Italijanski parlament će razmotriti povlačenje priznanja Kosova

Peticiju su potpisali građani različitih nacionalnosti, kako Italijani, tako i Srbi koji žive u Italiji

Grupa italijanskih intelektualaca inicirala je ponovno pokretanje rasprave o italijanskom priznavanju nezavisnosti Kosova i uputila peticiju vladi i parlamentu da se na dnevni red stavi ishitreno priznavanje iz 2008. godine.

Pre nekoliko dana koordinacioni odbor koji su formirali italijanski intelektualci, ugledni profesori i građani, više od 5.000 sakupljenih potpisa, zvanično je uputio ovim najvišim državnim organima. Reč je o takozvanoj narodnoj peticiji, čiji je inicijator univerzitetski profesor Stefano Pilato, a uz kojeg stoji grupa uglednih ljudi, koji smatraju da je odluka o priznavanju samoproklamovane države bila pogrešna i loša za Italiju i Srbiju.

Peticiju su potpisali građani različitih nacionalnosti, kako Italijani, tako i Srbi koji žive u Italiji, ali i drugi koji smatraju da nije trebalo podržati nezavisnost Kosova i ugroziti teritorijalni integritet prijateljske Srbije. I u Italiji, danas je to evidentno, postoji dobar deo onih koji smatraju da je čin italijanske vlade 2008. godine bio ishitren i da je protivpravno priznato jednostrano proglašenje nezavisnosti ovog srpskog regiona.

U obrazloženju peticije upućene najvišoj izvršnoj i zakonodavnoj vlasti Republike, stoji i to da samoproglašenje Kosova i politički korak priznavanja od strane italijanske vlade, nije išao u prilog realne i dugotrajne stabilnosti u balkanskom regionu, bazirane na sigurnosti prava i u saradnji svih strana.

Nosioci inicijative za raspravu o priznavanju Kosova su i počasni konzul Srbije u Italiji, u Trevizu, Loreta Bađo, kao i novinari i pisci, među kojima su Marilina Veka, poznata našoj javnosti jer se već decenijama bavi pitanjem Kosova, na kojem je boravila više desetina puta, napisala više knjiga o tragediji Srba na Kosovu. Poslednja istinski potresna knjiga sa naslovom „Vučje srce“, promovisana je kako u Srbiji, tako i u mnogim gradovima u Italiji. Stotine su konferencija i raznolikih naučnih skupova gde Veka u kontinuitetu govori o Kosovu i posledicama italijanskog priznavanja samoproklamovane države i patnjama srpskog naroda.

U Odboru su i Alesandro di Meo, italijanski profesor koji je u danima bombardovanja bio u Srbiji i od tada, pored više knjiga o srpskim žrtvama na Kosovu, i zatvoru pod vedrim nebom u kojem žive, dve decenije nosi velike količine pomoći. Di Meo svesrdno pomaže i izbeglicama sa Kosova privremeno smeštenim u Kraljevu i okolini, a svake godine dovodi veliku grupu dece na odmor u Italiju. On je i jedini Italijan koji je doktorirao na temu „Manastiri na Kosovu i Metohiji, kulturna baština pod rizikom izumiranja“.

ULOGA NA BALKANU
U peticiji se obrazlaže kako je sada momenat da se lansira pitanje evropskih integracija i evropskih institucija u balkanskom regionu u kontekstu očuvanja mira. Italijanski zvaničnici ne bi smeli da propuste priliku da preuzmu vodeću ulogu u rešavanju konflikta na Balkanu, dodaje se u peticiji.

 

Autor Milica Ostojić

 

Izvor Večernje novosti, 24. mart 2019.

Dnevne vesti
Pratite nas na YouTube-u