Hag nije za Amerikance i Izraelce

Vašington neće dozvoliti da u SAD uđu istražitelji koji ispituju američke ratne zločine u Avganistanu i na drugim mestima ili izraelske ratne zločine

Vlada Donalda Trampa je saopštila da neće odobravati vize tužiocima Međunarodnog krivičnog suda (MKS) koji istražuju da li su američki i izraelski vojnici izvršili ratne zločine, potvrđujući da najveća svetska sila smatra da međunarodna pravda nije za nju i njene saveznike.

Državni sekretar Majk Pompeo nedavno je izjavio da Vašington neće dozvoliti da u SAD uđu istražitelji koji ispituju američke ratne zločine u Avganistanu i na drugim mestima ili izraelske ratne zločine. Odobrene vize biće povučene, kazao je Pompeo i dodao da bi Vašington mogao da pribegne i finansijskim kaznama poput blokade računa, prenosi AP.

„Odlučni smo da odbranimo vojsku i saveznike od straha od nepravednog progona zbog onog što su činili dok su branili našu veliku zemlju”, objasnio je šef diplomatije.

Iz suda u Hagu poručuju da ih Pompeova reakcija neće odvratiti od namere da ispitaju šta se dešavalo u američkim ratovima, mada još nije zvanično pokrenut nijedan postupak protiv državljana SAD. Tužilac MKS je pre dve godine zatražio da se pred sudom formalno započne istraga protiv američkih vojnika, avganistanskih snaga i CIA zbog „torture, zlostavljanja, narušavanja dostojanstva, silovanja i seksualnog nasilja nad pritvorenicima u ratu u Avganistanu i drugde, uglavnom 2003. i 2004”.

MKS je počeo sa radom 2002. da bi sudio za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid u slučajevima kad pojedinačne države ne žele da same organizuju suđenja ili to ne rade kako treba. Nadležan je da sudi građanima zemalja koje ga prihvataju, a to je više od 120 država. Pred njim mogu da se vode i procesi za zločine koji su se dogodili na teritoriji država članica bez obzira na državljanstvo počinilaca kao i slučajevi koje je pred ovim sudom pokrenuo SB UN. Amerika ne priznaje MKS, ali tužilac smatra da bi moglo da se sudi njenim državljanima zato što su se nepočinstva dogodila u Avganistanu, zemlji koja prihvata nadležnost ove međunarodne institucije.

Ni Izrael nije deo MKS, ali Palestinska uprava jeste i pokušava da pred ovim telom izvede odgovorne za ubistva civila u Gazi. Da SAD neće tolerisati ovakve pokušaje, svima je stavio do znanja i savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Bolton, koji je prošlog septembra zapretio da će Vašington uhapsiti i krivično goniti tužioce koji istražuju američke i izraelske ratne zločine.

„MKS je pretnja po bezbednosne interese SAD. Predsednik neće dozvoliti da strane birokrate sude američkim državljanima i da druge države određuju kako ćemo se braniti”, izjavio je Trampov savetnik, a preneo AFP.

Bolton je priznao da će SAD braniti nacionalnu bezbednost kako same smatraju da je najbolje i da neće dozvoliti da se na njihovom putu ispreči međunarodna pravda, iako su istu podržavale u slučajevima kad se u Hagu sudilo za nedela počinjena u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi. I Pompeo se osvrnuo na to kad je izjavio da „američka vlada pokreće pravna sredstva protiv odgovornih za međunarodne zločine kad je to moguće, kao što je podržavala suđenje za ratne zločine u Ruandi i bivšoj Jugoslaviji.”

Hjuman rajts voč je ocenio da je Trampova administracija „poslala poruku mučiteljima i ubicama da njihovi zločini mogu da prođu nekažnjeno”, dok Amnesti internešenel smatra da je „ovo samo poslednji napad na međunarodnu pravdu i institucije od strane administracije koja bezobzirno smanjuje zaštitu ljudskih prava”.

Američki rat protiv terora, oličen u mučenjima po tajnim zatvorima, neograničenom pritvorom bez suđenja u Gvantanamu, ubistvima iz dronova i vansudskim pogubljenjima na Bliskom istoku, ostaje van domašaja međunarodnih tribunala. Nisu odgovarali ni američki partneri iz koalicije koja je išla u Irak i Avganistan, kao ni arapska koalicija predvođena Saudijskom Arabijom koja ratuje u Jemenu. Da velike sile podržavaju međunarodnu pravdu samo kad se ona ne odnosi na njih i njihove saveznike potvrđuje i primer Rusije. Moskva je potpisala Rimski statut, međunarodni ugovor kojim je ustanovljen MKS i, mada nije ratifikovala ugovor pa nikad nije ni prihvatila nadležnost suda, povukla je potpis sa Rimskog statuta tek 2016, kad je MKS ocenio da je ruska aneksija Krima „okupacija”.

I dok sudu najviše zamera što bi ugrozio američki suverinitet, Bolton primećuje i da je haški sud potrošio milijardu i po dolara, doneo samo osam osuđujućih presuda i podbacio u nameri da spreči nove zločine u „DR Kongo, Sudanu, Libiji, Siriji i u mnogim drugim zemljama”. Ipak, razlog zašto osumnjičeni za zločine u nekim od aktuelnih sukoba ne izlaze pre lice međunarodne pravde je upravo taj što ih štite moćne države kao što je SAD.

Da bi MKS pokrenuo procesuiranje odgovornih za maskar u Jemenu ili Siriji, potrebno je da ove slučajeve pred sud iznese SB UN, što se neće desiti jer bi SAD stavile veto na suđenje saudijskim saveznicima, a Rusija na suđenje Bašaru el Asadu. MKS je dosad sudio samo Afrikancima zbog čega se jedan tamošnji zvaničnik zapitao „kad će MKS suditi belom čoveku”. Zasad se u Hagu sudi samo onima koji ne dolaze iz moćnih država i onima koji nemaju moćne prijatelje.

PRVI STALNI MEĐUNARODNI SUD ZA RATNE ZLOČINE
Međunarodni krivični sudovi za bivšu Jugoslaviju i Ruandu bili su ad hok tribunali koje su u Hagu osnovale UN. Za razliku od njih, MKS je prvi stalni međunarodni krivični sud, čije je sedište takođe u Hagu. Ima 123 članica koje ga i finansiraju, a to su uglavnom latinoameričke i evropske zemlje, uključujući Srbiju. Nijedna velika zemlja, poput SAD, Kine, Rusije i Indije, ne priznaje ingerencije ovog suda, što ne čine ni Izrael ni druge bliskoistočne zemlje.

 

Autor Jelena Stevanović

 

Izvor Politika, 21. mart 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u