N. Babić: Vašington u nekoliko nedelja više puta dobio „ne“ od saveznika

Čini se da je Vašington neraskidivo zarobljen u uverenju o svojoj superiornosti i taj osećaj neće uskoro nestati

Nakon neuspelog samita s takozvanom Grupom Lima, grupom latinoameričkih zemalja koje formalno podržavaju američku politiku u Venecueli, na kojem su Kolumbija i Brazil odbili da ustupe svoje teritorije za bilo kakve vojne akcije protiv susedne zemlje, protekli dan je otkrio da su SAD dobile još nekoliko negativnih odgovora od svojih saveznika.

Prvo je Turska rekla kako neće popustiti pred američkim pritiscima i ucenama i kako je posao s kupovinom ruskih sistema S-400 (možda čak i S-500) za Ankaru gotova stvar, a zatim su zahtev Vašingtona odbili i Nemačka i Francuska. Uprkos pritisku Vašingtona, nemačka kancelarka Angela Merkel je odbila zahtev američkog potpredsednika Majka Pensa da pošalje nemačku flotu u Kerčki moreuz kako bi poslala signal Moskvi, javlja Blumberg. Prema agenciji, Francuska je takođe odlučila slediti primer Berlina, tvrdeći da bi takav potez bio “neodgovorna provokacija”.

Uprkos pritisku Vašingtona, nemačka kancelarka Angela Merkel je odbila odobriti pomorske manevre nemačke vojske u “dvorištu” Rusije, koji su bili osmišljeni da izazovu ruskog predsednika Vladimira Putina, javlja Blumberg. Na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu 16. februara američki potpredsednik Majk Pens pozvao je Angelu Merkel da pošalje nemačku flotu kroz Kerčki moreuz i tako pokaže Putinu da Zapad neće odustati od pristupa tim vodama koje još uvek smatra ukrajinskim morskim prostorom.

Međutim, nemačka se čelnica usprotivila, ukazujući na neprimeren stav predsjednika Ukrajine Petra Porošenka o ovom pitanju. Angela Merkel je izjavila da je zajedno s francuskom stranom spremna poslati konvoj kroz moreuz, ali samo u sklopu jednokratne akcije, dok je Porošenko insistirao da to neće biti dovoljno za rešavanje problema. Prema izvorima agencija, ukrajinski predsednik želi da se moreuz trajno otvori i da se ruska obalna straža povuče iz područja Kerčkog moreuza i mosta. Francuska je inicijativu odbacila, nazvavši je “neprikladnom provokacijom”.

“Rusija je zauzela Krim 2014. i od tada kontroliše moreuz i blokira pristup ukrajinskim lukama na Azovskom moru. Prošlog novembra je ruska flota zarobila tri ukrajinska broda koja su pokušala proći kroz Kerčki moreuz”, podseća Blumberg.

Neuspeh ovog američkog plana samo je jedan od pokazatelja raskola između Evrope i Sjedinjenih Država. Osim toga, američki predsednik Donald Tramp pokušava uveriti svoje evropske saveznike da zamene američke snage na žarištima poput Istočne Evrope i Bliskog istoka. Pensov poziv da se, nakon povlačenja Sjedinjenih Država, evropske zemlje angažuju na jamčenju stabilnosti u Siriji je takođe odlučno odbijen. Blumberg podseća da je susret američkog potpredsednika s Angelom Merkel održan odmah nakon njenog vatrenog govora u prilog multilateralnom svetskom poretku.

Nemačka kancelarka je tada oštro kritikovala Trampovu pretnju da će nametnuti carine na nemački izvoz automobila, a obećala je i da će Nemačka povećati izdatke za odbranu prema standardima NATO-a, ali vlastitim tempom, što je izazvalo pljesak visokih zvaničnika. Merkel je takođe izrazila zabrinutost zbog agresivne i koordinisane američke diplomatske kampanje u zaustavljanju izgradnje ruskog gasovoda Severni tok 2. Prema izvorima bliskim nemačkoj kancelarki, te su radnje bile jedan od ključnih razloga njene oštre retorike u Minhenu.

