Sastanak u Berlinu, u organizaciji nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, nije uspeo da „resetuje“ dijalog i pokrene razgovore s mrtve tačke, ali je pokazao ozbiljnu nameru Pariza da preuzme vodeću ulogu u rešavanju kosovskog čvora.
Diplomatski izvori Novosti navode da je ta inicijativa predsednika Makrona deo njegovog ambicioznog plana da od Nemačke i njene kancelarke, čiji se mandat približava kraju, preuzme ulogu ključnog igrača u EU. Ukoliko bi uspeo da Prištinu vrati za sto i dovede dijalog do stadijuma u kojem bi sporazum makar mogao da se nazre, Makron bi pokazao da, osim velikih planova i ideja, ima i sposobnost da ih pretoči u dela.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže za Novosti da je Priština u Berlinu još jednom pokazala da nema nameru da se vrati za sto i da za to verovatno ima i podršku nekih velikih zemalja: – Mi smo za nastavak dijaloga i svako ko misli da može da vrati Albance za pregovarački sto, dobrodošao je da pokuša. Priština, inače, stalno poziva Ameriku u dijalog, ali u tom slučaju i mi ćemo imati koga da pozovemo.
Profesor Fakulteta za evropske studije Slobodan Zečević kaže da Francuska ima velike ambicije da bude prisutna na Zapadnom Balkanu i da u tom interesu Pariza za region, Srbija ima glavnu ulogu. On je za RTS rekao da treba obratiti pažnju i na nijanse u pozicijama Francuske i Nemačke u odnosima sa Srbijom:
– Nemačka se zalaže za rešenje koje bi podrazumevalo priznavanje Kosova, dok je Francuska otvorenija za razmatranja i drugih opcija koje bi dovele do normalizacije odnosa.
Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić juče se, u ime vladajućeg SNS i predsednika Vučića, zahvalio Merkelovoj i Makronu jer su „na vrlo ozbiljan način pripremili samit u Berlinu i dali priliku Vučiću da iznese poziciju Srbije“. – Nažalost, bilo je malo pozitivnih poruka na samitu. Poruke iz Prištine i Tirane bile su praktično jezive, potpuno protiv dijaloga i normalizacije odnosa. Nije, ipak, bilo sve tako crno. Držanje Slovenije i Hrvatske, kao i Crne Gore, bilo je korektno.
U međuvremenu, ulog u pregovorima sa Prištinom pokušavaju da podignu predstavnici Albanaca sa juga centralne Srbije koji su pokrenuli inicijativu da i oni budu uključeni u „završnu fazu“ dijaloga. Inicijativu su potpisali predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafa, gradonačelnik Bujanovca Šaip Kamberi i poslanik u Skupštini Srbije Fatmir Hasani. Oni su pisali Federiki Mogerini, Hašimu Tačiju i koordinatorima prištinskog tima za dijalog Špendiju Ahmetiju i Fatmiru Ljimaju.
BEZ USTUPAKA
Upitan na kakve ustupke je Priština spremna prema Beogradu, posebno kad je reč o severu Kosova, Hašim Tači je rekao: – Ni na kakve. Zašto bismo to radili?
ŠTA SADRŽI NOVA FRANCUSKA STRATEGIJA ZA BALKAN
Intenziviranje političkih odnosa Pariza i zemalja regiona, jačanje bilateralne saradnje i podsticanje ekonomskog i društvenog razvoja kroz rad Francuske razvojne agencije – glavne su tačke nove stragegije koju je Emanuel Makron spremio za Zapadni Balkan.
Svoj predlog francuski predsednik izneo je na samitu u Berlinu, a u ovom dokumentu, između ostalog, ističe se želja Francuske da se više angažuje na stabilizaciji dela Zapadnog Balkana koji nije u EU. U strategiji se najavljuju i posete francuskih zvaničnika regionu, od kojih je najvažnija Makronova poseta Srbiji planirana za jul.
Kad je reč o bilateralnoj saradnji, naglašavaju se oblasti: bezbednosti (borba protiv nelegalne trgovine lakim naoružanjem, uspostavljanje stalnih kriminalističkih obaveštajnih jedinica, borba protiv terorizma uz uspostavljanje platformi za prijavljivanje nezakonitog sadržaja na internetu), pravosuđa (uspostavljanje nove saradnje u oblasti finansijskog i privrednog kriminala i formiranje zajedničkih istražnih timova sa svima u regionu) i odbrane.
U delu koji se odnosi na projekte Francuske razvojne agencije ističe se da će podržati održivi razvoj, rodnu ravnopravnost i pomirenje. Godišnja pomoć koju pruža ova agencija iznosi od sto do sto pedeset miliona evra.
Izvor Večernje novosti, 03. maj 2019.
