Dojče vele: Novi put svile, šansa ili zamka?

„Neke zemlje koje veruju da sa Kinezima može da se pravi dobar posao, jednog dana će se začuditi i u jednom trenutku probuditi“

Jedno novoosnovano ekonomsko udruženje sa severa Nemačke zalaže se za učešće te zemlje u kineskom projektu „Novi put svile“. Oni smatraju da previše oklevanja šteti Nemačkoj i njenoj privredi. Ali tako ne misle svi.

„Neke zemlje koje veruju da sa Kinezima može da se pravi dobar posao, jednog dana će se začuditi i u jednom trenutku probuditi“. Tim rečima je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas nedavno prokomentarisao to što se Italija priključila kineskom projektu „Jedan pojas, jedan put“ (Belt and Road Initiative – BRI), poznat i pod imenom „Novi put svile“.

Na taj ogromni kineski infrastrukturni i investicioni projekat čija se vrednost meri milijardama, mnoge vlade na Zapadu gledaju s nepoverenjem, pre svega zato što je reč o strateškom projektu kojim upravlja i delimično ga finansira kineska država. To znači da su tu kineski interesi u prvom planu. Takođe, smatraju, tu ne postoje jednake šanse kada je reč o tržišnom takmičenju, niti ima dovoljno transparentnosti.

NEMAČKA VODI „POLITIKU BLOKADE“?
„Kina ima plan i njega će i dalje držati i to sa ili bez Evrope, sa ili bez Nemačke“, rekao je prošlog petka (29. marta) na osnivačkom skupu „Saveznog udruženja nemačke inicijative Put svile“ portparol tog udruženja Hans fon Heldorf.

Udruženje se zalaže za učešće nemačkih preduzeća srednje veličine na projektima duž „Novog puta svile“, između ostalog i u centralnoj Aziji. To učešće, smatraju u udruženju, nemačka politika do sada nije u dovoljnoj meri podržavala. Heldorf je čak sredinom marta u jednoj TV emisiji prebacio nemačkoj vladi da vodi „politiku blokade“, što je savezni ministar ekonomije Peter Altmajer u istoj emisiji nazvao „nerazumevanjem“.

EVROAZIJSKA OSOVINA
U razgovoru za DV Heldorf odbacuje kritiku iz teksta objavljenog u listu Bild u kojem se navodi da Udruženje lobira za Kinu i pri tom zanemaruje standarde kada je reč o ljudskim pravima, zaštiti životne sredine i uslovima rada.

„Potpuno smo užasnuti tim neutemljenim optužbama i tvrdnjama da se mi odričemo zapadnih vrednosti. To je potpuna glupost“, kaže Heldorf. Udruženje se, dodaje, pre svega zalaže za socijalno orijentisanu tržišnu privredu. To je, kaže, naš „izvozni proizvod“. I još: „U kontekstu novog svetskog ekonomskog projekta, evroazijska osovina će u budućnosti biti kamen-temeljac potpuno nove globalne saradnje.“

Udruženje je, inače, nezvanično bilo aktivno čak dve godine pre zvanične osnivačke skupštine koja je održana u Bremenu i kojoj je prisustvovao i generalni konzul Kine u Hamburgu Du Sjaohui. Kako objašnjava Heldorf, još pre dve godine u Bremenu je podnet zahtev za registraciju, ali je tamošnja Poreska uprava izrazila sumnju u „opštedruštvenu korist“ takvog udruženja. Ono je zato u januaru podnelo zahtev u Hamburgu koji je tamo „odmah odobren“.

„MI SMO MOST“
„Za Kineze koji žive u inostranstvu, mi smo dom, za Evropljane koji se interesiraju za Kinu, mi smo most.“ Tako je na pitanje DV da li je pomogao u osnivanju Udruženja odgovorio kineski konzul Du. On je takođe apelovao na Nemačku i EU da „više ne ideologizuju“ inicijativu Novi put svile. „Umesto toga, trebalo bi iskoristiti šansu koja stiže iz Kine“, rekao je Du Sjaohui.

Jedan od retkih glasova kritike na osnivačkoj skupštini Udruženja došao je od generalnog direktora bremenske Privredne komore Volkmara Hera: „Vin-vin situacija će biti stvorena samo ukoliko bude bilo jednakih uslova i zato bi sa Kinom trebalo povesti otvoreni dijalog“.

NEMAČKE LUKE – DOBITNICI ILI GUBITNICI?
Kristijan Pegel, ministar za infrastrukturu u nemačkoj saveznoj pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija založio se za to da se na inicijativu „Novi put svile“ gleda kao na šansu, a ne kao na rizik.

U razgovoru za DV on objašnjava da bi baltičke luke u Nemačkoj, poput Rostoka, mogle da zabeleže brži rasti zbog povećanog obima trgovine sa Kinom. Pritom prodaja luke, kao u slučaju grčkog Pireja, ne dolazi u obzir. „Uopšte nije reč o tome da se dobije novac iz Kine, već o tome da se luke zajednički koriste, dakle da ekonomske veze budu uspostavljene na ravnopravnim osnovama.“

Kristijan Gutšmit, šef za međunarodne poslove bremenskog Senata, ukazuje pritom na još jedan aspekt: „Ako teretni brodovi ne budu više istovarivali u Bremenu ili Hamburgu, već u Pireju ili u Đenovi zato što su im te luke mnogo bliže, a zahvaljujući inicijativi „Novi put svile’ i povezane sa unutrašnjošću, onda tu postoje i rizici za nemačku privredu.“

 

Autor Mu Cui

 

Izvor Dojče vele, 05. april 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u