Iskrivljeni pogledi indijskih strateških analitičara na kinesku inicijativu Pojas i put postali su neizbežno glavno mišljenje u zemlji. Ovo se, nažalost, dešava zbog generalno pogrešne pretpostavke da se na osnovu iskrivljenog pogleda na jedan slučaj može izvesti zaključak o čitavom svetu. Indijski analitičari su uzeli Šri Lanku kao ogledni slučaj za BRI (Inicijativa pojas i put, prim. prev). Ali ovo nije toliko bitno.
Činjenica je da je BRI postao centralni deo kineske spoljne politike, koja ima globalni doseg. BRI izvanredno funkcioniše na polju koje Kini najviše znači – u Evropi. Pre nekih dve godine, američki tink-tenk Stratfor je sa žaljenjem objavio članak pod nazivom „Za Kinu svi putevi i pojasevi vode do Evrope“. Tekst je, na neki način, bio je proročki.
EVROPSKA EKSPANZIJA KINE
Uzmite u razmatranje ekspanziju Kine u evropske luke kao deo njenog novog Pomorskog puta svile. U protekloj deceniji, prema studiji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, kineske kompanije su stekle udele u 13 luka u Evropi, uključujući one u Grčkoj, Španiji i, nedavno, u Belgiji. Ove luke pokrivaju oko 10 odsto kapaciteta evropskih brodskih kontejnera.
Ima smisla to što je Kina stavila prioritet na svoj Pomorski put svile na evropskom kontinentu, zbog toga što je Kina najveći izvor uvoza za Evropsku uniju i njeno drugo po veličini izvozno tržište, što rezultira vrednošću trgovine od više od jedne milijarde dolara dnevno. I pomorski transport nadmašuje železnički ili vazdušni prevoz robe.
Najveća kineska investicija do sada bila je kupovina glavne luke Pirej u Grčkoj. Prodaja Pireja kineskoj firmi bila je deo otpora levičarske vlade pod vođstvom Sirize zahtevima za štednjom od strane međunarodnih kreditora. Ipak, to je zapanjilo mnoge zbog toga što je to bila atinska brodska luka još od kada su antički Grci vladali morima pre 2,500 godina.
Za Kinu je to bio sjajan prodor budući da je državni brodski gigant KOSKO grupa zauzela 67 odsto luke Pirej koju je kontrolisala grčka vlada. Za Grčku je novac od prodaje bio Božiji dar. A zauzvrat Kina je dobila ulogu da kao partner upravlja evropskom infrastrukturom. Naravno, Kina ima velike planove. Huavej sada upravlja logističkim centrom u luci Pirej, a u fazi izgradnje je i kineska železnička pruga koja bi povezala Pirej sa Centralnom Evropom, što bi trajalo mnogo kraće od redovnog prevoza šleperima ili teretnim vozovima iz tri glavne evropske luke, Hamburga, Roterdama i Antverpena.
KOSKO je masivno nadogradio dotrajali kranski sistem u luci Pirej i izgradio novo dubokomorsko pristanište koje može primiti velike kontejnerske brodove. Očekivano, saobraćaj u Pireju se povećao i luka je ušla u veliku evropsku ligu kontejnerskih luka. Važno je napomenuti da je Kina luku, koja je bila u dugovima, pretvorila u mašinu za pravljenje novca. Nakon dve godine kineskog poslovanja, luka je ostvarivala poboljšanje od 147 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ostvarivši profit od 27,9 miliona evra.
„NAJVAŽNIJI PROJEKTI OVOG VEKA“
Fenomenalan uspeh luke Pirej postao je BRI blokbaster. Vrlo je moguće da je grčko pridruživanje BRI-ju inspirisalo Italiju da u martu samostalno istupi i postane prva zemlja G7 koja se pridružila BRI-ju. U aprilu, Švajcarska je formalno objavila da podržava BRI. Tada je potpisan memorandum o razumevanju kako bi se intenzivirala saradnja u trgovini, investicijama i projektnom finansiranju na trećim tržištima duž putanja BRI-ja. Na ceremoniji potpisivanja u Pekingu, predsednik Švajcarske Uli Maurer izjavio je za medije: „Projekti unutar BRI-ja su najvažniji investicioni projekti ovog veka. Ako želimo prosperitet – a želimo ga – prvo moramo investirati. Ovaj projekat će služiti čitavom svetu“.
Sada dolazimo do izveštaja iz Šangaja od 16. maja da je luka Denkerk u Francuskoj voljna da iskoristi mogućnosti koje pruža BRI. Trgovina između Francuske i Kine je u procvatu (62,9 milijardi evra u 2018. godini), a luku Denkerk, koja se nalazi u srcu trougla između Brisela, Londona i Pariza, očekuje ogromno proširenje kapaciteta usled integracije u BRI.
U ovome je cela poenta. Iskrivljeni pogledi indijskih analitičara nanose neprocenjivu štetu jer pogrešni zaključci koji se propagiraju u medijima dovode u zabludu javno mnjenje. Nažalost, dosta toga se takođe dešava pod tutorstvom (ili pokroviteljstvom) sinofoba unutar indijskog establišmenta. Iako su odnosi sa Kinom izuzetno značajni, u Indiji postoji vrlo malo istraživanja o BRI-ju kao takvom.
Očigledno je da Kina nije postavila zamku Grčkoj, Italiji, Švajcarskoj ili Francuskoj, niti ih je uplela u mrežu BRI. Naprotiv, ove industrijske zemlje su videle određene prednosti od učešća u kineskom projektu. Nijedna od ovih zemalja neće imati razloga da se plaši „dužničke zamke jer dužnička zamka nije primenjiva na ekonomije koje imaju sposobnost da servisiraju sopstvene dugove (što, uzgred, uključuje i Indiju). A ako se ove zemlje ipak upletu u dugove, razlog će biti to što su se u finansijskom smislu pružale više nego što su dugačke. Što se toga tiče, čak i takozvana „dužnička zamka“ za Šri Lanku nema nikakve veze sa BRI.
Preveo Radomir Jovanović
Izvor Indian Punchline
