Svaki put kada dođem u posetu Džulijanu Asanžu, sastanemo se u sobi koju on tako dobro poznaje. Tu je prazan sto i slike Ekvadora na zidovima, kao i polica sa knjigama koje se nikada ne menjaju. Zavese su uvek navučene, pa nema prirodnog svetla. Vazduh je ustajao i zagušljiv.
To je „Soba 101“. Pre nego što uđem u „Sobu 101“, moram da predam svoj pasoš i telefon. Sve što imam kod sebe se pretražuje, uključujući i hranu koju donesem. Čovek koji čuva „Sobu 101“ sedi u nečemu što podseća na staromodnu telefonsku govornicu i na ekranu gleda Džulijana. Tu su i drugi, nevidljivi državni agenti, gledaju i slušaju. U sobi „Sobi 101“ kamere su svuda. Kako bismo ih izbegli, Džulijan nas usmerava u ugao, gde stojimo jedan do drugog, priljubljeni uza zid. Tako ćaskamo: šapućemo i dopisujemo se u notesu koji on pokušava da sakrije od kamera. Ponekad se smejemo.
Imam predviđeni vremenski okvir. Kada on istekne, vrata „Sobe 101“ se otvaraju i čuvar izgovara: „Vreme je isteklo!“ Za Novu godinu su mi dozvolili dodatnih 30 minuta, a čovek u telefonskoj govornici mi je poželeo srećnu Novu godinu. Ne i Džulijan. Naravno, „Soba 101“ je soba iz proročkog romana Džordža Orvela „1984“, u kojoj je misaona policija posmatrala i mučila svoje zarobljenike, sve dok oni ne bi predali svoju ljudskost i principe, pokoravajući se Velikom bratu.
Džulijan Asanž se nikada neće povinovati Velikom bratu. Njegova otpornost i hrabrost su zapanjujući, premda se njegovo fizičko zdravlje bori da održi korak. Džulijan je istaknuti Australijanac koji je uspeo da promeni način na koji mnogi ljudi razmišljaju o licemernim vlastima. Iz tog razloga, on je postao politička izbeglica, podvrgnuta nečemu što Ujedinjene nacije nazivaju „proizvoljno pritvaranje“.
Ujedinjene nacije kažu da on ima pravo na slobodu, ali to je odbačeno. Ima pravo na lečenje bez straha od hapšenja, ali i to je odbijeno. Ima pravo na odštetu, ali i to mu je uskraćeno. Kao osnivač i urednik Vikiliksa, njegov zločin je bio to što je ponudio smisao u mračnim vremenima. Vikiliks ima besprekoran rezultat kad je reč o preciznosti i autentičnosti, sa kojim nijedne novine, TV ili radio stanica (računajući i Bi-Bi-Si, Njujork tajms, Vašington post i Gardijan) ne mogu da se porede. Zaista, on ih posramljuje.
To objašnjava zbog čega se on kažnjava.
RASKRINKANE ZAVERE
Na primer, prethodne nedelje Međunarodni sud pravde je presudio da britanska vlada nije imala nikakva pravna ovlašćenja nad stanovnicima arhipelaga Čagos, koje su tokom 1960-ih i 1970-ih godina u tajnosti proterali iz njihove postojbine na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu i osudili na egzil i siromaštvo. Veliki broj dece je umro, mnogo njih od tuge. Bio je to epski zločin za koji je malo ko znao.
Gotovo 50 godina Britanci uskraćuju pravo ostrvljanima da se vrate u svoju postojbinu, koju su predali Amerikancima za veliku vojnu bazu. Ministarstvo inostranih poslova Britanije osmislilo je 2009. godine ideju da proglasi okolinu arhipelaga Čagos za „morski rezervat“. Ova dirljiva briga za životnu sredinu je bila razotkrivena kao prevara kada je Vikiliks objavio tajni telegram britanske vlade koji uverava Amerikance da će „bivšim stanovnicima biti veoma teško, ako ne i nemoguće, da ostvare svoj zahtev za ponovno naseljavanje na ostrvima ukoliko se čitav arhipelag Čagos proglasi za morski rezervat.“
Istina o zaveri očigledno je uticala na ovu značajnu odluku Međunarodnog suda pravde. Vikiliks je takođe razotkrio i na koji način Sjedinjene Države špiuniraju svoje saveznike, kako CIA može da vas posmatra kroz vaš ajfon, kako je predsednički kandidat Hilari Klinton uzela ogromne sume novca od predstavnika Volstrita za tajne govore koji su uverili bankare da će ona, ukoliko bude izabrana, biti njihov prijatelj.
Godine 2016. Vikiliks je otkrio direktnu vezu između Hilari Klinton i organizovanog džihadističkog pokreta na Bliskom istoku; drugim rečima, sa teroristima. Jedan mejl je obelodanio da je ona, dok je bila državni sekretar SAD, znala da Saudijska Arabija i Katar finansiraju Islamsku državu, što je nije sprečilo da prihvati ogromne donacije njihovih vlada za svoju fondaciju. Nakon toga, Hilari je odobrila najveću prodaju oružja u istoriji svojim saudijskim dobrotvorima. Oružje koje se trenutno koristi protiv sirotog naroda u Jemenu.
To objašnjava zbog čega se on kažnjava.
ANTITEZA VIŠIJEVSKOM NOVINARSTVU
Vikiliks je takođe objavio više od 800 000 tajnih dokumenata iz Rusije, uključujući i Kremlj, koji nam govore više o mahinacijama moći u toj zemlji od providne histerije oko navodne umešanosti Rusije u rezultate američkih izbora u Vašingtonu.
