Demografska zima u Evropi: UN tvrdi da će prvi nestati Balkan

Projekcije su da će se od sada do 2100. u Evropi dogoditi najbrža, najozbiljnija i najintenzivnija depopulacija na planeti

Pad nataliteta do nivoa odumiranja naroda nije nezaustavljiva pojava i bitka protiv ovog negativnog trenda se može voditi kroz politike koje porodicu stavljaju u središte društva, mišljenje je Vitalija Sazina Sergejeviča, istraživača na prestižnoj Visokoj ekonomskoj školi u Sankt Peterburgu.

Međutim, sve govori da je da je Zapad, uključujući zemlje bivšeg socijalističkog lagera i Zapadni Balkan, krenuo putem demografskog izumiranja, a nekolicina kvalitativno malih pronatalitetnih inicijativa, koje su pokrenute kako bi se suprotstavilo drami praznih kolevki, nisu imale nikakvog učinka. Prema projekcijama o budućoj dinamici globalne populacije koje su izradile agencije World Population Prospects  i World Fertility Patterns Ujedinjenih nacija, od sada do 2100. će se u Evropi dogoditi najbrža, najozbiljnija i najintenzivnija depopulacija na planeti.

Naročito će biti pogođene mediteranske zemlje, kao što su Španija, Portugal i Italija, te Balkan, pre svega Rumunija, Bugarska i Srbija, koje će pretrpeti najteže demografsko krvarenje, budući da su njihove stope nataliteta znatno ispod te stope 2,1 deteta po ženi, potrebne za prirodnu zamenu jedne generacije drugom.

Između 2010. i 2016. godine se broj stanovnika u Evropi povećao za samo 0,14 odsto, a do 2050. je UN procenio da bi brojka od sadašnjih 741,45 miliona stanovnika, prema podacima iz 2016. godine, mogao znatno pasti i dostići broj od 719,26 miliona. Ovo je predviđanje napravljeno prema proceni da će se trenutna stopa plodnosti od 1,6 deteta po ženi toekom vremena stabilizovati.

U srednjoj i istočnoj Evropi, te na Balkanu, demografska situacija nije najozbiljnija samo u Evropi, nego i u celom svetu. Prema podacima Svetske banke je u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Srbiji i Rumunijio je natalitet ravan nuli. Iznosi 9 novorođenčadi na 1000 stanovnika i ta brojka nastavlja opadati.

Bugarska je eklatantan primjer bele kuge koja kosi Evropu. između 2050. i 2100. godine se procenjuje da će stanovništvo sa sadašnjih 7,12 miliona pasti na 3,4 miliona. Naime, Bugarska svaki dan izgubi 164 osobe, ili 60 hiljada godišnje. Sve to će se odvijati u pozadini etničkih preokreta, povezanih s obrnutom demografskom dinamikom, što će dovesti do toga da će romska etnička zajednica u nekim zemljama postati većina.

RUSKA ISKUSTVA I DEMOGRAFSKA OBNOVA
Čak je i Rusija pogođena demografskom krizom rođenja, koja je pogoršana povećanjem broja umrlih tokom vladavine Jeljcina i snažnim migracijama prema stranim zemljama nakon raspada Sovjetskog Saveza, koja i danas traje. Broj stanovnika se sa 148,7 miliona u 1992. smanjio na 143,0 miliona u 2018.

Stopa plodnosti polako pada i bliži se brojci iz poslednjih godina sovjetske ere kada je 1988. bilo 2,2 deteta po ženi. Liberalne reforme su gotovo uništile Rusiju, kada je 1999. stopa plodnosti po ženi bila 1,1 dete. To je jedna od najnižih stopa fertiliteta ikada zabeleženih u svetu, ali je polako rasla i 2016. je popela na 1,62.

Vladimir Putin je demografsku obnovu postavio kao nacionalni prioritet, znajući da zemlja koja demografski izumire sebi ne može priuštiti dugoročne egzistencijalne vizije. Teza ruskog predsednika je da je zemlja s trendom izumiranja predodređena za progresivno i rastuće marginalizovanje, što će konačno rezultirati nestankom ruskog naroda iz međunarodne arene.

Uprkos ukupnom porastu nataliteta zabeleženom u doba Putina, stanovništvo i dalje opada, jer se broj rođenih određuje starosnom piramidom koja se u Rusiji postupno povećavala zbog starenja i emigracije mladih i radnika u inostranstvu. Zbog nemogućnosti da se u kratkom roku poveća broj žena reproduktivne dobi, vlada trenutno podstiče ovu grupaciju da razmišlja o više dece.

Recept demografa koji rade za vladajuću Jedinstvenu Rusiju deluje. Naizgled beznačajni rezultati ne smeju zavaravati, jer je fertilitet na nivou egzistencijalnog rasta nemoguće vratiti u samo nekoliko godina. Fiksni broj žena u reproduktivnoj dobi u svakoj generaciji će tek dugoročno dati vidljive rezultate.

