D. Drenovac: Bajden 2020? Već viđeno i već pobeđeno

Vreme Klintona i Obame je prošlo. Biračima više nije dovoljno da se kandidat lepo ponaša i govori

Džozef Bajden obećao je borbu protiv Trampa i „vraćanje na stare vrednosti“ ako se useli u Belu kuću 2020. godine, ignorišući činjenicu da sadašnji predsednik nije problem, već simptom tih „starih vrednosti“.

Kandidatura Džozefa Robineta Bajdena Džuniora za predsednika SAD 2020. godine bila je očekivana. Uprkos tome što se već mesecima dobro kotira u anketama, bivši potpredsednik nije ponudio ništa novo i opipljivo.

Bajdenov trominutni promotivni klip objavljen nakon njegovog ulaska u trku bio je ispunjen samo izlizanim frazama o veličini Amerike, vrednostima na kojima su SAD osnovane, upozorenjem na jačanje rasizma, crno-belim snimcima Martina Lutera Kinga i savezničkog iskrcavanja u Normandiji.

Ubrzo nakon objavljivanja snimka, rekao je novinarima u Delaveru da će se Amerika sa njim „vratiti tamo gde je i bila“. Bivši potpredsednik igra na dve karte. Prva, „dobri, stari Džo“, umereni centrista sa velikim iskustvom. Druga, Donald Tramp. Problem sa tom strategijom jeste što je već oprobana 2016. godine, a znamo ko sada sedi u Ovalnoj sobi.

Napadi na Trampa su jedan od dva glavna razloga zašto je Hilari Klinton izgubila. Energija i vreme utrošeni na to nisu doneli nikakve rezultate, čak su i učvrstili njegov položaj među republikanskim biračima. Drugi razlog direktna je posledica prvog, a to je da nije uspela da mobiliše svoju bazu. Nije uspela da podgreje entuzijazam, jer nije donela ništa novo.

Ako ništa drugo, stalnim ponavljanjem fraze da je „Amerika već velika“, nasuprot Trampovom sloganu „Napravimo Ameriku ponovo velikom“, samo je iznervirala veliki broj glasača kojima život nikako nije bio sjajan. I posle se čudila zašto je izgubila tradicionalna demokratska uporišta poput država oko Velikih jezera.

Odgovor na Trampa moraju biti korenite promene, a ne vraćanje na status kvo. Bajdenov poziv da se „Amerika vrati u dobra, stara vremena“ je guranje glave u pesak i očigledno ignorisanje ili iskrena nemogućnost da se vidi očigledna stvar, a to je da Tramp nije problem, već simptom.

Nije Tramp doneo probleme sa kojima se SAD sada suočava, već ih je samo razotkrio. Profašistički marš u Šarlotsvilu se nije desio jer se rasizam u Americi magično manifestovao Trampovim dolaskom na vlast, već zato što „zemlja slobodnih i hrabrih“ ima dugu i problematičnu istoriju rasizma.

Nije Tramp kriv zato što ogroman broj ljudi nema zdravstveno osiguranje, dobro plaćen posao i jedva sastavlja kraj sa krajem. Nije Tramp kriv što su SAD jedan od najvećih destabilizujućih faktora na Bliskom istoku i drugim delovima sveta. To su pravi problemi Amerike i oni neće nestati odlaskom Trampa, već implementacijom sistemskih rešenja, kojih, barem za sada, nema u Bajdenovim porukama.

Bajdenova retorika „vraćanja na staro“ i melanholičnog evociranja nekih davno prošlih vremena takođe je i uvredljiva za mnoge. U koje to vreme tačno bivši potpredsednik želi da se vrati? U 50-te i 60-te kada je rasizam divljao po SAD? U 70-te kada je američka vojska bacala napalm po Vijetnamu? U 80-te kada je veliki deo proizvodne industrijske baze SAD prebačen u Kinu?

OPROBANI ILI ZASTARELI RECEPT?
Sa druge strane, Bajden zaista ima određenu dozu harizme i političke umešnosti koja bi mogla da se dopadne određenoj generaciji birača. Njegova ciljna grupa su umereni republikanci i demokrate. Uostalom, na toj taktici je 90-ih trijumfovao Bil Klinton, a kasnije i Barak Obama. Ipak, ne može se osporiti da je današnja politička klima kudikamo drugačija.