Ovo je pravo novinarstvo, ono koje se danas smatra egzotičnim: antiteza višijevskog novinarstva koje govori u ime neprijatelja naroda. Dobilo je naziv po višijevskom režimu koji je vladao okupiranom Francuskom u ime nacista.
Višijevsko novinarstvo je cenzura nečinjenjem (censorship by omission), što pokazuje nečuveni skandal tajnog dogovora između australijskih vlasti i Sjedinjenih Država da ućutkaju Džulijana Asanža i uskrate mu prava koja ima kao građanin Australije. Premijerka Džulija Gilard je 2010. godine otišla toliko daleko da je naredila australijskoj federalnoj policiji da istraži i procesuira Asanža i Vikiliks, sve dok je AFP nije obavestio da nikakav zločin nije počinjen.
Prošlog vikenda , „Sidnej morning herald“ je objavio obiman dodatak koji promoviše proslavu pokreta „Me Too“ u zgradi Sidnejske opere, zakazanu za 10. mart. Među vodećim učesnicima nalazi se i nedavno penzionisana ministarka spoljnih poslova Džuli Bišop. Bišopova je poslednjih dana u lokalnim medijima prikazivana kao gubitak za politiku, „ikona“ vredna divljenja, kako ju je neko nazvao.
Uzdizanje na nivo zvezde feminizma osobe koja je politički toliko primitivna, kakva je Bišopova, govori nam koliko je takozvana politika identiteta podrila suštinsku, objektivnu istinu: da ono što je zaista važno nije vaš pol, već klasa kojoj služite.
SLUČAJ DžULI BIŠOP
Pre nego što je ušla u politiku, Džuli Bišop je radila kao advokat zloglasne kompanije „Džejms Hardi“ i vodila borbu sa tužbama rudara i njihovih porodica, koji su u mukama umirali od azbestoze. Advokat Piter Gordon priseća se Bišopove kako „retorički postavlja pitanje sudu: zašto bi radnici imali pravo da im se sudi preko reda samo zbog toga što umiru“. Ona kaže da je „postupala prema instrukcijama… profesionalno i etički“.
Može biti da je samo „postupala prema instrukcijama“ i kada je putovala u London i Vašington prošle godine, zajedno sa svojim ministarskim šefom osoblja, koji je nagovestio da će australijska ministarka spoljnih poslova pokrenuti pitanje Džulijana Asanža i, ukoliko sve bude kako treba, započeti diplomatski proces njegovog povratka kući.
Džulijanov otac je napisao dirljivo pismo premijeru Malkomu Ternbulu, u kome od vlade traži da diplomatski interveniše kako bi njegov sin bio oslobođen, rekavši da je zabrinut da on možda neće napustiti ambasadu živ. Džuli Bišop je imala pregršt prilika da u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama ponudi diplomatsko rešenje koje bi Džulijana vratilo kući. Ipak, to je iziskivalo hrabrost nekoga ko je ponosan da predstavlja suverenu, nezavisnu državu, a ne vazala.
Umesto toga, ona nije ni pokušala da protivreči britanskom sekretaru inostranih poslova Džeremiju Hantu, kada je drsko izjavio da se Džulijan „suočava sa ozbiljnim optužbama“. Kakve optužbe? Optužbi nije bilo. Ministarska inostranih poslova Australije je odustala od svoje dužnosti koja je obavezuje da govori u ime australijskog građanina koji je bez razloga procesuiran i optužen a da ni za šta nije kriv.
ODUPRI SE
Hoće li se naredne nedelje u Sidnejskoj operi oni feministi koji idealizuju ovu lažnu ikonu prisetiti njene uloge u skrivenim dogovorima sa inostranim silama da se kazni australijski novinar, čiji je rad razotkrio da je pohlepni militarizam uništio živote miliona običnih žena u brojnim državama sveta: samo u Iraku, invazija koju su predvodile Sjedinjene države, a u kojoj je učestvovala i Australija, ostavila je iza sebe 700 000 udovica.
Šta bi moglo biti učinjeno? Australijska vlada koja je bila spremna da, kao odgovor na javnu kampanju, radi na tome da se fudbaler izbeglica Hakim al-Araibi spasi od torture i progona u Bahreinu, u stanju je i da Džulijana Asanža vrati kući. Ipak, odbijanje Ministarstva spoljnih poslova u Kanberi da ispoštuje deklaraciju Ujedinjenih nacija koja kaže da je Džulijan žrtva „proizvoljnog pritvaranja“ i ima osnovno pravo na svoju slobodu, predstavlja sramno kršenje duha međunarodnog prava.
Zbog čega australijska vlada nije napravila nikakav ozbiljan pokušaj da oslobodi Asanža? Zbog čega se Džuli Bišop povinovala željama dve inostrane sile? Zbog čega je ova demokratija dospela na loš glas usled svog servilnog odnosa i udruživanja sa inostranom silom koja ne poštuje zakon?
Progon Džulijana Asanža predstavlja pokoravanje svih nas, naše nezavisnosti, našeg samopoštovanja, naše inteligencije, našeg saosećanja, naše politike i kulture. Zato, prestanite da skrolujete. Organizujte se. Okupirajte. Insistirajte. Istrajte. Napravite buku. Preduzmite neposrednu akciju. Budite i ostanite hrabri. Suprotstavite se misaonoj policiji.
Rat nije mir, sloboda nije ropstvo, neznanje nije snaga. Ako Džulijan može da se suprotstavi Velikom bratu, možeš i ti. Možemo svi mi.
Govor Džona Pildžera u Sidneju na mitingu za Džulijana Asanža koji je organizovala Partija socijalne jednakosti.
Preveo Srđan Beljić
