Predsednik Donald Tramp je odlučio da prekine saradnju sa onim što – ne bez razloga – vidi kao zaveru na Beltveju koja želi da ga uništi. „Suočeni smo sa svim tim sudskim pozivima“, rekao je Tramp u sredu. „Ne radi se o nepristrasnim ljudima; demokrate se spremaju da pobede 2020. godine“.
Zato je Poreska služba upravo propustila rok dat od strane Odbora za poreze Predstavničkog doma za dostavljanje Trampovih poreskih prijava. Zato će se Bela kuća pozvati na privilegije izvršne vlasti kako bi Odboru za pravosuđe Predstavničkog doma uskratila pristup bišem savetniku Bele kuće Donu Mekganu, koji je 30 sati bio ispitivan od strane tima Roberta Malera. Zato Departman pravde Odboru za nadzor ne želi da ustupi sudske dokumente koji se tiču odluke o uključivanju pitanja statusa državljanstva na popisu 2020. godine.
NEKA ODLUČI NAROD
Širom prestonice se podižu figurativne barikade, kao što su se podizale stvarne tokom 1960-ih i 1970-ih. Još jednom, radi se se o pitanju mi protiv njih. Svestan nove realnosti, Tramp kao da želi da kaže:
Ove istrage Doma stvaraju ogroman politički napad koji, u dosluhu sa neprijateljskim medijima, hoće da uništi moje predsednikovanje. Mi ne nameravamo da učestvujemo u našem sopstvenom uništenju. Mi nećemo igrati našu nametnutu ulogu u ovoj zamišljenoj farsi. Odolevaćemo njihovim sudskim pozivima sve do novembra 2020. godine. Neka narod onda odluči o sudbini i budućnosti Trampovog predsednikovanja, ali i o sudbini Doma kojeg trenutno predvodi Nensi Pelosi.
U odgovoru na Trampovo pribegavanje strategiji totalnog otpora, Džerald Konoli je rekao: „Poštovanje granica vaše grane vlasti, poštovanje uloga drugih grana vlasti je svojevrsno gorivo uz pomoć kojeg radi cela mašinerija. Ako nema tog ulja, mašina će se pokvariti. A ja definitvno mislim da se ovde radi upravo o tome“.
Konoli ne greši. Ali neophodno uzajamno poštovanje između demokratskog Doma i republikanske Bele kuće jednostavno ne postoji. Ono se odavno izgubilo. Kampanja za izbore 2020. je u toku. A ulozi su ogromni. Nisu u igri samo prva i druga grana vlasti, već i treća, Vrhovni sud. Mnoge demokrate, odbijajući da prihvate uspeh 50 godina dugog nastojanja konzervativaca da se domognu suda, odlučne su da na taj uspeh odgovore time što će proširiti ukupan broj sudija i na nova mesta postaviti liberale.
Zbog republikanaca koji su pobedili u dva ciklusa predsednička izbora u prethodnih 20 godina sa manjim ukupnim brojem glasova, demokrate su takođe rešene da izmene ustav i ukinu Elektorski koledž. Ne samo bivši osuđenici, već i prestupnici koji se nalaze u zatvoru sada moraju imati pravo glasa, kaže Berni Sanders, čak i ako to važi za bombaša sa Bostonskog maratona.
Prema Sandersovoj reformi, ako vas neko ubije, on i dalje ima pravo na glasanje. Pravo glasa je očigledno svetije od prava na život. Uistinu, ovo je sakralizovanje demokratije.
Trampovo prkošenje sudskim pozivima od strane Predstavničkog doma će zapaliti njegovu njegovu bazu, koja svet vidi onako kako ga on vidi i koja nikada nije uspela da razume ono što je predsednik Džerald Ford cenio kao „politiku kompromisa i konsenzusa“.
Šta god da mislite o „šaci jada“ (deplorables), oni nisu glupi. Oni ne veruju da su ljudi koji ih zovu rasistima, seksistima, nativistima i fanaticima njihovi prijatelji ili samo kolege sa drugačijim političkim ili ideološkim stavom.
IDUĆI KA IMPIČMENTU
Trampovo prkošenje sudskim pozivima će, međutim, primorati umerenije demokrate da se pridruže militantima u pozivanju na saslušanje o impičmentu u Odboru za pravosuđe Predstavničkog doma, ka čemu se mi sada krećemo.
Mediji već balave zbog mogućeg obaranja predsednika kojeg su više prezirali od svojih arhineprijatelja u 20. veku – Džoa Makartija i Ričarda Niksona. A mediji će nagraditi one koji se pridruže pozivu za impičment.
Ove nedelje se još dvoje demokrata, uključujući i senatorku Kamalu Heris, uključilo u trku za predsednika. Uskoro će Dom kapitulirati pred zaglušujućom bukom i stampedo će krenuti. Da li je to problem za demokrate?
Pokušaj se ponište izbori 2016. godine i ukloni predsednik koji ima strastvenu podršku trećine nacije zasigurno će podeliti bazu Demokratske partije, kao što će sigurno ujediniti republikance. Ako bi impičment uspeo, rana koja bi tim činom bila nanesena američkoj politici bi zahtevala godine za izlečenje. Međutim, na duže staze, pitanje koje se danas postavlja odnosi se na dugoročno zdravlje same republike.
Americi sigurno ne nedostaje raznolikost. Njena raznolikost – rasna, religijska, kulturna, etnička, ideološka, politička – je vidljiva i stalno raste. Ono što nedostaje jeste podrazumevajuće jedinstvo.
Štaviše, ako govorimo o strankama, utisak je da kod demokrata postoji veći stepen rasne, kulturološke, religijske, etničke i ideološke podeljenosti nego što je to slučaj u Republikanskoj stranci, koja je navodno pogođena neizlečivom i smrtonosnom bolešću trampizma.
Pitanja koja postavlja sadašnje stanje u našoj politici, a koja bi bez problema mogla biti opisana kao američki građanski rat bez oružja, su sledeća:
Kako tako podeljena nacija može delovati jedinstveno u svetu? A ako ne može biti jedinstvena pred svetom, koliko dugo će ostati velika nacija?
Preveo Radomir Jovanović
Izvor Buchanan.org
