Štrahe i „afera snimak“, cela priča

Članak iz Špigla o tajnim snimcima sa Ibice koji su preko noći srušili austrijsku vladu

Snežno bela vila na brdu, nekoliko kilometara od grada Ibice. Tri spavaće sobe, četiri kupatila, bazen u dvorištu i odvojena kuća za goste od nekih 500 kvadrata po ceni od 1.000 evra za noć. Grupica koja je na terasi ovog zdanja uveče 24. jula 2017. pila šampanjac, jela tartar od tune i suši, diskutovala je o delikatnim temama: kako da obezbede da ruski investitor dobija ugovore od austrijskih korporacija i vlade.

Razmišljali su na veliko. Delovalo je da ništa nije nemoguće. Diskutovali su o licencama za kazino, prodaji starog luksuznog hotela, ugovorima za izgradnju autoputeva – sve za ruskog investitora. Čak su diskutovali i o preuzimanju Kronen cajtunga – jednog od najtiražnijih listova u Austriji. Grupu su činili žena koja je navodno iz Rusije, Austrijka srpskog porekla, sa master diplomom, i troje opuštenih Austrijanaca.

U tom trenutku, dvoje njih je već bilo na putu ka centru političke vlasti: Hajnc Kristijan Štrahe, lider ultradesničarske Slobodarske partije Austrije (FPO) i Johan Gudenus, član poslaničkog kluba FPO i bivši zamenik gradonačelnika Beča, koji je takođe i suprug pomenute žene sa srpskim poreklom.

Nešto manje od tri meseca nakon sastanka u dotičnoj vili, Austrijanci će izaći na izbore za novi Nacionalni savet – odnosno donji dom parlamenta. Još dva meseca nakon toga, Štrahe će položiti zakletvu kao vicekancelar Austrije. Gudenus će napredovati do ranga šefa poslaničkog kluba stranke.

Dok su u Ibici veselo razgovarali o milionskim dogovorima, ova dvojica su delovala kao ortaci na odmoru. Ali od decembra 2017, oni su iscrtavali kurs federalne vlade u Beču. FPO je deo vladajuće koalicije u Austriji od kako je na poslednjim izborima pomogao da se ustoliči kancelar Sebastijan Kurc i njegova konzervativna Narodna partija Austrije (OVP). Navedeni dvojac je te teople večeri sedeo zajedno šest sati dok je Štrahea počinjala da obuzima mračna sumnja: „Zamka, zamka, ovo je zamka“ – šapnuo je Gudenusu koji je sedeo do njega. Ali izgleda da su ubrzo njegove brige nestale. „Nije zamka“, uverio ga je Gudenus.

Ali lider FPO je bio u pravu. Sastanak je bio zamka. Vila je bila ozvučena i pokrivena nekolicinom skrivenih kamera. Navodna Ruskinja – Aljona Makarova – koja je tvrdila da ima i letonsko državljanstvo, glumila je nećaku bogatog oligarha koja želi da investira. Njena priča je glasila ovako: htela je da investira preko 250 miliona evra u Austriji, kao kapital „koji se ne može deponovati u banci“, jer „zapravo nije sasvim legalan“, kako je to otvoreno objasnila njena drugarica.

Snimci od te večeri iz Ibice su stigli do Špigla i nemačkog lista Zidojče cajtung.

POTENCIJALNO KRIMINALNO?
Snimci su politički eksplozivni. Oni otkrivaju visoko diskutabilne poglede austrijskih političara koji su trenutno na vlasti (i Štrahe i Gudens su nakon puštanja snimka u javnost podneli ostavke; prim. prev). Oni pokazuju da su ovi političari bili spremni da uz pomoć ruskog novca poboljšaju izborne rezultate FPO. Obećanja koja su napravili te večeri i prakse koje su otkrivene bi mogle da budu potencijalno protivzakonite za nekoga ko se nalazi na političkoj funkciji.

