Patrijarh Kiril: Vartolomej pomišlja da „ukrajinski recept“ primeni u Skoplju

Makedonija je sada nezavisna država, a to znači da Fanar može lako osporiti aktuelnost kanonskih granica Srpske Pravoslavne Crkve

Hram Svetog Save je veličanstveno zdanje. Građen je dugo, s prekidima do kojih je došlo zbog preprekâ koje su stvarale bezbožne vlasti. Ali u duhovnom životu se često dešava da se seje u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u slabosti, a ustaje u sili (I Kor. 15, 43). Hram Svetog Save je svetinja svenarodnih i svepravoslavnih dimenzija. Takve svetinje ponekad podiže nekoliko naraštaja.

Ovo je rekao poglavar Ruske pravoslavne crkve, patrijarh Kiril, u intervuju Politici. Pritom je naglasio: „Okolnost da Rusija i Ruska Pravoslavna Crkva učestvuju u ukrašavanju tog veličanstvenog Hrama jeste ispoljavanje dubinske, nikada ne prekinute veze između naših Crkava i naroda o kojima one vode duhovnu brigu.“

Odgovarajući na pitanje „Kako u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi danas gledaju na događaje na Kosovu, gde su sada ugrožene ne samo drevne srpske svetinje već i opstanak srpskog naroda?“, ruski patrijarh je prvo podsetio:

„Od samog početka rata na Kosovu i procesa nasilnog otcepljenja te pokrajine od Srbije naša Crkva je osuđivala NATO-agresiju. Mi smo takođe ustajali u odbranu prava Srpske Crkve, koja vekovima odgovara za očuvanje pravoslavnih svetinja u toj oblasti. Mi se divimo hrabrosti Srba koji, bez obzira na pretnje po život, nisu napustili zemlju predaka. Znam koliko je ta zemlja, kao kolevka srpskog naroda i državnosti, važna svakome Srbinu.

Mi saosećamo sa sudbinom istorijskog i kulturnog nasleđa srpskog Pravoslavlja na Kosovu i Metohiji koje se nalazi pod pretnjom uništenja. Posebno nas boli patnja Srba koji žive na toj teritoriji, od kojih su mnogi bili žrtve nasilja. Naravno, ljudi koji se obračunavaju sa kosovskim Srbima moraće da odgovaraju pred Bogom za svoje zločine. Ali, nadam se i da će na kraju međunarodna zajednica objektivno istražiti te zločine i da će krivci dobiti zasluženu kaznu“.

Poglavar RPC je u nastavku istakao: „Mi se iskreno molimo za našu srpsku braću i sestre koji žive ne kosovskoj zemlji. Naša Crkva podržava napore Rusije na očuvanju svetinjâ na Kosovu. Poslednjih godina mi smo prikupljali sredstva za obnovu objekata Prizrenske bogoslovije, pružana je podrška hramovima i manastirima na Kosovu. Daj Bože da istorijska pravda pobedi u toj drevnoj pokrajini!“

Usledilo je i ovo pitanje Politike: „Može li „ukrajinski recept“ biti primenjen na teritorije drugih pomesnih Pravoslavnih Crkava? Ovo pitanje se pre svega tiče Makedonije i Crne Gore, za koje je, istina, patrijarh Vartolomej u nedavnom intervjuu za list Politika rekao da se one ne mogu porediti sa Ukrajinom…“

„Ako se odbace sporedni detalji, „ukrajinski recept“, kako ste ga Vi nazvali, veoma je jednostavan: carigradski patrijarh je sebi dao za pravo da od sada može da revidira bilo koji dokument i dogovor koje su izdali njegovi prethodnici ukoliko mu njihov sadržaj više ne odgovara. Tako je, ukazao je patrijarh Kiril, zajedno sa senzacionalnom odlukom o ukidanju gramate iz 1686. godine o predaji Kijevske mitropolije u jurisdikciju Ruske Pravoslavne Crkve, Sinod Carigradske Patrijaršije ukinuo i drevno kanonsko pravilo koje zabranjuje drugobračnost sveštenstva.

Sledstveno, to što je patrijarh Vartolomej u intervjuu za vaše novine rekao o Makedoniji i Crnoj Gori uopšte ne garantuje da se ukrajinski scenario tamo neće ponoviti. Makedonija i Crna Gora su sada nezavisne države, a to znači da aktuelnost kanonskih granica Srpske Pravoslavne Crkve, prema Tomosu iz 1922. godine, Fanar može lako osporiti, kako se dogodilo sa pomenutim aktom iz 1686. godine. I nije slučajno – upozorio je to što je u tom intervjuu patrijarh Vartolomej napomenuo da ono što pripada Srbiji pripada njoj kanonski i eklisiološki – on namerno nije govorio o Srpskoj Crkvi već o Srbiji kao državi, aludirajući time na njene savremene granice.

Iako patrijarh Vartolomej govori da sada nema nameru da menja granice Srpske Pravoslavne Crkve, on ujedno izjavljuje i da je Carigradska Patrijaršija spremna da prekorači te granice ukoliko stigne odgovarajući zahtev ili se pojavi nekakva „viša crkvena potreba“. Tu „višu crkvenu potrebu” – izgovorio je opomenu Kiril – u Fanaru shvataju na svoj način.

Pa nastavio: „I u slučaju sa Ukrajinom, Carigrad se odlučio na upad onda kada se stekao određeni zbir političkih činilaca i kada su mu se ukrajinski političari i raskolnici obratili sa zahtevima. Da li bi iko od stanovnikâ Balkana, ruku na srce, mogao da garantuje da se, pre ili posle, neki novi ili postojeći politički lider neće obratiti Fanaru sa zahtevom za autokefalnošću? Štaviše, ne zaboravimo da takav zahtev već postoji – od strane premijera Makedonije Zorana Zaeva. On je bio upućen još prošle godine, skoro istovremeno sa neslavnim zahtevom predsednika Ukrajine Petra Porošenka, i Sinod Carigradske Patrijaršije ga je uzeo u razmatranje u maju, o čemu je i objavio zvaničnu informaciju“.

Povodom istog pitanja, poglavar RPC je zaključio: „Ali, zašto bi Sinod Carigradske Patrijaršije analizirao pitanje za koje očigledno nema osnova, kako je to u nedavnom intervjuu izjavio patrijarh Vartolomej? Zar postojanje Tomosa iz 1922. godine nije u ovom slučaju dovoljan osnov za odbijanje? Očigledno je da ipak postoji zamisao da se „ukrajinski recept“ ponovi u Skoplju“.

 

Izvor Fakti, 01. maj 2019.

Pratite nas na YouTube-u