V. Sotirović: Zašto je neprihvatljiva inicijativa da Rugova dobije ulicu

Malo se zna da je Rugovina stranka DLK imala sopstvenu oružanu formaciju pod imenom „Bezbednost za domovinu” i da ju je Rugova lično organizovao

Stranka Sulejmana Ugljanina SDA za Sandžak nedavno je tražila promenu naziva ulica u Novom Pazaru. Prema njihovom zahtevu, jedna novopazarska ulica trebalo bi da nosi ime dr Ibrahima Rugove – čoveka koji sa Raškom (Sandžakom) i Novim Pazarom (Novi Trg) nije nikada imao ništa ni u političkom niti u etničkom smislu. U obrazloženju zahteva je navedeno da je Rugova zaslužio da po njemu dobije ime jedna novopazarska ulica kao dosledan borac za demokratiju, manjinska i ljudska prava (muslimanskih) Albanaca (Šiptara) na Kosmetu. Tačno je da je Rugova upravo tako i predstavljan u zapadnim krugovima, gde je i nazvan Balkanski Gandi. Međutim, Rugovina politička karijera i delatnost imaju i drugu stranu medalje, na koju bismo se ovom prilikom ukratko osvrnuli, pogotovo u kontekstu najnovije ispolitizovane odluke „parlamenta” fantomske kvazidržave „Republike Kosova” o navodnom „genocidu Srbije na Kosovu” za vreme NATO agresije 1999. godine.

Formalno vođa civilnog nacionalnog pokreta Albanaca na Kosmetu, Ibrahim Rugova je, u stvari, već u julu 1990. godine pokazao svoje pravo lice i suštinu pokreta koji je stajao iza njega (Demokratske lige Kosova, osnovane 1989. godine), kada je izdao „Proklamaciju o nezavisnosti Kosova”, kao i kada je dve godine kasnije bio izabran za prvog „predsednika” takozvane Republike Kosova. Dakle, Balkanski Gandi prekraja političko-državne granice u Evropi! Vlasti države Srbije su povodom ove veleizdaje reagovale u skladu sa svim međunarodnim propisima i domaćim zakonima, isto kao što bi reagovale i SAD, Francuska, Italija, Švedska ili Kina, ili kao što je u sličnoj situaciji već reagovala Turska (kad je uhapsila vođu kurdske separatističke PKK Odžalana), pa je od 120 članova legalno raspuštenog „Parlamenta Kosova” pohapšeno njih 112, kao i šest članova tzv. Vlade Kosova.

U drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka na kosmetsku scenu stupa notorna teroristička organizacija tipa Al Kaide, Hamasa, IRA, ETA ili Hezbolaha – tzv. Oslobodilačka vojska Kosova. Zanimljivo je da se u ovim novim „terorističkim” kosmetskim uslovima Rugova denuncirao od aktivnosti OVK, ali iz razloga što je javno smatrao da je ova paramilitarna organizacija „izum srpske tajne službe”, a ne stoga što su pripadnici ove organizacije izvodili teroristička dejstva, kako protiv regularnih i legitimnih policijskih snaga, tako i protiv lokalnog srpskog življa, ali i protiv Albanaca koji su bili lojalni državi Srbiji koja je za njih bila zapadni put ka Evropi, za razliku od Velike Albanije kao auto-strade ka otomanskoj Anadoliji.

Godine 1999. u toku NATO agresije na Jugoslaviju Rugova je nastupio na RTS-u zajedno sa predsednikom Slobodanom Miloševićem i patrijarhom SPC gospodinom Pavlom kako bi zvanično kritikovao bombardovanje i razaranja koja ono donosi, ali je ubrzo iz zemlje emigrirao u Italiju i tako u stvari pokazao da prećutno odobrava agresiju radi otcepljenja Kosmeta od Srbije i kasnijeg stvaranja velike Albanije, upravo kako je to 1997. godine, neposredno pred kosmetski rat 1998, javno i proklamovao kao politički cilj svog DLK-a. Inače, za vreme bombaške operacije „Milosrdni anđeo” ispostavila se kao netačna prvobitna informacija koja se vukla po zapadnim medijima da je još krajem marta porodičnu kuću Ibrahima Rugove Jugoslovenska armija sravnila sa zemljom. Kuća je, naime, do kraja bombardovanja ostala netaknuta i u nju se Rugova i vratio nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma juna 1999.

Ibrahim Rugova je kao književnik uživao na Zapadu imidž lidera miroljubivog i nenasilnog nacionalno-političkog pokreta i to sve za razliku od OVK terorističke gerile. Međutim, malo se zna da je Rugovina stranka DLK imala sopstvenu oružanu formaciju pod imenom „Bezbednost za domovinu” i da ju je sam Rugova lično organizovao. Postoje indicije da su pripadnici ove Rugovine partijske vojske (tipa Paraginog HOS-a) bili umešani u napade na izdavača prištinskog liberalnog dnevnika Koha ditore. Njihova žrtva bio je i ured Vetona Suroija, koji je kritikovao čitav DLK kao partiju koja se silom obračunava sa političkim neistomišljenicima. Da se DLK preko svog vojnog krila „Bezbednost za domovinu” bavila terorističkim aktivnostima, svedoči i podebeo dosije koji je Unmiku početkom 2005. predao Hašim Tači, Rugovin politički protivnik. Kako je pisao vodeći nemački politički nedeljnik Špigl u broju 22 iz 2005, u ovom Tačijevom dosijeu navedeni su konkretni primeri sa dokazima da je Rugovin DLK naručivao ubistva (čiji su organizatori verovatno bili pripadnici Rugovine „Bezbednosti za domovinu”) kao i dokazi da se DLK bavio iznuđivanjem novca u svrhe finansiranja partijske delatnosti.

Na kraju se mora napomenuti i neoboriva činjenica da se etničko čišćenje Srba u toku trodnevnog martovskog pogroma, 17–19. marta 2004, odigralo upravo za vreme „predsedničkog” mandata Ibrahima Rugove. Tom prilikom je proterano više od 4.000 Srba, zapaljeno preko 800 srpskih domova i razrušeno ili teško oštećeno 35 pravoslavnih hramova i spomenika kulture. Međutim, tadašnji „predsednik Kosova” ne samo da nije nakon ovog pogroma podneo ostavku, već nije na pravi način osudio ni ovakvo ponašanje.


Autor Vladislav B. Sotirović



Izvor Politika, 01. jun 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u