Usled političkog značaja i javnog interesovanja, Špigl i Zidojče cajtung su odlučili da objave sadržaje ovih razgovora. Izvor je poznat urednicima oba medija, ali insistira na anonimnosti. Nejasno je po čijem nalogu su političari FPO prevareni i kakvim se motivima taj neko vodio. Video i audio materijale su forenzički ispitala dva nezavisna eksperta i oni su potvrdili njihovu autentičnost. Nisu pronašli indicije da su snimci montirani. Sertifikovani prevodilac je takođe preveo i centralne delove ruskog dijaloga. Špigl je video fotografiju računa vile u Ibici. Bila je iznajmljena od 22. do 25. jula 2017. godine, po ceni od 2.936 evra. Fotografije sa sajta agencije koja je izdaje pokazuju iste prostorije koje se vide na snimcima. Konačno, tražili smo i komentare političara umešanih u sve ovo.

Snimci sa Ibice deluju kao udžbenički primer banana države: dva vodeća austrijska političara kavaljerski razgovaraju sa ženom koju jedva poznaju o svojoj viziji kontrole poluga vlasti i tome kako će je nagraditi ako im pomogne da dođu do vrha. Nakon nekoliko sati, grupa je počela da razgovara o Kronen cajtungu, ili Kruni, kako je tabloid poznat u kolokvijalnom žargonu, i njegovom uticaju na predstojeće izbore. Grupica je na kraju odlučila da pređe da razgovara unutra.

Hans-Kristijan Štrahe (sa naočarima) u Vili na Ibici

Mladoj Ruskinji iz Letonije je predloženo da diskretno preuzme polovinu Kronen cajtunga. Štrahe je rekao da, ukoliko bi ovaj list „pogurao“ njegovu stranku pred izbore, „onda ne bi dobili 27, nego 34 odsto“ glasova. Svaki članak koji „nam ide u prilog dovodi crvene i crne do besa“. Mislio je na Socijaldemokratsku stranku Austrije (SPO) i OVP, koje upravljaju državom još od kraja rata, uglavnom zajedno.

„UVEK LEGALNO“
Kronen cajtung dopire do preko četvrtine svih Austrijanaca. Štrahe, koji je na čelu svoje stranke od 2005, bio je u potpunosti svestan da bi podrška ovog lista predstavljala važan vetar u leđa njegovim nastojanjima da uđe u kancelarski kabinet u Beču. A baš to je bio Štraheov cilj u leto 2017. U to vreme, međutim, mladi kandidat OVP-a, Sebastijan Kurc, upravo je premašio FPO u anketama.

Štrahe je prvo delovao oprezno pred lažnom tvrdnjom letonske Ruskinje da je razmatrala kupovinu polovine akcija Kronen cajtunga i da je već bila u kontaktu sa dvoje od četvoro naslednika preminulog izdavača Kronena, Hansom Dihandom. „Nisam to očekivao“, rekao je. Postepeno, međutim, njegove sumnje su nestajale i prevladao je apetit za dogovorom koji bi potencijalno mogao da ga približi kancelarskom kabinetu. Bilo koji sporazum, međutim, „uvek mora biti legalan“, ponavljao je.

Sa tim listom, govorio joj je Štrahe, bila bi „u istoj ligi kao i deset najmoćnijih ljudi u Austriji“. Još uvek ima uljeza u uredništvu Kronen cajtunga, rekao je Štrahe, „troje-četvoro ljudi kojima je potrebno pokazati vrata“, ali je dodao „brzo ćemo dovesti novih pet“. Zar su stvari zaista tako jednostavne? „Novinari su najveće kurve na svetu“, rekao je.

Mlada žena je pitala šta će njoj lično doneti dotična investicija. „Imaćeš oružje kojim možeš da radiš šta god hoćeš u Austriji“, Štrahe je odgovorio. Onaj ko kontroliše Krunu, rekao je, ne samo da je lider javnog mnjenja, nego „ima i monopol na moć koja mu omogućuje otvaranje i drugih poslovnih staza“. Štrahe je kasnije spomenuo perspektivu ugovora za izgradnju autoputeva, što je do tada generalno pripadalo kompaniji STRABAG.

