Teodorović: Na Kosovu nam ne treba zamrznuti konflikt već prihvatanje realnosti

Akademik Matija Bećković je, s druge strane, izjavio da Srbija koja bi priznala Republiku Kosovo ne bi bila Srbija

Kada bi Kosovo bilo vraćeno Srbiji, građani Srbije bi morali da znaju da bi jedna trećina poslanika u parlamentu bili Albanci sa Kosova, kao i potpredsednik Vlade i nekoliko ministara, izjavio je Fonetu akademik Dušan Teodorović, koji se protivi zamrznutom konfliktu i poziva da se prihvati realnost.

U serijalu razgovora Kosinus Teodorović upozorava da bi razgraničenje ponovo otvorilo Pandorinu kutiju na Balkanu i pokrenulo pitanje Republike Srpske, a možda bi se javili i zahtevi iz Sandžaka. „Bila bi to komplikovana i složena situacija“, procenio je Teodorović i naglasio da svi, ipak, žele da budu članovi Evropske unije, u kojoj važe slobodan protok ljudi, ideja i kapitala.

Rekao da je saglasan sa održavanjem međunarodne konferencije o Kosovu, na kojoj bi, u prisustvu članica Saveta bezbednosti UN i velikih sila, bili razmatrani i položaj manjina i očuvanje kulturnih i istorijskih spomenika, ali i članstva Kosova u UN.

BEĆKOVIĆ: SRBIJA BEZ KOSOVA NE BI BILA SRBIJA
Akademik Matija Bećković je, s druge strane, izjavio Fonetu da Srbija koja bi priznala Kosovo Republiku ne bi bila Srbija i to Kosovo bi imalo razloga da ne prizna tu i takvu Srbiju.

„Srbija koja bi se odrekla Dečana i Gračanice nema nikakvog razloga da se ne odrekne i Žiče i Studenice“, ukazao je Bećković u serijalu razgovora Kosinus. Govoreći o Kosovu, on je predočio da je cela Srbija ispisana grafitom „nijedna duša te se nije odrekla“. Srbija se ne može razgraničiti sama sa samom, napomenuo je Bećković i ocenio da kosovsko pitanje ne bi trebalo da bude jedinstven slučaj u svetu.

Kosovo nije jedino, takvi primeri su i Kipar, Katalonija, Korzika, Tirol, Transilvanija, ilustrovao je on i upozorio da se od Srbije traži da „bude ruglo među narodima i da učini nešto što nije uradio nijedan narod na svetu“.

Uveren je i da se iza celog kosovskog pitanja i priče o granicama, zapravo, krije ideja velike Albanije, koja nije faktički priznata, ali već postoji. U ovom trenutku zamrznuti konflikt je vrsta kompromisa, smatra Bećković i skreće pažnju na to da se od članica EU, koje imaju sličan problem, ne traži da taj zamrznuti konflikt odmrznu.

 

Izvor Fonet/N1, 17. maj 2019.

Dnevne vesti
Pratite nas na YouTube-u