Bez trunke svoje krivice Beograd bi mogao da bude zaustavljen na putu ka Evropskoj uniji i to zbog – platforme iz Prištine?!
Ovaj paradoks na nivou skeča iz „Letećeg cirkusa Montija Pajtona“ zapravo predviđa pregovarački okvir za poglavlje 35 u kojem je naglašeno da pregovori EU sa našom zemljom mogu biti obustavljeni, ukoliko se utvrdi da napredak u dijalogu sa albanskom stranom nije zadovoljavajući i ne prati pomak koji je postignut u drugim oblastima. Međutim, nigde nije „obrađen“ scenario šta se dešava u slučaju kada Priština koči napredak u normalizaciji odnosa, a što se upravo dešava ovih dana.
Zato se opravdano nameće pitanje da li bi Srbija mogla zvanično da zatraži od Brisela da sa spiska naših obaveza na evropskom putu izbriše normalizaciju odnosa sa kosovskim Albancima, s obzirom na to da oni u potpunosti blokiraju dijalog?
Iako u našem državnom aparatu preovladava stav da bi to praktično bila nemoguća misija, imajući u vidu da bi takva inicijativa morala da prođe komplikovane mehanizme odlučivanja u EU i dobije saglasnost svih država članica, nedavni predlog ministarke Jadranke Joksimović navodi na mnoga razmišljanja. Ona je, podsetimo, naglasila da ukoliko EU, kao medijator i garant, prihvati sadašnji odnos Prištine prema dijalogu i Briselskom sporazumu, onda Evropska komisija treba da „isprazni“ poglavlje 35 od tog dodatnog sadržaja.
Sagovornici Novosti kažu da su zahtevi iz poslednjeg, 35. poglavlja, u koji je „ugurana“ i normalizacija odnosa sa kosovskim Albancima, doveli do apsurdne situacije da Srbija postane talac politike iz Prištine. Evropski put naše zemlje sada zavisi od nerazumnih odluka druge strane.
Da kriza u dijalogu, koji je jedan i od ključnih uslova za napredak Srbije ka Briselu, nije nastala zbog ponašanja Beograda, već Prištine, ukazuje i Dragan Đukanović, profesor FPN i predsednik Centra za spoljnu politiku:
– Priština je ta koja blokira napredak, a Srbija ispašta. Međutim, promena sadržaja poglavlja 35 morala bi da prođe složenu proceduru i da za te izmene i dopune glasaju sve države EU. Ne znam da se slična stvar dogodila u pristupnim pregovorima bilo koje države centralne i istočne Evrope koje su u međuvremenu postale članice.
Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić takođe ukazuje na sporu i komplikovanu proceduru odlučivanja u EU, ali i naglašava da ipak u potpunosti ne treba odbaciti i igranje upravo na kartu promene poglavlja 35:
– Uostalom, to poglavlje nije zamena za dijalog Beograda i Prištine. Beograd treba i da insistira na nastavku razgovora sa Prištinom, odnosno da otklone sve prepreke koje su dovele do zastoja, pre svega da suspenduju odluku o taksama na srpsku robu.
TANjA FAJON: TEŠKA MISIJA
Izvestilac iz senke Evropskog parlamenta za Srbiju Tanja Fajon smatra da je teško izvodljivo da dođe do izmene sadržaja poglavlja 35:
– S obzirom na to da je rešavanje kosovskog pitanja jedan od najvažnijih aspekata približavanja Srbije EU, sumnjam da bi EK prihvatila taj predlog – istakla je Tanja Fajon za Novosti.
Izvor Večernje novosti, 13. mart 2019.