Štrahe je tvrdio da može da pruži „kariku koja nedostaje“ ka Funke medija grupi. U to vreme je ova nemačka izdavačka kuća, ranije poznata kao WAZ, bila vlasnik polovine Kronen cajtunga, dok su potomci renomiranog izdavača Hansa Dihanda držali ostatak. Štrahe je rekao i da poznaje pravog čoveka koji bi pomogao u izgradnji novog kursa tabloida: Hajnrih Pecina. Ovaj investitor, kog je Štrahe opisao kao „velikog igrača“, „kupio je sve mađarske medije za Orbana tokom proteklih 15 godina i uobličio ih kako njemu odgovara“.

MEDIJSKI PEJZAŽ NALIK NA ORBANOV
Pecina, biznismen aristokratskog stila, čovek je koji je organizovao konsolidaciju mađarskog medijskog pejzaža za premijera Viktora Orbana. Nebsabadčag (Népszabadság) i druge novine koje su bile od kritičnog značaja za vlast su bile kupljene i ili ukinute preko noći, ili prodate ljudima naklonjenim Orbanu. Treba učiti od Mađarske, rekao je Štrahe: „Želimo da izgradimo medijsku sliku onako kako je Orban to učinio“. U odgovoru na naše pitanje za komentar, Hajnrih Pecina je rekao da nikada nije imao bilo kakve veze sa Kronen cajtungom. „U svakom slučaju, nikada nisam imao niti imam bilo kakvu mogućnost kontrole ili uticaja na Kronen cajtung na bilo koji način. Niti sam bilo kada tvrdio tako nešto.“

Osim Kronen cajtunga, Štrahe nastavlja na snimku, ORF – austrijska državna televizija – je takođe veoma važan. Rekao je da je zamisliva delimična privatizacija, sa prodajom velikog udela medijskom preduzetniku Ditrihu Matešicu, inače vlasniku Red bula i medijske kompanije koja mu pripada. „Možemo da zamislimo kompletno restruktuiranje ORF-a“. Štrahe je sebe opisao kao „austrijskog brata Red bula“. Iznova i iznova je navodna Ruskinja pitala šta ona dobija. Ukoliko bi preuzela Kronen cajtung pre izbora i pomogla stranci „da dođe do prve pozicije“, govorio je šef FPO, „onda bi mogli da razgovaramo o bilo čemu“.

Hans-Kristijan Štrahe i Viktor Orban, Budimpešta, 6. maj 2019.

Bilo je to Štraheovo najveće obećanje te večeri: Mogli bi da razgovaraju o bilo čemu. Bukvalno bilo čemu. Ono što je u tom trenutku bilo maštarenje na Ibici postepeno je postalo realnost u koalicionoj vladi OVP i FPO. Trenutni predsednik upravnog saveta ORF-a je Norbert Steger, bivši lider FPO. Pre tri nedelje, Steger je dospeo na naslovnice kada je napao jednog od najpoznatijih novinara ORF-a. Nakon što je Armin Volf, voditelj glavnog programa televizije, napravio intervju u kojem je kritikovan FPO, Steger je sarkastično rekao: „Uzeo bih plaćeni odmor, proputovao oko sveta na račun poreskih obveznika i napunio baterije“.

Politički motivisane intervencije nisu novost za ORF. Zapravo, one su redovne već decenijama. Ali otkako je FPO postao deo vlasti, uređivačka nezavisnost televizije se našla pred velikim izazovom. Vicekancelar Štrahe je preko Fejsbuka obećao da će raditi „kao lav“ kako bi eliminisao „obaveznu pretplatu za ORF“.

