Žarko Rakić: Pentagon vodi Ameriku u bankrot

Pentagon troši za ratove širom planete više nego svih 50 američkih saveznih država na zdravstvo, obrazovanje i socijalnu pomoć

Svet se naoružava: Najnoviji, godišnji izveštaj Instituta za mirovna istraživanja iz Stokholma (SIPRIJ) kaže da se planeta ubrzano naoružava. Trošenje novca za vojsku i oružje raste i lane je dostiglo novi rekord – oko 1,82 hiljade milijardi dolara, što je za 2, 1 procenat više u odnosu na 2017. Studija SIPRIJ-a pokazuje da je prošle godine u svetu zabeležen rast od 76 odsto vojnih troškova u odnosu na 1998. godinu, kada je zabeležen rekordni nivo ovih davanja od okončanja Hladnog rata.

Najveći doprinos u pravljenju džinovskog troška dale su SAD, Kina, Saudijska Arabija, Indija i Francuska. Ovih pet država potrošile su čak 60 odsto svetskog vojnog budžeta od 1,82 biliona dolara. Istraživanje SIPRIJ-a pokazuje da su vojni troškovi Rusije, prošle godine, smanjeni za 3,5 odsto – na 61,4 milijarde dolara – zbog čega je Moskva, prvi put od 2006. ispala iz velike petorke.

Na drugoj, strani, međutim, Sjedinjene Američke Države nastavljaju da nemilice troše dolare na vojsku. Lane su američki vojni izdaci povećani za 4,6 procenata – na neverovatnih 649 milijardi dolara. Zanimljiva je i druga studija SIPRIJ-a, koja govori o najvećim svetskim izvoznicima oružja. Trgovina oružjem u periodu od 2014. do 2018. povećana je za 7,8 odsto u odnosu na period od 2009. do 2013.

Pet najvećih prodavaca oružja na svetu su: SAD, Rusija, Francuska, Nemačka i Kina. Ova velika petorka ostvarivala je čak i tri četvrtine ukupne svetske trgovine oružjem. U ovom društvu prednjače, naravno, SAD. Prema podacima SIPRIJ-a, čak 98 država na planeti kupuje američko oružje.

Na listi najvećih kupaca naoružanja desila se promena. Saudijska Arabija potisnula je na drugo mesto Indiju, koja je dosad bila svetski šampion u kupovini naoružanja. Bronzanu medalju za treće mesto među najvećim svetskim kupcima naoružanja zauzima Egipat.

PAPRENO SKUPO RATOVANjE
Ova, gotovo statistička priča o ubrzanom naoružavanju planete ima i svoju drugu, mračniju stranu. Prema analizi američkog magazina „Kaunterpanč”,  ratni profiteri i podmićeni političari podržavaju vojni kompleks i time guraju SAD – zbog sve većih vojnih troškova koji ne služe povećanju bezbednosti zemlje – u bankrot.

„Bela kuća želi da ubedi poreske platiše da je rast državnog budžetskog deficita moguće zaustaviti isključivo kresanjem troškova socijalne i zdravstvene zaštite. Ali neoboriva ekonomska istina je da bolesni, stari i siromašni ne guraju zemlju u bankrot. To čini isključivo vojna industrija”, glasi optužujući zaključak pomenutog američkog magazina.

Pentagon troši za ratove širom planete više nego svih 50 američkih saveznih država na zdravstvo, obrazovanje i socijalnu pomoć. Prema nekim istraživanjima, američki ratovi od 2001. koštali su državu preko 4,7 hiljada milijardi dolara. To znači da je na svaki sat Amerika za ratovanje „iskrvarila” preko 32,1 milion dolara.

Nedavno je američki magazin „Forbers” objavio prognozu da će budući ratovi i vojne vežbe koštati SAD više od dve hiljade milijardi dolara. Biće to finansijska obaveza od sto hiljada dolara po svakom poreskom platiši u SAD.

Veliki problem u SAD jeste i ogromna korupcija u vojnoj industriji. Jedan primer „naduvanih” troškova: „Boing” naplaćuje metalni zavrtanj 71 dolar, iako je njegova realna cena tek četiri centa. A površna analiza pokazuje da se u  američkoj vojsci ne troše ogromne sume dolari samo za puške i rakete već i za kupovinu kožnog nameštaja, porcelana, alkohola, vozila za golf terene, jastoge, pa čak i muzičke instrumente.

„GASPROMOV” POGLED NA KINU
Na nedavnom svetskom samitu u Pekingu,  Vladimir Putin nagovestio je mogućnost da Moskva pozitivno odgovori na molbu Kine da Rusija značajno poveća isporuke gasa ovoj državi. Reči ruskog predsednika konkretnije je potkrepio šef ruskog energetskog koncerna „Gasprom” Andrej Miler. On je novinarima potvrdio da postoji konkretan plan da Rusija do 2035. postane glavni snabdevač Kine gasom.

Prema sadašnjem stanju stvari, Rusija će preko gasovoda „Snaga Sibira” isporučiti Kini, u narednih 30 godina, više od hiljadu milijardi kubnih metara gasa. Miler je objasnio da Rusija ima dovoljno gasa da ispuni svaku kinesku želju.

I dok se Rusija, u isporuci energenata, sve snažnije okreće istočnim tržištima, u Evropi je i dalje neizvesna sudbina projekta „Severni tok 2”. Gasovod između Rusije i Nemačke ubrzano se gradi, ali otpor izgradnji gasovoda dugačkog više od 1.200 kilometara na popušta. Trenutno je najveći problem Danska, koja nije odgovorila na tri molbe da dopusti postavljanje cevi za transport gasa na dno Baltičkog mora u delu gde ona ima priznati ekonomski interes. A i američki ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel već otvoreno preti svima koji imaju veze sa „Severnim tokom 2” da će biti na udaru sankcija SAD.

S druge strane, iz Moskve stiže računica da će završetak ovog gasovoda doneti uštedu građanima EU od oko osam milijardi evra godišnje. Sladak kolač svakako koji bi, međutim, Amerikanci mogli ozbiljno da zagorčaju.

 

Izvor Politika, 6. maj 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u