Dejan Jovović: Zašto je Cefta prevaziđena

Necarinske barijere i način odlučivanja u Cefta, glavni su problemi u funkcionisanju ovog regionalnog sporazuma

Može se reći da je Cefta sporazum, kao zona slobodne trgovine, sada u velikoj krizi, a ideja o ekonomskom povezivanju regiona zapadnog Balkana na „klimavim nogama” zbog čestih jednostranih, provokativnih odluka pojedinih vlada i uvođenja vancarinskih barijera, posebno u trgovini sa Srbijom. Necarinske barijere i način odlučivanja u Cefta, glavni su problemi u funkcionisanju ovog regionalnog sporazuma, zbog čega je region još daleko od jedinstvenog tržišta.

Cefta sekretarijat zvanično je evidentirao preko 100 različitih barijera, kojima se ometa slobodna trgovina. Najnoviji primer su prištinske diskriminatorske takse od 100 odsto na robu iz centralne Srbije i BiH, i nemogućnost Cefta da reši problem. Kosovska poslovna zajednica pozvala je na preispitivanje Cefta, i na ponovno razmatranje pravne pozicije Prištine unutar tog sporazuma. Ona smatra da Kosovo ne treba da bude predstavljeno kroz Unmik nego kroz sopstvena prava, i da čitav sporazum o slobodnoj trgovini ne ide u korist kosovskim proizvođačima.

Istovremeno je direktor kosovske trgovinske komore kazao da Kosovo treba da se „ponovo pozicionira”. „Sada je prekasno povući se iz Cefta pošto je ona deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju”, naglasio je i dodao da bi umesto toga, Priština trebalo da insistira na političkoj odluci koja bi trebalo da joj omogući „priznanje od Srbije kao punopravnog člana Cefta”.

Region zapadnog Balkana posustao je u daljoj ekonomskoj integraciji, jer je Cefta u sadašnjem obliku postala prevaziđena. To je ocenjeno i na upravo održanom Kopaonik biznis forumu. Danas u okviru Cefta postoji više vancarinskih barijera nego sa bilo kojom trećom zemljom. Na primer, prosečno vreme za izvoz na graničnim prelazima u zemljama regiona iznosi 20 sati i košta 158 dolara i zbog čestih zastoja na prelazima, logistički troškovi iznose 16 odsto BDP, što je duplo više u odnosu na prosečnih osam odsto u EU. Samo jedan dan zastoja smanjuje izvoznu vrednost robe za jedan odsto, a kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi sedam odsto.

Vremenom je politika počela sve više da se meša u ekonomsko funkcionisanje Cefta. Naročito u izbornom periodu, političari pod obrazloženjem da štite ekonomske interese svojih proizvođača, a iz želje da ostvare političke poene kod glasača povlače poteze poput vancarinskih barijera, kojima se otežava uvoz robe iz Srbije.

U članice Cefta Srbija izvozi 30 odsto prehrambenih proizvoda i to je najveće tržište za njene proizvođače hrane posle EU, gde se izvozi 60 odsto ovih proizvoda. Vancarinske barijere u izvozu veoma pogađaju Srbiju i baš zbog toga što je veliki izvoznik, nije joj u interesu da po svaku cenu preduzima kontramere.

Mešoviti komitet na ministarskom nivou, kao centralni organ Cefta, ne može da nađe rešenje za sporne slučajeve u vezi sa ovim barijerama, i da se potpišu obavezujući sporazumi koji bi to regulisali. Pošto se odluke donose konsenzusom, do sada, nijedan vancarinski problem nije rešen multilateralno na nivou Cefta, već isključivo bilateralno između strana u sporu.

Srbija je zato predlagala da se prilikom glasanja primeni model „konsenzus minus jedan”. Cilj predloga je da se izbegne dosadašnja praksa da jedna članica blokira drugu, prilikom glasanja o važnim pitanjima. Ovim modelom bi se isključila iz odlučivanja strana u sporu i izbegla blokada i omogućilo nesmetano donošenje odluka. Sve članice Cefta su načelno podržale stav Srbije, ali je taj stav ostao mrtvo slovo na papiru.

Zbog neusaglašenih raznih procedura i dokumenata, sertifikata, propisa i praksi, slobodnih tumačenja carinika i inspektora, neusklađenih radnih vremena graničnih službi, raznih tehničkih prepreka ili politički motivisanih odluka, štetu ne trpi samo jedna ekonomija, već ceo region zapadnog Balkana.

Cefta se svela na klasični sporazum o slobodnoj trgovini, iako je dala vrlo važne rezultate za trgovinu među zemljama na ovom prostoru. Ali došla je u fazu stagnacije, pa su potrebne nove forme saradnje u pravcu daljih ekonomskih integracija. Cefta je dostigla svoj maksimum i mora da se menja da bi se olakšala regionalna trgovina, tako da bude funkcionalna i da ima mehanizam koji rešava sporove u regionu.

Pojedini zvaničnici regiona inicijativu Srbije za ekonomsko povezivanje gledaju sa skepsom i kroz prizmu politike, iako je reč o ekonomskom spajanju svih regionalnih kapaciteta kako bi se stvorilo veće jedinstveno tržište što je, ocenjuje se, značajno za dolazak velikih investitora.

Prema tome, dokle god bude bilo političkog upliva u funkcionisanje Cefta sporazuma, ne može se očekivati efikasno sprovođenje ideje o ekonomskom povezivanju regiona zapadnog Balkana, što posebno šteti interesima Srbije, kao zemlje koja je veliki izvoznik u regionu. Kao jedan od glavnih razloga za nastavak ekonomskih integracija je i to što su članice Cefta regiona jedne drugima, posle EU najveći spoljnotrgovinski partneri.

 

Naučni savetnik, nekadašnji naš glavni pregovarač za bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini u regionu, na osnovu kojih je nastala Cefta

 

Izvor Politika, 12. mart 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u