Iako sporom, ipak primetnom ponovnom proširenju ruskih porodica pridonosi niz elemenata, kao što su roditeljske naknade i pristup subvencionisanim kreditima za velike porodice, te mesečne subvencije za decu u siromašnijim porodicama.

O tome kako se Rusija uspela vratiti na put rasta stanovništva, a danas je izazvana zapadnim sankcijama koje su relativno pogoršale kvalitet života u zemlji, govorio je Vitalij Sazin Sergejevič, istraživač područja demografije i demografske ekonomije na Visokoj školi za ekonomiju u Sankt Peterburgu, jednom od najprestižnijih univerziteta u zemlji.

Kada govorimo o ruskoj demografiji, pre svega treba spomenuti pad nataliteta koji je u zemlji počeo istovremeno s raspadom Sovjetskog Saveza, nakon čega su usledili migracijski pokreti prema stranim zemljama i povećana smrtnost. Između 1989. i 2010. godine je Rusija izgubila oko 5 miliona stanovnika.

KOJI SU BILI RAZLOZI ZA OVO DEMOGRAFSKO KRVARENjE?
Tačnije govoreći, između 1989. i 2010. godine se ukupan broj stanovnika smanjio za 4,5 miliona, ali najtamnije razdoblje je bilo između 1994. i 2009. godine. Stanovništvo se ne smanjuje samo zbog smanjene plodnosti, već i zbog visoke smrtnosti, što je posebno bio slučaj u Rusiji. U 2000. je smrtnost smanjena, ali to nije dovelo do povećanja populacije, jer se generacija iz ’80-ih, ušavši u zrelo doba, još uvek odlučivala na porodicu s jednim detetom.

Nadalje, istina je da je problem bio i potcenjen, jer se činilo da je doseljavanje građana iz bivših sovjetskih država dovelo do porasta stanovništva, ali to nije bio slučaj. Prema službenim statistikama, čini se da su tek Putinovi napori za povećanje nataliteta preokrenuli ovaj dvadesetogodišnji trend i sada u Rusiji ima više rođenih od umrlih, iako je stopa plodnosti i dalje relativno niska.

Šta je Vladimir Putin u tim godinama učinio kako bi stimulirao natalitet? Od početka 2000-ih može se primetiti poboljšanje nacionalne demografske situacije, kao što je povećanje opšte stope fertiliteta i smanjenje stope smrtnosti. Demografski pokazatelji su poboljšani kroz niz programa.

Najpoznatiji je “porodiljski kapital”, program pokrenut 2007. godine koji porodicama s više od dvoje dece omogućava da dobiju nagradu od oko 453 hiljade rubalja, ekvivalent od 6 hiljada eura. To je novac koji se široko koristi za poboljšanje kvalitete života unutar samih porodica. Naravno, ova mera ima za cilj i da se veće porodice osećaju potpomognutima od strane države, jer sama po sebi ne utiče na reproduktivne izbore.

No, neke ankete sprovedene u Moskvi, Sankt Peterburgu i Kalinjingradu su potvrdile da je “porodiljski kapital” igrao važnu ulogu u odluci da parovi imaju više od jednog deteta, posebno u najugroženijim delovima stanovništva. Još jedna vrlo važna odluka je bila razvoj klinika specijalizovanih za lečenje žena u trudnoći, te kampanje za podizanje svesti protiv abortusa i pronatalitetne kampanje.

Iako je abortus u Rusiji legalan od 1920. i plaća se iz državnog budžeta, a na zahtev žene se može obaviti u razdoblju prvih 12 dana trudnoće, u periodu od 12. do 22. dana ako je trudnoća posledica ili u bilo kojoj fazi zbog medicinskih indikacija, kampanja podizanja svesti protiv abortusa koju ne vodi crkva, a ni verske institucije, daje bolje rezultate. Prema podacima Rostata, 1990. je u Rusiji u državnim i privatnim klinikama, uključujući i spontane gubitke nerođenog deteta, zabeleženo 4 miliona prekida trudnoće.

Godine 2000. je ta brojka bila 1,18 miliona i onda počinje padati da bi u 2018. pala na 520 000, od čega 52 odsto na zahtev majke, a ostalo su spontani pobačaji ili na preporuku ili zahtev struke. Pola miliona prekida trudnoće godišnje je još uvek mnogo, ali u poređenju s razdobljem ’90-ih i pre pokretanja pronatalitetne politike se može reći da se uspelo stati na kraj trendu prekida trudnoće iz ovog ili onog razloga, jer se izgovor uvek nađe.

Najnoviji podaci ukazuju na stopu plodnosti od 1,62 deteta po ženi, što je značajno povećanje u odnosu na 1,2 deteta po ženi u 2000. godini. Međutim, to je daleko od prirodne stope zamene stanovništva. Zašto je teško uveriti ljude u Rusiji da imaju velike porodice?

