Američke kompanije koje se bave proizvodnjom nafte iz škriljaca se suočavaju s velikim nedostatkom sredstava. Prošle godine su ulagači s Volstrita u odnosu na 2016. godinu u ovu industriju prepolovili investicije, a ako ulaganja uporedimo s onima iz 2012. godine, ona su pala za dve trećine.
Američki proizvođači energenata iz škriljaca zbog nedostatka novca smanjuju budžete i klade se na rast cena nafte na svetskom tržištu. Međutim, kako je nedavno rekao direktor BP-a, Robert Dadli, sektoru škriljaca ništa neće pomoći jer je to “bezumno tržište”. Šta se događa na tržištu nafte iz škriljca i zašto investitori beže od njega?
Između 2010. i 2014. su tehnološki razvoj i visoke cene nafte doveli do povećanja ulaganja u proizvodnju nafte iz američkih ležišta škriljaca. No 2015. je cena nafte naglo pala i proizvođači ovog sektora su se doslovno morali boriti da prežive.
Oko stotinu proizvođača s ukupnim dugom većim od 70 milijardi dolara je bankrotiralo. Suočene sa smanjenim ulaganjima, kako bi ostali na površini kompanije su iskoristile vlastiti kapital uz smanjenje troškova. Zahvaljujući poboljšanoj efikasnosti proizvodnih tehnologija, tržište se 2017. oporavilo, a ulaganja su porasla za 60 odsto. No, sektor je još uvek daleko od profitabilnog.
“Hiljade depozita škriljaca koja se kopaju u posljednjih pet godina daju manje nafte i gasa nego što su njihovi vlasnici obećali ulagačima. To otvara pitanje je li bušenje škriljca, koje je povezano s nadama Sjedinjenih Država u transformaciju zemlje u naftnu supersilu, zaista obećavajuće i profitabilno”, kaže Volstrit džornal.
Prema navodima norveške kompanije Ristad Enerdži, velika većina američkih kompanija škriljaca bi mogla proizvesti 10 odsto manje nafte i gasa nego što se očekivalo, dok će u nekim regijama manjak u odnosu na predviđanja biti čak 50 odsto. Tokom sledećih trideset godina će proizvođači iz škriljaca dobiti gotovo milijardu barela nafte i gasa manje nego što se prvobitno očekivalo, što je manjak od oko 30 milijardi dolara prethodno predviđenog iznosa. Među kompanijama čiji će stvarni nivo proizvodnje biti niži od predviđanja su Pionir Nečural Risorses i Parsli Enerdži, dva najveća proizvođača nafte i gasa u Permskom bazenu zapadnog Teksasa i Novog Meksika.
INVESTITORI SU „IZDANI“
Trenutno su Sjedinjene Države dosegle rekordnu proizvodnju nafte od 11,5 miliona barela dnevno, uglavnom zbog eksplozije industrije škriljaca. Međutim, piše Volstrit džornal, biće vrlo teško održavati tako visoke pokazatelje. Kompanije će morati kopati sve više bunara, što znači ogromne dodatne troškove. Ali novca više nema. Od oktobra su cene sirove nafte pale za gotovo 40 odsto. Stoga se izdaci moraju smanjiti, uz rezanje planiranih većih ulaganja.
Za investitore, kompanije škriljaca su “crna ovca”, kaže Fakt Set, međunarodna kompanija specijalizovana za tržište finansijskih podataka. Od 2007. godine je indeks deonica američkih proizvođača škriljaca pao za 31 odsto, dok je S&P 500 porastao za 80 odsto.
Analitičari kažu da u deset godina ovaj sektor nije uspeo opravdati preterana očekivanja i nade. Everkor ISI navodi da su kompanije u tom razdoblju potrošile 280 milijardi dolara više nego što su zaradile na proizvodnji nafte i gasa. Prema izračunima Dealodžika, prošle godine su američke kompanije sektora škriljaca na tržištima deonica i obveznica zaradile samo 22 milijarde dolara, što je polovina od rezultata iz 2016. i samo trećina bilansa iz 2012.
“UMORNI OD GUBITKA NOVCA”
“Ulagači su umorni od gubitka novca. Mnogi od njih već govore kompanijama da ako se industrija ne disciplinuje, da se neće vratiti”, kaže Tod Heltman, glavni energetski analitičar grupe Nojberger Berman, jedne od vodećih svetskih kompanija za upravljanje koja poseduje udele u kompanijama škriljaca.
Prema rečima stručnjaka, proizvođači škriljaca su ušli u začarani krug. Specifičnost ovog sektora je brzo iscrpljivanje bušotina, jer ubrzo nakon završetka bušenja, proizvodnja na poljima naglo opada i više se ne može govoriti o početnim količinama proizvodnje.
“Da bi kompenzovale manjak, kompanije moraju povećati broj novih bušotina, što je nemoguće bez dodatnih troškova. No, investitori ne žele kupovati imovinu kompanija koje su povećale svoje budžete za bušenje, jer ne mogu računati na rast cena nafte”, kaže Pal Kibsgard, direktor tvrtke Šlumberger.
“Pre nekoliko godina su svi hteli ulagati u obećavajuće projekte škriljaca. Previše ih se opeklo, tako da danas niko ne želi ulagati”, rekao je Skot Roberts iz kompanije Invesko.
SMANjENjE BUDžETA
Snažan nedostatak ulaganja tera kompanije da revidiraju svoje planove proizvodnje. Već u decembru su proizvođači škriljaca kresanjem budžeta za tekuću godinu usvojili režim štednje, po prvi put nakon nekoliko godina. Veliki proizvođači kao što su Sentenial Risors Divelopment, Dajmnondbank Enerdži i Parsli Enerdži smanjili su planiranu potrošnju za oko 15 odsto.
Ukupno je više od deset proizvođača najavilo smanjenje potrošnje, uprkos porastu cena nafte za više od 20 odsto u odnosu na minimalne cene iz decembra. Apsolutna zavisnost od cena nafte je jedan od glavnih problema ovog sektora. Direktor BP-a Robert Dadli žali što “za razliku od Saudijske Arabije i Rusije, koji regulišu proizvodnju prema potražnji, američko tržište nafte iz škriljaca reaguje samo na cene”.
“Sjedinjene Države su jedina zemlja koja reaguje na signale tržišta, a to je tržište bez mozga”, kazao je Robert Dadli.
Uz cenu barela VTI nafte od 57 dolara, čak i neznatno povećanje troškova kreditiranja bilo bi dovoljno da 2019. neke kompnije ostanu bez svih potencijalnih prihodima.
“Za pokretanje novih projekata barel VTI nafte mora koštati i zadržati se na oko 60 dolara”, izjavio je Džon Hes, čelnik kompanije Hes, jedne od najvećih američkih kompanija iz sektora škriljaca.
Džon Hes je tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Davosu rekao da je upravo to cena potrebna proizvođačima škriljaca. Međutim, čak i pod povoljnim uslovima u smislu cena, potencijal za proizvodnju škriljaca je vrlo ograničen. Prema Hesovim predviđanjima, narednih godina će proizvođači nafte i gasa iz škriljaca verovatno povećati svoj udeo u svetskom snabdevanju na 10 odsto, ali će se rast tada zaustaviti zbog iscrpljivanja rezervi.
Izvor logicno.com, 07. mart 2019.
