Biljana Mitrinović: Ko je zapalio žito u EU

Makronov programski tekst o „renesansi EU”, upućen građanima svih 28 članica, pokrenuo je revolt, ionako na jeziku brzih, evroskeptika

Sitno odbrojavanje do izbora za Evropski parlament usijalo je atmosferu u EU, a rečnik lidera suprotstavljenih opcija postaje sve slikovitiji. Makronov programski tekst o „renesansi EU”, upućen građanima svih 28 članica, pokrenuo je revolt, ionako na jeziku brzih, evroskeptika. Zaista je pomalo čudno da francuski predsednik, kome je drastično opala popularnost od izbora i koji se suočava sa žestokim višemesečnim protestima „žutih prsluka”, predlaže koncept socijalne pravde na nivou EU koji ne može da obezbedi ni u svojoj zemlji.

MAKRONIZAM: Da se nasluti da su za njegov koncept opstanaka „projekta EU” važnije neke druge teme, a da je određivanje minimalne plate „koja bi bila prikladna za svaku zemlju” i o kojoj bi se kolektivno pregovaralo svake godine – samo mamac za najsiromašnije građane. Pred one koji promišljaju političku sudbinu svoje države u EU, pa i same Unije, Makron je postavio spisak zadataka za razmišljanje: zaustavljanje članica koje uranjaju u nacionalizam (Bregzit, Mađarska, Poljska, Italija, Austrija), pisanje novog koncepta evropske bezbednosti (u kome bi trebalo zadržati Veliku Britaniju), zabrana stranim silama da finansiraju evropske političke partije (aluzija na dokazane i nedokazane ruske kredite Nacionalnom frontu Marin le Pen i Ligi za sever Matea Salvinija). Na spisku je i zajednička kontrola granica (u kojoj bi trebalo pojačati ulogu nadnacionalne organizacije „Fronteks” u odnosu na graničare u svakoj državi na periferiji EU), kao i zajednička politika prema migrantima (spor sa članicama Višegradske grupe, Italijom).

„Ne smemo da dozvolimo da nacionalisti bez ikakvog rešenja iskoriste ljudski bes.” Ovaj Makronov zaključak pokazuje da Evropa nikada više neće biti ista: da su bes izazvali pogrešnom politikom; da dugo nisu ništa činili da ga neutrališu; da suverenistima izgleda mnogo bolje ide kampanja i da, iako ne nude možda nešto mnogo bolje, barem zvuče uverljivo.

ŠTRAHIZAM: Austrijski kancelar je čak bio odmereniji od Viktora Orbana. One koje je mađarski premijer nazvao „korisnim idiotima” u Evropskom parlamentu, Hans Kristijan Štrahe je imenovao obmanjivačima. On je rekao da sve u EU podseća na film „Pirati sa Kariba”: Kapetan stoji pijan za kormilom i prati Merkel–Makron kurs iako vidi da će se nasukati. Evropi otadžbina, koja znači manje nadležnosti Brisela a više nacionalnog suvereniteta u odlučivanju, verovatno će se pridružiti i Orbanov Fides, koji bi morao da se izvini narodnjačkoj evropskoj grupi partija da bi u njoj ostao. Orban do sada nije pokazao sklonost ka povlačenju i nije upamćeno da se nekome izvinio. Tako da je sasvim realno očekivati prestrojavanje u evropskim grupama, bespoštednu borbu za svaki glas i stvaranje dve osovine koje će se u sledećem mandatu tući do poslednje poluge uticaja i poslednjeg evra.

Čuveni američki politikolog Frensis Fukujama tvrdi da EU mora da se suprotstavi Orbanu i svim drugim „autoritarnim” sistemima, ali ne ostaje dužan ni centrističkom jezgru u EU, upozoravajući da je upravo Evropska komisija kao najmoćnija institucija, najmanje demokratska. Ako je zapadna demokratija u krizi, onda je jasno zašto nacionalni identiteti postaju jači od evropske svesti. Fukujama kaže da se ta evropske svest danas može naći samo kod elita koje zaista jedine profitiraju od zajedničke Evrope.

MEJIZAM: Ukoliko britanski parlament za koji dan ne usvoji sporazum koji je premijerka Tereza Mej postigla sa Briselom, a koji su poslanici već jednom odbacili – utoliko će gore biti po referendum i većinsku volju Britanaca. Jer Velika Britanija onda možda nikada neće izaći iz EU, veruju u vladi. Barem će izlazak morati da se odloži. Brisel odbija ponovno raspakivanje sporazuma, Tereza Mej traži neke promene, znajući gotovo izvesno da ih neće dobiti, a parlament neće dati zeleno svetlo da se izlazi bez dobrog sporazuma. Onda će za nepune tri nedelje, kada 29. marta kucne poslednji čas za bregzit, ovo biti najjednostavniji i najjeftiniji način da se odluka o izlasku Britanaca poništi. Bez novog referenduma, bez novih protesta i nevladinih organizacija koje finansira Džordž Soroš.

 

Izvor Politika, 10. mart 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u