Uzrok pada nataliteta u Srbiji jeste siromaštvo, nizak standard, nepovoljan položaj žena, loš zdravstveni sistem, i nikakve veze nema ono što oni govore da je to sodomija, čedomorstvo, uticaj Zapada, feminizam – rekla je vođica (ili votkinja, ne razumem se najbolje u pravila rodno senzitivnog jezika) „Žena u crnom“ Staša Zajović. Ako je tako, kako se objašnjava činjenica da najviši natalitet na svetu imaju upravo zemlje koje spadaju u najnerazvijenije i najsiromašnije poput prve i druge na ovom spisku – Nigera i Somalije, dok je najniži natalitet u najrazvijenijim državama kao što su Tajvan, sedma ekonomska sila u Aziji i 15. na svetu, ili Švajcarska, koja zauzima 174. mesto?
Zajovićeva je ovo rekla na protestu ispred Patrijaršije SPC povodom 28. maja, Međunarodnog dana zdravlja žena, organizovanog zbog, kako piše na stranici ove nevladine organizacije, lošeg zakona o podršci porodicama, katastrofalnog stanja u srpskom zdravstvu i siromaštva. Od države se traže „reproduktivna prava“ i omogućavanje ekonomskih, socijalnih i zdravstvenih uslova da žene samostalno donose odluku o rađanju. Kakve veze SPC ima sa svim ovde nabrojanim? Zar ne bi logičnije bilo da lokacija protesta zbog ovih stvari bude, na primer, ispred Vlade Srbije? U najmanju ruku je sumanuto što su Zajovićeva i njene sledbenice izabrale da demonstriraju u korist abortusa na dan posvećen ženskom zdravlju, budući da je abortus veoma opasan po zdravlje žena i da često može imati opasne komplikacije, pa i sa smrtnim ishodom. Čudno je da jedna profesorka genetike i evolucije na Beogradskom univerzitetu, koja sigurno zna za sve opasnosti koje idu uz abortus, ovu praksu propagira noseći plakat „sve smo abortirale“. Pa sve i da jeste, zar se time ponosi? Zar je abortus najviše civilizacijsko dostignuće čovečanstva?
Čudno je i da se u korist abortusa demonstrira u državi u kojoj je ova praksa legalna već skoro vek, od 1929. godine, a da je pravo na prekid trudnoće od 1974. i ustavna stavka. Kog smisla ima tražiti nešto na šta već imaš pravo zagarantovano najvišim državnim aktom? Da li je problem u tome što je abortus legalan „samo“ do 10. nedelje trudnoće, a kasnije se mora tražiti posebno odobrenje lekarske komisije? Možda su zbog toga učesnice protesta ispred Patrijaršije razbacale instrumente kojim su, kako tvrde, vršeni „nelegalni abortusi“. Ne razumem na šta su time htele da ukažu, ali pošto su za kršenje Zakona o postupku prekida trudnoće predviđene zakonske sankcije, da li su „Žene u crnom“ na ovaj način počinile prekršaj neprijavljivanja krivičnog dela, jer bi morale znati poreklo sredstava kojim su činjeni protivzakonski abortusi, odnosno prekršaj uništavanja dokaza krivičnog dela, jer su ih, umesto da ih odnesu u policiju, razbacale po ulici? Ovo je pitanje za pravnike i sudske organe.
Pravosudne institucije bi trebalo da odgovore i na pitanje da li je „performansom“ ispred Patrijaršije počinjeno i zakonom zabranjeno izazivanje verske mržnje i netrpeljivosti jer su nošeni transparenti kojima se poziva na rušenje Crkve i progon vernika (na primer „Dole Crkva, dole Bog, dalje od tela mog“) i pošto su nepriličnom upotrebom verskih simbola izrugivana verska osećanja većinskog dela građana Srbije. S obzirom na to da su zvanično navedeni razlozi za protest, kao što smo konstatovali, više usmereni na državu, nego na najstariju instituciju srpskog naroda, stiče se utisak da izbor Patrijaršije treba da ukaže da se ovde ne radi o demonstracijama za pravo na abortus nego o mržnji prema Crkvi i religiji koja, zamislite, ima drugačiji stav o pravu na život i raspolaganje telom od ovih feministkinja. Pošto je nemoguće da Crkva promeni svoj stav o abortusu i imajući u vidu da je taj stav bitan samo njenim pripadnicima i vernicima težnja ovih feministkinja može biti samo rušenje Crkve i vere. A sloboda veroispovesti je, kao uostalom i pravo na abortus, zagarantovana Ustavom.
Na kraju pitanje za ove aktiviste: Ako se toliko žestoko protivite bilo kakvom uplitanju države u pitanje vašeg tela, da li se protivite i podrazumevanoj saglasnosti za doniranje organa?
Autor Filip Rodić
Izvor Večernje novosti, 02. jun 2019.