FPO ne uživa moć samo u televizijskom domenu, već i u mnogim drugim aspektima u Austriji. Ova stranka, na primer, drži ključna ministarstva, uključujući inostrane poslove, unutrašnje poslove, odbranu i socijalna pitanja.

„HOMOSEKSUALNI LOBI“
Sve tri austrijske obaveštajne službe su pod nadzorom ministara iz redova (ili pod kontrolom) FPO, stranke koja je od 2016. i potpisivanja sporazuma o saradnji povezana sa Jedinstvenom Rusijom koja upravlja Kremljom. Strepnje da Moskva ima pristup austrijskoj obaveštajnoj zajednici navele su zapadne obaveštajne službe da ograniče obim razmene podataka sa Bečom.

Afiniteti stranke prema Rusiji su takođe igrali odlučujuću ulogu povodom sastanka u Ibici. Johan „Joši“ Gudenus, koji je prevodio za navodnu Ruskinju, pohađao je kurseve na univerzitetu u Moskvi. Kao sin bivšeg političara FPO i osuđeni poricatelj holokausta, povezan je sa desnicom od mladih dana. Gudenus se smatra jednim od najvažnijih posrednika između FPO i Rusije. Čak je prihvatio i pozivnicu nasilnog čečenskog lidera Ramzana Kadirova da poseti Grozni, kao i pozivnicu ruskih okupatora sa Krima. U moskovskoj Crkvi Hrista Spasitelja je grmeo protiv EU, opisujući je kao pribežište „homoseksualnog lobija“.

Štrahe tretira „Jošija“ kao neku vrstu desne ruke. Njih dvojica su godinama bliski: U Vandaliji – bečkom studentskom bratstvu – Štrahe je bio neka vrsta Gudenusovog staratelja. Sada Štrahe Gudenusa smatra svojim čovekom za Rusiju i upravo on je ugovorio sastanak sa Štraheom u vili. Mladi zvaničnik FPO je slušao dobre glasine o navodnoj Ruskinji već neko vreme. Nju je navodno interesovala kupovina imovine u Austriji, a Gudenusova familija ima imanje u donjoj Austriji. Tako su se upoznali u Beču. Na snimku iz Ibice može se čuti kako Gudenus govori da je žena ponudila da plati pet puta više nego što imanje vredi. Upravo se tokom razgovora u Beču začeo plan za veću šemu.

Na jednom od snimaka, Štrahe je rekao da bi Austrija u budućnosti trebalo da se orijentiše ka Višegradskoj grupi, misleći na neformalni savez istočnoevropskih članica EU, koji čine Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska. Rekao je da država mora da se „veoma snažno otvori ka Istoku“, prema Rusiji. „Na Zapadu imamo dekadenciju“, rekao je Štrahe, „ali na Istoku su ljudi normalni“.

Vođa FPO je rekao da je bio u Moskvi mnogo puta, ističući da se pre deset godina sastao sa Putinovim savetnicima i da su pravili planove „kako da strateški rade zajedno“. Takođe je rekao da je Srbija fantastična zemlja i da je nekoliko njegovih prijatelja snažno investiralo tamo, kao i da je u tamošnjim anketama popularan skoro kao Putin. Pored Štraheove grandiozne samohvale, centralna tema sastanka bio je novac – i kako finansijski podržavati FPO. Štrahe je navodnoj Ruskinji pojasnio kako bi mogla da zaobiđe zakonske prepreke da donira novac za FPO. Ukoliko model koji je Štrahe opisao zaista postoji, bio bi to nedvosmislen primer ilegalnog finansiranja stranke.

VELIKI DONATORI
„Postoji nekolicina veoma bogatih ljudi, oni plaćaju između 500.000 i 1,5 do dva miliona“, tvrdio je Štrahe. Na drugom mestu je rekao da novac još uvek nije prebačen, ali da je obećan. A za tako velike sume, postojala je neprofitna asocijacija koja nije imala nikakve veze sa strankom. „Zbog toga ne morate da prijavljujete donaciju Revizorskom sudu“, objasnio je Štrahe, šireći podlaktice dok je slegao ramenima, uz uvek prisutnu cigaru u šaci. Gudenus je na ruskom dodao da niko ne zna za postojanje asocijacije. Štrahe je objasnio da je vode trojica advokata.