Kao i u ostatku razvijenog sveta, Rusija se takođe suočava s takozvanom demografskom tranzicijom. Porodice se odlučuju na manje dece i to je trend u celoj zemlji. Od 8 novorođenčadi na 1.000 stanovnika u Republici Mordoviji i Lenjingradskoj regiji se brojka penje na 19 u Čečeniji i čak 22 deteta na 1000 stanovnika u Republici Tuva.

Ipak, najtamnije razdoblje “demografske turbulencije” je prošlo, ali ne u potpunosti, a povratak normalnom natalitetu će uveliko zavisiti od odluka vlasti. Ekonomske poteškoće s kojima se suočava rusko stanovništvo imaju značajan uticaj na izbor manje ddece, jer se bez ekonomskih podsticaja ne mogu podmiriti troškovi života.

Nadalje, ženski karijerizam se proširio i na Rusiju. Mnoge žene žele imati decu, ali odlažu trudnoću sve dok smatraju da je bolje da se usredsrede na karijeru. U porodicama muškarci čine isto, stoga je pogrešna percepcija da je “krivica” samo na ženama. Isto se događa na Zapadu. Problem nastaje kada se roditelj odluči izgraditi u starosti, kada pada mogućnost začeća, a ako je to i moguće, obitelji se uglavnom odlučuju na manje dece.

Koje planove Moskva ima za budućnost? Vlada teži stalnom povećanju stope plodnosti, sve dok se ne dostigne prag prirodne zamene stanovništva.

Porodica je opet u središtu političkog diskursa, zajedno s prenosom etičkih i moralnih vrednosti na mlađe generacije. Cilj ove poslednje tačke je dodatno smanjiti mogućnosti za dobrovoljne prekide trudnoće, što sve više čine mladi parovi, iako je dobrovoljni prekid trudnoće dosegao najnižu nivo od raspada Sovjetskog Saveza. Govori se o zaista značajnom smanjenju s 4 do 5 miliona abortusa godišnje tokom poslednjih godina SSSR-a na oko 500 hiljada danas.

Istovremeno se razmatra uvođenje programa seksualnog obrazovanja, uz poseban naglasak na rizike od polno prenosivih bolesti. Ruski demografi su takođe proučavali demografsku zimu u zapadnim zemaljama i izvukli pouke kako treba delovati. Naime, postoje mnoge sličnosti u demografskoj krizi Evrope i Rusije. Ako su neke politike delovale u inostranstvu, onda ih u Rusiji proučavaju i pokušavaju razumeti kako ih implementirati u zemlji i prilagoditi ih ruskom kontekstu.

Ruski istraživači stalno prate što se događa u inostranstvu i uvek su spremni za nove eksperimente. Primera radi, iskustvo produženog porodiljskog bolovanja iz Švedske je bilo vrlo zanimljivo i uvedeno je u Rusiji. Mera koja je na snazi roditeljima do devetog rođendana deteta dopušta 480 dana plaćenog bolovanja, a prva dva dana života svakog novorođenog deteta oba roditelja imaju pravo ostati kod kuće da se brinu o za novorođenčetu. Dva dana plaćena punim iznosom, naravno.

ŠTA RUSKI DEMOGRAFI PREDLAŽU ZAPADNIM KOLEGAMA?
Najbolje rešenje za Rusiju i evropske zemlje jeste da se taj fenomen tretira onakvim kakav jeste – višedimenzionalno. S jedne strane, potrebno je pružiti pomoć grupama najugroženije populacije, odnosno porodicama s niskim primanjima, jer su one jednake svugde, a imaju najveću sklonost za rađanje. S druge strane, Evropa mora ulagati u sektor medicine veštačke oplodnje i rešiti probleme vezane uz rastuću neplodnost Evropljana, što predstavlja još jednu prepreku ka stvaranju porodice.

Potom se naglasak mora staviti na obrazovanje, uz naglasak na ključnu važnost porodice za opstanak i obnovu nacije. Očito je da je za stabilizaciju plodnosti potrebno stvoriti uslove potrebne za održavanje deteta, a tu spadaju pomoć u plaćanju školarina, manji porezi, niži troškovi zdravstvenog i obrazovnog sistema da decu i porodice koje se odluče imati više dece i druge mere koje se u Rusiji već sprovode.

Kao što je u jednom od govora rekao Vladimir Putin, porodica je nacionalni prioritet, jer zemlja koja demografski izumire sebi ne može priuštiti dugoročne vizije i predodređena je za progresivno i rastuće marginalizovanje, što će konačno rezultirati nestankom ruskog naroda iz međunarodne arene. Dakle, sve pobede su uzalud, ako nema prirodne zamene stanovništva.

 

Izvor logicno.com, 06. mart 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u