Rusijagejt – blješteća laž

Dve godine istrage, 19 advokata, 40 agenata FBI, 2.800 sudskih poziva, 500 naloga za pretres… Sve je od početka bila laž. Ko je kriv?

„Istraga specijalnog tužioca nije utvrdila da je Trampova kampanja (ili neko ko je učestvovao u njoj) bila tajno povezana sa Rusijom u njenim pokušajima da utiče na predsedničku kampanju u Sjedinjenim Državama 2016. godine.“

Tako je državni tužilac Vilijem Bar u svom pismu Kongresu poslatom u nedelju sumirao glavne zaključke Malerovog izveštaja. Optužba za dosluh sa Rusijom pala je po svim tačkama. Nakon dvogodišnje baražne paljbe od strane mrzitelja i medija kako je predsednik Donald Tramp bio „Putinova pudlica“, agent Kremlja, izdajnik, nelegitimni predsednik koji će napustiti Belu kuću sa lisicama na rukama i završiti svoj mandat u zatvoru, saznali smo istinu.

Sve je to bila jedna čista, blješteća laž.

OVO OTVARA NOVA PITANjA
Posustajući zbog Trampovog oslobađanja od optužbi, veliki mediji se užurbano vraćaju na rezervne pozicije: Maler nije oslobodio Trampa zbog opstrukcije pravde. Ali Maler nije bio ometen. Niko nije ometao njegov rad.

Što se tiče Trampovog besa zbog istrage koja se vodila protiv njega, radi se o prirodnoj reakciji nevinog čoveka koji je lažno optužen, osramoćen i upropašćen zbog zločina koji nije počinio i koji, zapravo, nikada nije ni počinjen.

Pravosudni odbor Predstavničkog doma može da pokuša da ponovi ono što je Maler učinio i da ponovo preispita postojanje opstrukcije. U redu. To bi potvrdilo da se koren ovog celog pokvarenog posla uvek nalazio u šemi duboke države i njoj odanih medija da se sruši još jedan predsednik.

Malerova istraga angažovala je 19 advokata i 40 FBI agenata. Trajala je dve godine. Izdato je 2.800 sudskih poziva. Izvršeno je 500 naloga za pretres. Saslušano je 500 svedoka. I na kraju istraga nije uspela optužiti nijednog člana Trampove kampanje za dosluh sa Rusijom i njen uticaj na izbore 2016. godine.

Pol Manafort sa ženom Ketlin stiže u sud na saslušanje u okviru tzv. „Rusijagejt“ istrage dok demonstrant iza njega nosi natpis „izdajnik“, Aleksandrija, 8. mart 2018.

To otvara neka pitanja:

Ako Maler nije mogao da utvrdi dosluh nakon iscrpnog dvogodišnjeg istraživanja, koji su to uverljivi dokazi naveli Džejmsa Komija iz FBI-ja i Ministarstvo pravde Baraka Obame da poveruju da je došlo do takvog dosluha i da pokrenu ovu istragu?

U nedelju, nakon što je Barov sažetak Malerovog izveštaja postao javan, Tramp je iskazao svoju opravdanu ljutnju: „Sramota je što je naša zemlja morala da prođe kroz ovo. Da budem iskren, sramota je što je vaš predsednik morao da prolazi kroz ovo. Ovo je bilo ilegalno svrgavanje koje nije uspelo“.

Zar ovde nema istine? Milioni Amerikanaca i dalje veruju u ono što je sada postalo očigledna laž – da je njihov predsednik sarađivao sa Putinom kako bi se Hilari Klinton uklonila iz trke za predsednika. Sudski troškovi Trampa, njegove porodice, njegovih pomoćnika u kampanji i njegovog osoblja u Beloj kući moraju biti ogromni. Mnoge karijere i reputacije su oštećene.

KO JE KRIV?
Nacija je bila rastrojena i ogorčeno podeljena oko ovog pitanja još od prvih Trampovih dana na vlasti. Ovaj oblak se nadvio nad njegovim predsedništvom još od njegovog inauguracionog govora. Svaka mogućnost da predsednik ispuni svoje predizborno obećanje i pregovara sa najvećom zemljom na svetu, Rusijom, velikom silom suparnicom, morala je biti odložena.

Da li je nepravedno upitati: Ko nam je to učinio?

Ko je predvodio Ministarstvo pravde da poveruje u Trampovu zaveru sa Rusima? Zašto je trebalo dve godine da se otkrije da nije bilo dosluha? Ko je Putinu i Glavnoj obaveštajnoj upravi (GRU) dao povoda da ovu pobedu koriste kako bi pocepali našu zemlju?

Naš establišement uvek traži izvinjenja. Gde su izvinjenja zbog nečuvenih optužbi da je Tramp bio kriv za nešto poput izdaje? Senator Džo Makarti nije načinio toliku štetu ugledu Dina Ačesona ili Džordža Maršala koliko su elitni mediji nepravedno i zlobno naneli štetu ugledu Donalda Trampa.

Godinama nakon što je francuski artiljerijski kapetan Alfred Drajfus osuđen za dosluh sa Nemcima krajem 19. veka i poslat na Đavolje ostrvo, pojavio se dokaz protiv drugog oficira. Uskoro su oni koji su optužili Drajfusa bili ti koji su se našli pod udarom javnog mnjenja.

To se i sada mora dogoditi. Podstrekivači ove istrage, naoštreni da svrgnu predsednika, oštetili su i podelili naciju, te sada moraju biti otkriveni, kao i njihovi saradnici u medijima.

Koreni Malerove istrage sežu do opozicione istraživačke kompanije Fjužn Dži-Pi-Es, unajmljene od strane kampanje Hilari Klinton da se podigne prašina oko Trampa. Fjužn Dži-Pi-Es angažovao je bivšeg britanskog špijuna Kristofera Stila. On je imao izvore u ruskoj obaveštajnoj službi koji su ga upoznali sa sadržajem njegovog zloglasnog dosijea. Ovo je dostavljeno zahvalnoj kliki unutar FBI-ja, koja ga je koristila kao osnovu za nalog FISA suda za nadgledanje Trampove kampanje.

Bivši agent britanske obaveštajne službe MI6 Kristofer Stil

Prljavštine iz Stilovog dosijea, u kojem je bilo mnogo laži, bile su tajno deljenr Trampovim mrziteljima u medijima kako bi se torpedovala njegova kandidatura; i kako bi se, kada je Tramp pobedio, uništilo njegovo predsednikovanje pre nego što je i počelo.

Sada kada je Tramp oslobođen optužbi, priča o tome kako su njegovi optužioci, koristeći moć države, skoro uništili njegovo predsedništvo lažima, propagandom i insinuacijama, treba da se istera na čistac.

Zato što demokratija umire u tami (ironična aluzija na novi moto Vašington posta; prim. NS), ovo se ne sme ponovo dogoditi.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor buchanan.org

Svet
Pratite nas na YouTube-u