Austrijska zakonska pravila koja se tiču političkih donacija su slična onima koja postoje u Nemačkoj: ukoliko donacija premašuje cifru od 50.000 evra, mora se prijaviti Revizorskom sudu. Donacije stranaca ne smeju biti veće od 2.641 evra. Štrahe je tvrdio da postoji deset potencijalnih velikih donatora za FPO, kao i da namerava da svakog od njih lično poseti. Jedan od njih je, na primer, Gaston Glok. Dok je govorio, Gudenus je šakom pokazao oblik pištolja kako bi Aljoni dao do znanja kako proizvođač oružja iz jugoistočnog austrijskog regiona Koruške pravi svoj novac- Spominjana je i Hajdi Horton, naslednica milijarama vrednog lanca šoping molova. Štrahe je rekao da postoje pristalice koje su davale, ili planiraju da daju, donacije kancelaru Sebastijanu Kurcu „i nama“, uključujući tu i milijardera i vlasnika nekretnina Renea Benkoa. Kao i „nekolicinu velikih igrača“, poput kockarske kompanije Novomatik, jednog od najvećih poreskih obveznika Austrije: „oni plaćaju sve tri stranke“, tvrdio je Štrahe, misleći na OVP, SPO i FPO.

Kada smo ih kontaktirali, sve kompanije i pojedinci koje je spomenuo Štrahe su tvrdili da nikada nisu donirali novac za FPO, bilo direktno ili indirektno. Kada smo ih priupitali za navodne donatore, Štrahe i Gudenus su pismeno potvrdili da „FPO nije nijednu donaciju dobio od navedenih ljudi i kompanija“. Na Ibici je, međutim, Štrahe rekao da je Aljona dobrodošla „da u bilo kom trenutku donira stranku preko asocijacije“, ukoliko „to želi“. Štrahe je rekao da su donatori partije uglavnom idealisti. Okrenuvši se svom drugaru Gudenusu, Štrahe je zamolio „Jošija“ da objasni Rusknji kako pristalice FPO „ne žele da Austrija bude islamizovana, oni ne žele da njihova deca i unuci budu uništeni“.

Austrijski investitor Rene Benko i kancelar Sebastijan Kurc

FPO sebe vidi kao „socijalnu otadžbinsku stranku“, što je slogan koji takođe koristi i neonacistička stranka NPD u Nemačkoj. Na poslednjim izborima FPO je dobio značajnu podršku radničke klase, delimično i zbog Štraheove sposobnosti da pojednostavi čak i najkomplikovanija pitanja i manipuliše običnim čovekom, čak i u svojoj ulozi vicekancelara. Sve to čini snimke njegovih komentara u Ibici još šokantnijim.

Štrahe je govorio o tome kako je provodio večeri jedući kavijar i ostrige za 1.600 evra po stolu – „ne tako skupo“, rekao je. Govorio je o prijatelju koji je kupio rudnik dijamanata u Africi i biznismenu iz Tel Aviva koji je, kako je tvrdio, skladištio dijamante vredne 400 miliona evra u svojoj dobro obezbeđenoj kancelariji.