Prema poslednjim istraživanjima, Tramp ima čak 90 odsto podrške među republikancima, tako da je prilično mršavo potencijalno parče biračkog tela koje bi umereni kandidat poput Bajdena mogao da „ukrade“ od Trampa.

Da bi uopšte stigao do okršaja sa Trampom, Bajden mora da postane kandidat Demokratske stranke, među čijim biračima se trenutno dobro kotira. Ipak, čak i da zanemarimo potpuno odsustvo bilo kakvih predloga o popravljanju ekonomskog položaja građana SAD, Bajden ima i dosta drugih problema koji mogu da mu naškode kada se zahukta izborna kampanja.

Primera radi, manje od 24 časa nakon objavljivanja kandidature, Bajdenova kampanja objavila je da će u velelepnoj vili Dejvida i Ronde Koen u Filadelfiji biti organizovana večera sa ciljem prikupljanja novca za Džozefa Bajdena.

Dejvid Koen je glavni lobista „Komkesta“, druge po veličini telekomunikacione kompanije na planeti sa prošlogodišnjim obrtom od skoro 95 milijardi dolara. U njenom vlasništvu su televizije poput En-Bi-Sija, Em-Es-En-Bi-Sija, Si-En-Bi-Sija i Telemunda. Bajdenova lista potencijalnih donatora je prilično dugačka, posebno ako se ima u vidu da će imati i pristup sličnim spiskovima Baraka Obame.

U vremenu kada se zna koliki uticaj imaju korporacije na političare i njihov angažman u Vašingtonu i kada ogroman broj birača sa pravom sumnja u altruizam tih donacija, Bajdenova strategija prikupljanja novca za kampanju mogla bi vrlo lako da mu se obije o glavu. Osim toga, bivši potpredsednik ima, najblaže rečeno, diskutabilan staž kada su u pitanju ljudska prava.

Treba podsetiti na njegov odličan odnos sa senatorom Stromom Turmondom, jednim od najgorih segregacionista u novijoj američkoj istoriji, kojem je Bajden čak govorio na sahrani 2003. godine. Bajdenova želja da se postavi kao „dobar momak“ takođe je problematična kada se uzme u obzir njegovo rukovođenje senatskim komitetom za potvrđivanje Klarensa Tomasa za sudiju vrhovnog suda 1991. godine.

Bajden je tada predsedavao komitetom sastavljenom isključivo od belih muškaraca, koji su agresivno napali Afroameričku advokaticu Anitu Hil, jer je optužila Tomasa da je seksualno uznemiravao. Iako je rekao da mu je žao kroz šta je prošla, Bajden nije želeo da uputi zvanično izvinjenje gostujući u emisiji Vju odmah nakon objavljivanja kandidature. Anita Hil, sada profesorka prava, kaže da mlako izvinjenje nije dovoljno.

Sličan odnos prema kritikama, Bajden je imao i u vezi sa nedavnim optužbama da se nedolično ponašao prema nekim ženama. Bajden je priznao da mu je takvo ponašanje u prošlosti donelo probleme, ali da je on jednostavno takav. Prošle nedelje se čak i šalio na račun tih optužbi. To mu neće pomoći u osvajanju birača. Posebno ne onih sa umerenim stavovima, kojima su socijalna pitanja veoma važna.

Gorepomenuta Anita Hil možda je to najbolje rekla: „Nije mi dovoljno da se samo kaže: ‘Žao mi je šta ti se desilo.’ Biću zadovoljna kada budem videla pravu promenu i preuzimanje odgovornosti“. Prava promena je potrebna Bajdenu. Vreme Klintona i Obame je prošlo. Biračima više nije dovoljno da se kandidat lepo ponaša i govori.

Klinton je čak znao da svira saksofon, pa je opet u njegovo vreme srednja klasa doživela dodatno osiromašenje, bogati su dodali još koju nulu na svoje bankovne račune, a ukidanjem zakona Glas-Stigal utaban je put za veliku ekonomsku krizu 2008. Obama je pričao o promeni, ali je nije doneo. Nastavio je sa Bušovim poreskim olakšicama za bogate, spasao banke nakon što su dovele do sloma berze, a američka vojska ostala je u Iraku i Avganistanu.

Birači sa obe strane političkog spektra očekuju opipljive i konkretne predloge. Bilo da je na polju ekonomije, socijalne pravde ili poštovanja ljudskih prava. Bajdenova ponuda, barem za sada, deluje neubedljivo.

 

Autor Dušan Drenovac

 

Izvor RTS, 29. april 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u