Svake godine Drugi svetski rat gubi sve više i više svedoka koji su ga zaista proživeli. U našim životima ovaj sukob će postati nešto nalik američkom građanskom ratu, sukob od velikog značaja koji je postao apstraktan i dalek našoj stvarnosti. Problem je taj što će se borba za razumevanje najvećeg sukoba u ljudskoj istoriji sada nastaviti u bioskopima, mejnstrim medijima i na društvenim mrežama.
Orvelovski kliše da onaj ko kontroliše prošlost kontroliše i budućnost je tačan u mnogo aspekata. Jedan od glavnih ciljeva nacija u istočnom delu Evropske unije jeste da se obezvrede pobedu nad nacističkom Nemačkom i/ili da Sovjete izjednače sa nacistima.
GEOPOLITIKA ISTORIJE
U Letoniji, u kojoj se održavaju godišnji marševi u čast Vafen SS veterana, sada je odlučeno da se uniforme Crvene armije izjednače sa uniformama nacista. Svaka osoba koja bude uhvaćena kako nosi ovu vrstu uniforme (što je uobičajena stvar za rusku manjinu u zemlji i razne učesnike u obeležavanju istorijskih događaja) biće kažnjena novčanom kaznom od 700 do 7.000 evra. Imajte na umu da nošenje pro-nacističkih uniformi u odobrenim SS marševima ne podleže ovim kaznama. Ovi dvostruki aršini se primenjuju u zemlji koju niko ne smatra naročito važnom. Međutim, u celoj Istočnoj Evropi postoji trend reinterpretacije ruske pobede nad Nemačkom na Istočnom frontu.
Veliki deo borbe koja se odvija na području Donbasa između Ukrajine i Rusije nekako podseća na karakter Drugog svetskog rata. Neki od ukrajinskih dobrovoljačkih bataljona poput azovskog koriste nacističku simboliku, a čitava ukrajinska strana vidi nacističkog kolaboratora Stepana Banderu kao svog najvećeg nacionalnog heroja. U otcepljenim republikama se, nasuprot tome, koristi puno sovjetske simbolike, organizuju parade na kojima se nosi georgijevska lenta kako bi se razljutio Kijev, a Dan pobede se proslavlja što je moguće grandioznije u trenutnim uslovima. Osim toga tamo su simbolički oprane centralne ulice nakon što su tuda provedeni zarobljeni ukrajinski vojnici, kao što su Sovjeti proveli zarobljene naciste pre mnogo decenija.
Kao što možemo videti, simbolika Drugog svetskog rata i njegova interpretacija govori dosta toga o određenoj vladi. Kijev i Riga, koji zvanično preziru Rusiju, žele da obezvrede njenu pobedu dok rehabilituju svoje „heroje“ koji su bili na Hitlerovoj strani. S druge strane, generalno proruski nastrojene nacije poput Belorusije i otcepljene republike Južna Osetija i Pridnjestrovlje sakralizuju Dan pobede na isti način kao što su to činili dok su bili deo Sovjetskog Saveza. Stav o Drugom svetskom ratu pokazuje na kojoj je ko strani danas.
Iako masovno destruktivna i skoro razrajuća za SSSR, pobeda nad Nemačkom dala je svakom pojedincu u državi osećaj zajedničkog žrtvovanja. Ogromne količine prolivene krvi i ljudska patnja stvorili su vezivno tkivo koje je držalo ogromno i veoma multietničko društvo na okupu, i to je verovatno razlog zašto je Rusija, kao jedan od „dobrih momaka“ u Drugom svetskom ratu, pod takvim udarom na istoku (Evrope).
PROMENA PRIPOVEDAČKOG FORMATA
Rusija je fantastična država na vojnom planu, ali glavni razlog zašto velika sovjetska pobeda polako erodira je to što Rusija nije bila sposobna da napravi i proda jedan jedini film izvan svojih granica i svojih bivših teritorija koji bi široj publici predstavio Drugi svetski rat iz ruske perspektive.
U našem 21. veku većina mladih ljudi se neće upoznavati sa Drugim svetskim ratom kroz priče „sa dedinog kolena“, već putem video igrica i filmova koji se uglavnom i prave na Zapadu, gde ljudi prosečnog sovjetskog vojnika vide kao neku vrstu regrutnog roba koji je kao topovsko meso bačen pred nemačke mitraljeze od strane diktatora koji se ne razlikuje od Hitlera. Kada ljudi sa ovakvim gledištem počnu da proizvode medijske sadržaje, to će samo dodatno učvršćivati ovaj pogled na svet u umovima budućih generacija pošto će ovaj antiruski mit biti besomučno ponavljan.
Ako je Rusima zaista stalo do toga da očuvaju sećanje na svoje pretke, onda oni moraju da naprave film koji će dostići mejnstrim uspeh na Zapadu i video igricu koja će zavredeti pažnju najboljih programera. Nedavno je igrica Bojno polje 5 (Battlefield 5) ismejana zbog očiglednih istorijskih netačnosti i modernog narativa o socijalnoj pravdi. Sada je pravi trenutak da Rusija napadne i napravi „realističnu“ igricu koja odgovara realnosti rata iz ruske perspektive.
Nažalost, Rusiji, koja čuva sećanje na milione izgubljenih života, sada je potrebna potpuno drugačija, apstraktna i kreativna tehnika. Rusija mora biti dobra u informacionom jednako kao u konvencionalnom ratu kako bi sačuvala sećanje na svoje pretke koji su dali sve od sebe da spasu Ruse (i druge Slovene, Jevreje, itd.) od potpunog istrebljenja.
Tim Kirbi je nezavisni novinar, TV i radio voditelj.
Preveo Radomir Jovanović
Izvor strategic-culture.org