„TONE NOVCA“
U javnosti, Štrahe voli da sebe predstavlja kao borca protiv establišmenta. U vili je delovalo kao da je već neko vreme blizak sa austrijskim milijarderima. Rekao je da je „u dobrim odnosima“ sa oduvek levo nastrojenim bečkim biznismenom Martinom Šlafom, kao i da se na Ibici navodno sastao sa mogulom u oblasti nekretnina i vlasnikom Karštada Reneom Benkom, jer je ovaj drugi bio tamo na 62 metra dugoj jahti „Roma“. Štrahe takođe ima kontakte sa Matešicom, vlasnikom Red bula koji drži i TV Servus. Štrahe je rekao da je on „fin“, ali da ne kapira medijski biznis. Štrahe je takođe govorio o ukrajinskim i ruskim prijateljima sa mnogo novca, kao i o kontaktima sa grupom milijardera iz Kine. „Ti psi“, kaže na snimku čovek koji je sada vicekancelar Austrije, „imaju tone novca“.

Štraheov put do vrha bio je trnovit. Njegova majka, farmaceut, sama ga je odgajila, a u kontakt sa desničarskim ekstremistima je došao kroz nasilničku studentsku asocijaciju. Postoje fotografije na kojim se vidi kako učestvuje u vojnoj vežbi sa neonacistima. Kao školovani stomatološki tehničar, distancirao se od desničarske margine političkog spektra početkom devedesetih. Godine 2005, postao je vođa FPO, stranke koju je devastirao Jorg Hajder kada je jedan njen deo odvojio kako bi napravio sopstvenu stranku. FPO je tada uživao svega četiri odsto podrške. Tokom narednih 12 godina, Štrahe je uspeo da ušestostruči rejting stranke.

To je nešto čime se Štrahe veoma ponosi, što i ne krije. Te večeri u Ibici se stalno vraćao na princip poštenja i njegova uzastopna zaklinjanja po ovom pitanju su počela da zvuče kao mantra. „Za mene je to svetinja: ja ništa ne radim ilegalno“, ponavljao je stalno, zavaljen na sofi između konzervi Red bula i pepeljara. „To je ono ko sam ja, i to je moja snaga“. Rekao je da je oduvek odbijao pokušaje podmićivanja, jer „meni ne trebaju ta sranja“. Dodao je da želi da „kada ustane ujutru iz kreveta može da kaže – ja sam čist“. Tvrdio je da je to oduvek bio njegov način funkcionisanja i da ga je to zapravo „dovelo dotle gde je sad, kada veliki igrači govore: Moramo ozbiljno da shvatimo ovog tipa“.

Dok je Štrahe sebe smatrao besprekornim, seirio je nad ranjivošću drugih „schneebrunzer“-a, u bukvalnom prevodu „ljudi koji pišaju po snegu“, odnosno idiota. Šef FPO je tvrdio da ima pristup inkriminišućim materijalima koji raskrinkavaju navodne mahinacije dvojice političara bivše vladajuće koalicije socijaldemokrata i demohrišćana. Ovi političari su znali da ih drži u šaci, pa su formirali neku vrstu pakta o nenapadanju, tvrdio je.

Ukoliko bi predmetne fotografije objavile neke inostrane novine, stranke levog i desnog centra bi bile u velikoj nevolji, rekao je Štrahe, dodavši da bi usledio politički „nuklearni rat“.

NEZAKONITI RUSKI NOVAC
Čovek koji je svega par momenata pre toga hvalio sopstvenu nepodmitljivost, ostao je udobno smešten u sofi dok se razgovor u vili prebacivao na neke nimalo skromne poslovne mogućnosti. Grupa je počela da diskutuje o mogućoj privatizaciji državne imovine u koju bi mogao da uđe nezakoniti ruski novac.

Štrahe je kategorički odbio neke od predloga koje su kao mamce izneli prevaranti. Postoje „oblasti koje ne privatizujemo“ rekao je. Na druge predloge je odgovorio ćutanjem i dugim uvlačenjem dima cigare ili žvakanjem noktiju. Iznova i iznova je insistirao na tome da bilo koji dogovor mora ostati unutar okvira legalnosti.

