da Trampovim protivnicima ništa ne garantuje da će ga 2020. zaustaviti. Pogotovo što će on na narednim predsedničkim izborima imati prednost aktuelnog šefa države, a ima i prilične uspehe u ekonomiji.

Još ozbiljniji problem je što je antitrampovska opozicija podeljena. Sve je gore nego u vreme kada je „demokratski socijalista“ Berni Sanders toliko ozbiljno ugrožavao Klintonovu da su vrh Demokratske partije i mediji počeli da ga usaglašeno potapaju.

Uostalom, „rusko mešanje“ je bilo lansirano čim je Vikiliks obelodanio prepisku između vrha Demokratske partije i izbornog štaba Klintonove koja je razotkrila da je zavera protiv Sandersa postojala.

Pokret Black Lives Matter, razne trockističke i anarho-sindikalističke omladinske grupe – kao i ultraleva raspoloženja među američkim studentima – liberal-globalistički establišment je je dosad koristio za razbijanje odbrane konzervativaca. Međutim, ti borbeni petlovi sada izmiču kontroli establišmenta.

Levi ultraši i Sandersove pristalice već imaju plejadu svojih mladih političara. Neki od njih su postali kongresmeni. A američka štampa termin „demokratski socijalizam“ već koristi bez navodnih znakova. Ponekad čak i bez onog „demokratski“ i u konotaciji koja nije negativna. Ono što je dosad bilo instrument, sada postaje samostalna sila i pretnja.

Poraz Klintonove ubedio je „nepomirljive“ u Demokratskoj partiji da će i sledeći kandidat „globalnog rukovodstva“ izgubiti protiv Trampa. Čak i od svakog republikanskog kandidata koji bi obećao nastavak trampizma.

U Demokratskoj partiji raste strah i da će Tramp potući svakog njenog socijalistu. „Levi“ kontrolišu većinu partijskih ćelija demokrata, pa bi „socijalista“ – pri sadašnjem stanju stvari – sigurno izašao „na megdan“ Trampu 2020. A to bi nateralo da glasaju za Trampa i neke od onih koji ga politički mrze.

Upravo ovako na stvari gleda milijarder Hauard Šulc koji je objavio da će biti nezavisni kandidat na izborima 2020. Odmah su počela odvraćanja jer bi on mogao podeliti „liberalne birače“.

Drugi milijarder, Majkl Blumberg, koji se zamalo kandidovao 2016., sada opet nabacuje da bi se mogao uključiti u borbu za nominaciju Demokratske partije. U svakom slučaju, da je spreman da u kampanju protiv Trampa uloži pola milijarde dollara, a to je nešto više nego što je koštala cela Trampova kampanja 2016.

Moguće je da se kandiduje i Džo Bajden, ali je demokratama potreban kandidat koji nije povezan sa megalopolisima, koji bi bio i liberal i delio radikalne stavove američkih socijalista.

Takvi kandidati su senator iz Montane Emi Klobašer i senator iz Ohaja Šerod Braun. Samo, njihov rejting je takav da bi ih svaki demo-socijalista na prajmeriz unutar Demokratske partije potukao do nogu. A i kad se to ne bi dogodilo – Tramp bi ih naprosto „pojeo neposoljene“.

Demokratama je najkasnije do aprila potreban neki „mladi Bajden“ s nekim elementima „levog bezumlja“ koji se, povrh svega, ne bi asocirao sa vašingtonskim establišmentom.

To je izuzetno težak zadatak. Međutim, mašinerija Demokratske partije je za dve godine od slabo poznatog Baraka Obame napravila „nadu u promene“. Po tom „goblenu“ je napravljen i projekat „Emanuel Makron“ (u njegovom štabu bilo je dosta američkih savetnika).

Pred Amerikom su veoma interesantni opozicioni prajmeriz. Takođe: nastavak političkih procesa koji su već nazvani „američkim hladnim građanskim ratom“.

Pratićemo – što se kaže – razvoj događaja.

 

Izvor AlterAmerica/Fakti, 26. februar 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u