U isto vreme, pitanje operacija u području Kerčkog moreuza je nejasno i s pravnog stanovišta. U rusko-ukrajinskom sporazumu iz 2003. Azovsko je more definisano kao “unutarnje vodno područje”, što znači da za ulazak u njega, oružane snage trećih zemalja moraju dobiti pristanak i Kijeva i Moskve. Ranije su SAD u Crno more poslale razarač “USS Donald Kuk”. Tada su u Vašingtonu rekli da NATO i američke snage tamo grade svoju prisutnost kako bi poslali signal Vladimiru Putinu.

“Da budem iskren, oni ne vole našu prisutnost u Crnom moru. Ali to su međunarodne vode i mi tamo možemo ploviti i leteti”, izjavio je general Kurtis Skaparoti, komandant združenih NATO snaga za Evropu.

KINA I INICIJATIVA „JEDAN POJAS – JEDAN PUT“
Još jedan neugodan signal za SAD stiže iz Evrope, ali je vezan za kinesku inicijativu “Jedan pojas – jedan put”. Fajnenšel tajms je u sredu objavio kako Italija namerava službeno podržati kinesku inicijativu. Iako se kaže da Italija još pregovara o preliminarnom sporazumu s Kinom, Vašington se već suprotstavio bilo kakvom obliku saradnje s Kinom.

Fajnenšel tajms navodi kako su SAD upozorile da bi projekt mogao značajno naštetiti međunarodnom imidžu Italije, a portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Geret Markvis rekao da je “Jedan pojas – jedan put” inicijativa “napravljena od Kine i za Kinu”.

Vašington sebe vidi kao velikog brata Zapada i iritiran je nadolazećom saradnjom između svog dugogodišnjeg saveznika, Italije, sa zemljom čiji uspon želi sprečiti po svaku cenu. To takođe znači da će odluka Italije u određenoj meri uticati na američku politiku prema Kini, jer bi Italija postala prva zemlja unutar grupe G7 koja bi postala deo inicijative “Jedan pojas – jedan put”.

Ako Velika Britanija napusti EU, Italija je treća po veličini privreda u evrozoni, odmah nakon Nemačke i Francuske. Takođe je glavna zemlja na Mediteranu i ima određeni uticaj na periferna područja. Saradnjom s Kinom, Italija može dodatno poboljšati sposobnost pomorskog prevoza i podstaknuti vezu između cele Evrope i Azije. U međuvremenu bi proizvodi “Made in Italy” imali veći pristup brzorastućem kineskom tržištu, koje može biti pokretačka snaga za posrnulu italijansku privredu.

Čini se da je Vašington neraskidivo zarobljen u uverenju o svojoj superiornosti. Taj osećaj neće uskoro nestati, jer je rezultat dugogodišnjeg nagomilavanja snage i propadanja. Evropa bi trebalo da shvati da će, ako nastavi slediti SAD, to biti loše i za Evropu i za SAD.

Tokom protekle godine su odnosi između Kine i zapadnih zemalja doživeli su obrte. SAD su se uključile u opstruiranje Kine u svim aspektima, bilo da se radi o trgovini ili tehnologiji, što je zadalo težak udarac i vezama Kine i Evrope. Mnoge članice EU su američki saveznici i imaju tradicionalne odbrambene veze i zajedničke bezbednosne interese. Ali ti su savezi formirani za vreme Hladnog rata i nisu u skladu sa zahtevima današnje Evrope i sveta.

Evropa ne bi smela dopustiti da SAD određuje njene politike prema Kini. Ako Evropa bude sledila američki kurs i stane uz SAD u suzbijanju Kine, ona će se odreći svog položaja kao važnog stuba multilateralnog sveta, što ne odgovara evropskim interesima. Kina ceni podršku zemalja EU njenoj inicijativi i nada se da će putem te platforme produbiti saradnju sa zemljama EU i onima koje nisu članice bloka. Aktivnije ulaganje Kine će pomoći Evropi da se približi spoljnom svetu.

Učešće Kine u svetu je u poslednjih nekoliko decenija prošlo nekoliko obrta. Čak i kineske privatne kompanije kao što je Huavej doživljavaju nepravedno postupanje. No, službeni stav Pekinga je da će Kina nastaviti podsticati saradnju na temelju otvorenosti i uzajamne koristi. Evropa će imati više koristi od svojih interakcija s Kinom i naći će svoje mesto u 21. veku.

 

Izvor logicno.com, 10. mart 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u