Ali je izneo svoja razmišljanja o nekim drugim oblastima. Kada je prijatelj navodne oligarhove nećake besramno istakao da za nju nije toliko bitno da dobija sporazume sa državom koliko joj je važno da zarađuje „mesnate sume“ – što je nešto što bi išlo na račun porsekih obveznika – Štrahe je najpre reagovao negativno. Ali je onda rekao „Daaa. Da, da.“. Kada je potom govorio o marži koja bi bila „zagarantovana“, šef FPO je odgovorio sa: „I to ćete dobiti javnim nabavkama“.

Takođe su govorili o ubacivanju navodne Ruskinje u kazina u državnom vlasništvu. Štrahe se složio da ovi zaslužuju da konačno izgube svoju moć, rekavši: „Želimo da slomimo ovaj monopol“. Ali je priznao da će to biti „prokleto teško“. Štrahe je ovo znao iz prve ruke. Sudski procesi protiv bivšeg austrijskog ministra finansija Karla Hajnca Grasera povodom optužbi za korupciju – što Graser poriče – u vezi sa planiranim smekšavanjem kockarskog monopola su tek bili obustavljeni.

Ali kada je razgovor došao do izgradnje puteva i autoputeva, šef FPO se naoštrio. „Prvo što mogu da obećam kada dođem na vlast je da Hazelštajner neće dobijati više ugovora!“ – rekao je Štrahe, aludirajući na Hansa Petera Hazelštajnera, austrijskog industrijalca i filantropa koji je trenutni predsednik STRABAG-a, najveće austrijske građevinske firme. Godine 2018, STRABAG je ostvario preko 15 milijardi evra (16,8 milijardi dolara) prihoda. Do ovog dana, Hazelštajner i njegova porodica drže preko četvrtine deonica firme.

Hans Peter Hazelštajner, predsednik STRABAG-a

Tokom devedesetih, Hazelštajner je izabran u donji dom parlamenta Austrije – odnosno Nationalrat – kao član stranke Liberalni forum. U poslednje vreme, ovaj biznismen je podržao NEOS, neoliberalnu političku stranku, i to donacijom od 1,7 miliona evra. Činjenica da „oligarha Hazelštajnera i druge podanike sistema socijaldemokrata i demohrišćana jedino interesuju javne nabavke i državni ugovori“ je uznemiravala Štrahea, bivšeg lidera opozicije, i to toliko da je par dana pre odlaska iz Ibice preko Fejsbuka javno izrazio svoj bes po ovom pitanju.

„JOŠI, POBRINI SE ZA TO!“
Imajući to u vidu, pitanje navodne letonske Ruskinje i njenog prijatelja o ugovorima za izgradnju autoputeva je bilo muzika za Štraheove uši. Ukoliko bi u većoj meri pomogla FPO pred izbore, „onda, izvinite me, o tome ne bismo morali ni da razgovaramo. Reci joj da bi trebalo da osnuje kompaniju kao STRABAG, pa bi svi tenderi na kojima sada STRABAG pobeđuje bili njeni“.

Za vicekancelara bi verovatno bilo protivzakonito da pravi takva obećanja o državnim ugovorima. Ali u vreme kada su snimci nastali, tj. 2017, Štrahe nije bio na funkciji koja bi mu omogućila da daje građevinske ugovore, pa verovatno nema elemenata za podizanje optužnice – ali je svakako etički diskutabilno. Mahanje perspektivom javne nabavke u zamenu za podršku na predizbornoj kampanji u najboljem slučau smrdi na korupciju.

Kada smo ga upitali o sastanku u vili, Hajnc Kristijan Štrahe se prisetio da su ga „navodna letonska državljanka“ i njen garant pozvali na večeru. Bio je to „čisto privatni“ sastanak u „opuštenoj, neformalnoj atmosferi pijanke“, napisao je Štrahe preko Vocapa. „Uzastopno sam ponavljao relevantne zakonske odredbe i potrebu poštovanja austrijskog zakonskog sistema prilikom svake teme o kojoj smo diskutovali“. Napisao je da ovo takođe važi i za „perspektivu partijskih donacija i donacija neprofitnim asocijacijama u skladu sa relevantnim zakonima“. Štrahe i FPO nisu dobili, niti im je obećana „bilo kakva korist“ od ovih ljudi, tvrdio je. Osim toga, austrijski vicekancelar je napisao da je „izuzev činjenice da je dosta alkohola konzumirano kako je veče odmicalo, od značaja bila i jezička barijera i odsustvo profesionalnog prevodioca koji bi mogao da prevede ruski i engleski na nemački“.

