Ko muti „Turski tok”?

Srbija je novim rešenjem AERS-a još jedanput demonstrirala kako olako prihvata evropska pravila, da ih potom ne bi primenjivala

Nakon što je prošle nedelje Agencija za energetiku Srbije (AERS) dala saglasnost za izuzeće srpsko-ruske firme „Gastrans” od primene trećeg energetskog paketa za gasovod „Turski tok”, koji bi trebalo da se gradi preko Srbije, AERS je dao saglasnost i na model ugovora o transportu gasa, metodologiju za obračun tarifa za usluge transporta ovog energenta, pokazujući time da je Srbija spremna za početak gradnje.

Sve bi to bilo lepo da se dan pre davanja ove saglasnosti nije oglasio Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, rekavši da odluka AERS-a zapravo krši treći energetski paket i njen član o izuzeću, te da će sada taj projekat imati problem legitimiteta, što će dati krila svima koji ga osporavaju.

– Nepoštovanje trećeg paketa je veliki problem i za EU. Nažalost, odluka AERS-a je konačna i nas nisu konsultovali. Nije dobro ni za projekat, ni za Srbiju – rekao je Kopač.

Zabrinutost oko budućnosti „Turskog toka” izrazio je pre dva dana i njegov zamenik Dirk Bušle, u intervjuu Radiju Slobodna Evropa, ističući da bi Srbija zbog ovoga mogla imati posledice po evrointegracije i da će naredne korake utvrditi nakon nastavka dijaloga sa srpskom stranom.

Interesantno je, međutim, da u Energetskoj zajednici, prema Bušleovim rečima, pre nego što je iz nje bilo šta komentarisano, uopšte nisu dobili zvaničan dokument i saglasnost AERS-a, već su ga samo videli na sajtu, i to na srpskom jeziku, bez prevoda na engleski.

Budući da se niko od srpskih zvaničnika u međuvremenu nije oglasio da kaže da li Srbija ovakvim rešenjem poštuje pravila EU ili ne, ostaje i dalje nejasno da li će naša zemlja dati sebi šansu da se pretvori ne samo u tranzitnu teritoriju za ruski gas namenjen drugim tržištima, već i da li će postati regionalno gasno čvorište, ili „nova odluka AERS-a ne poboljšava imidž Srbije”, kako kaže Bušle.

Upitani šta sada, u Savezu energetičara Srbije – „Senerges” kažu da je rešenje AERS-a zasnovano na mišljenju Evropske energetske zajednice (EEZ), ali ne u potpunosti. Zapravo, oni uslovi koji su u fokusu njenog delovanja i smatra ih najznačajnijim, nisu prihvaćeni. Rešenje naše agencije je konačno, a direktor EEZ kaže da više nema o čemu da se razgovara. S tim što to otvara pitanje legitimiteta našeg kraka „Turskog toka”.

U „Senergesu” kažu da bi pre odgovora na ovo pitanje možda trebalo obratiti pažnju na kompleksnu situaciju u vezi sa „Severnim tokom 2” i tranzitom gasa kroz Ukrajinu. Pravila tržišta gasa EU primenjivaće se na cevovode koji dolaze iz trećih zemalja (uključujući i „Severni tok 2”). Komitet stalnih predstavnika država upravo je odobrio sporazum između Saveta EU i Evropskog parlamenta „o direktivi o gasu”. To nije kraj procedure, jer će u maju o kompromisnoj verziji amandmana, prema kojima „Severni tok 2” neće biti blokiran, ali će morati da se povinuje pravilima EU, raspravljati ministri EU i Evropski parlament.

Ako se uzme u obzir ono što je predsednik Rusije Vladimir Putin rekao u Beogradu – da Rusija neće samo napuniti gasom obe cevi „Severnog” i „Turskog toka”, nego će i sačuvati mogućnost isporuka gasa kroz Ukrajinu – slika o postignutom širem kompromisu mogla bi da izgleda tako da EU kroz „Severni tok 2” dobija novih 55 milijardi kubika gasa godišnje, a da se posle rekonstrukcije gasovoda kroz Ukrajinu dobije još veća mogućnost tranzita od sadašnjih 50 do 60 milijardi kubnih metara.

Sa takvim raspletom, kažu u „Senergesu”, sviđalo se to nekome ili ne, postaviće se pitanje koje direktor EEZ verovatno ima na umu – kada će i kome u EU u bližoj budućnosti biti potreban balkanski krak „Turskog toka” sa 12 milijardi kubnih metara na izlazu iz Srbije. Nama bi, dodaju, tranzitna taksa i za te količine bila dragocena, finansijski, ali i pravde radi – da i mi onome kome smo 40 godina plaćali sada naplatimo tranzit.

Srećko Đukić, stručnjak za gasne prilike, kaže da se stvari u vezi sa gasovodom „Turski tok” komplikuju iz dana u dan, i to ne samo na političkom nivou (nema naznaka da će dobiti podršku, budući da je reč o ruskom gasu koji nije u evropskom prioritetu), nego i u pogledu regulative.

– Srbija je novim rešenjem AERS-a još jedanput demonstrirala kako olako prihvata evropska pravila, da ih potom ne bi primenjivala. U konkretnom slučaju napravljeni su toliki izuzeci u odnosu na treći energetski paket, pa i naše zakonodavstvo, da praktično ništa nije ostalo od obrazovanja zajedničkog gasnog tržišta, zbog čega je Srbija i ušla u Evropsku energetsku zajednicu – kaže Đukić. – Na srpskom delu gasovoda nisu razdvojeni proizvođač i distributer gasa, u gasovodu skoro da nema mesta za gas drugih proizvođača, „Srbijagas” i „Gastrans” ostaju monopolistički. Dakle, sve suprotno onome što traže evropska pravila i EEZ. I suprotno onome što je ruska strana izjavljivala sve do vrha: da prihvata zahteve Brisela – zaključuje Đukić.

Upućeni u pregovore kažu da nema razloga za brigu zbog negodovanja predstavnika EEZ, jer naša zemlja radi sve po srpskim i evropskim zakonima i gasovod „Turski tok” će biti gotov do kraja ove godine.

 

Autor Jasna Petrović-Stojanović

 

Izvor Politika, 14. mart 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u