Johan Gudenus, koji kaže da je poznavao letonsku državljanku već neko vreme, je ponudio sličan odgovor. Ženu je interesovalo lovište koje je posedovao, tvrdio je Gudenus. Tvrdio je da mu je rekla kako su ona i njena ćerka planirale da se presele u Beč i odatle investiraju u Austriju. Oba političara su tvrdila kako nisu održavali kontakt sa ovom ženom nakon sastanka.

Diskutabilne izjave austrijskog vicekancelara i njegovog bliskog saradnika će sigurno napraviti veliki pritisak na austrijskog kancelara Sebastijana Kurca. Koalicija između OVP i FPO je nedavno postala zategnuta, čak i bez ovih novih otkrića. Veze Slobodarske partije sa ultradesničarskim ekstremističkim grupama, poput „Identitaraca“, kao i rasističke izjave i publikacije ljudi povezanih sa strankom i ophođenje partije prema kritičkim izveštajima ORF-a – sve je to tema intenzivne debate unutar države.

Ljudi bliski Kurcu kažu da vladajuća koalicija iz Beča nije u opasnosti od kolapsa. Neki drugi koalicioni partner bi bio poželjan, kažu oni, ali je FPO toliko lišen programa da OVP može maltene samostalno da vlada. Ostaje da se vidi da li će Kurc moći da ostane pri ovom stavu sada kada se pokazalo da je njegov vicekancelar otvoren – ili ja makar to bio u prošlosti – prema ideji poslovanja prljavim novcem.

Sastanak u vili je trajao preko šest sati. Pri kraju je Štrahe postao sumnjičav. Aljona je imala prljave nokte na nožnim prstima, iznenada je primetio lider FPO. „To se ne uklapa u ukupnu sliku“, promrmljao je. Ranije se požalio kako njegova rastuća ultradesničarska populistička stranka mora biti konstantno oprezna. „Znamo da nas posmatraju 24 časa dnevno, da postoje ljudi koji bi nas rado uništili zbog bilo koje sitnice“. Ali Gudenus ga je umirio, pa je Štrahe nastavio da pije i ćaska, naizgled bezbrižan.

Kasno nakon ponoći, posetioci su rekli da moraju da idu. Hteli su da idu u klub „Hi Ibiza“, lociran par kilometara odatle, na Plaja den Bosi. Dok su izlazili, Štrahe se poslednji put obratio Ruskinjinom prijatelju i Gudenusu. Rekao je da bi stvar oko kupovine Kronen cajtunga trebalo uraditi „pravilno i pametno“. Aljonin prijatelj ga je upozorio: „Ona odlazi sutra. Ako želiš da se to uradi, moraćeš pre nego što ode“.

Pre nego što su ušli u auto, Štrahe je poslao Gudenusa nazad u vilu. „Pobrini se za to, Joši!“, rekao je.

Johan Gudenus i Hans-Kristijan Štrahe

Gudenus i Aljona su otšli u kuhinju. Kamera ih je i tamo snimila.

Čovek iz FPO je šapnuo ženi na ponešto nepravilnom ruskom: „Sto odsto smo spremni da pomognemo, bez obzira na sve“.

 

Majk Baumgartner, Vera Deleja-Hotko, Martin Knobe, Valter Majer, Aleksandra Rojkov, Volf Vidman-Šmit

 

Preveo Vladan Mirković

 

Izvor Spiegel.de

Svet
Pratite nas na YouTube-u