Dekor sobe u kojoj se nemačka kancelarka nadala da će ubediti francuskog predsednika da podrži njenog favorita govorio je sam za sebe: smeđe kožne stolice, usmaljena biljka u saksiji na prozoru, boca mineralne vode i termos kafe na stolu. Očigledno je izgledao više kancelarski nego jelisejski.
Tu, u jednoj od soba nemačke delegacije na četvrtom spratu nove zgrade Evropskog saveta u Briselu, u utorak poslepodne sastali su se Angela Merkel i Emanuel Markon pre nego što su se pridružili svojim kolegama na neformalnoj EU večeri 45 minuta kasnije. Portparol Merkelove okačio je fotografiju na Tviter pre sastanka: na njoj su Angela Merkel i Emanuel Makron, oboje nasmejani.
Ali izgled ume da vara. Odnos između Berlina i Pariza je zategnutiji nego što je bio u prilično dugom vremenskom periodu. Otkako se Makron uselio u Jelisejsku palatu pre dve godine, nemačko-francuski odnosi su za nijansu više napeti. Makron želi da promeni Evropi, Nemci bi radije da odugovlače. Berlin je odbacio Makronove predloge za refromu evrozone, a dve zemlje se spore oko projekata naoružanja i izvoza oružja. Bilo je teško naći kompromis o bregzitu, a izgradnja zajedničkog stanovišta o nemačko-ruskom gasovodu Severni tok 2 pokazala se jednako nedostižnom.
Sada, nakon evropskih izbora, EU je u procesu izbora novih čelnika za vodeće pozicije – i dodatne tenzije mogu biti na horizontu. U prepirkama oko tih rukovodećih pozicija, Pariz i Berlin imaju suprotstavljene interese. Makron želi da iskoristi priliku da prekomponuje EU, kao što je naglašavao u mnogobrojnim govorima. Da bi to sproveo u delo, treba mu energični predsednik Evropske komisije koji deli njegove ciljeve.
U međuvremenu Merkelova mora podržati Manfreda Vebera, vodećeg nemačkog kandidata iz Evropske narodne partije (EPP), grupe desnog centra u Evropskom parlamentu kojoj pripadaju i hrišćanske demokrate Angele Merkel (CDU). Ona nema puno izbora po tom pitanju, posebno imajući u vidu da je njena stranka sumnjiči da ih je ostavila na cedilu tokom kampanje. Otkako je Merkelova prepustila svoju funkciju predsednice CDU i najavila da će se povući iz politike, postala je lame duck (zvaničnik koji je još uvek na funkciji, ali čiji naslednik je već izabran, prim. prev). Da bi sprečila dalje urušavanje svoje moći, kancelarka treba da dokaže da još uvek može zastupati nemačke interese u Briselu. Ona mora da spreči izbor onog predsednika Evropske komisije kojeg Nemci ne vole.
S druge strane, Makron je udružio snage sa evropskim liberalima i nada se da će formirati savez – u idealnom slučaju sa Zelenima – kako bi se konačno okončala dominacija velikih grupa u politici EU – konzervativaca desnog centra i socijaldemokrata levog centra. On odbacuje sam koncept vodećeg kandidata. Međutim, više od svega on se protivi čoveku za kojeg se Merkelova mora boriti: Manfredu Veberu iz Hrišćansko-demokratske unije, bavarske sestrinske partije Merkeline CDU.
I tako Makron i Merkelova stoje jedno nasuprot drugom: frustrirani francuski predsednik, razočaran strahom i brigama Nemaca, odlučan da ako je neophodno Evropu unapređuje uz pomoć drugih partnera; i odlazeća kancelarka koja želi da ostane najmoćnija žena u Evropi do kraja karijere. Merkelova i Makron proveli su sat i po vremena razgovarajući telefonom u večeri kada su objavljeni rezultati evropskih izbora, ali za sada nema naznaka da se približavaju dogovoru o rukovodećim evropskim pozicijama.
Kada Makron izgovori „spitzenkandidat“, nemačku reč za glavnog kandidata, jasno je kako malo pažnje obraća na koncept. On izgovara dugačku nemačku reč, stavljajući naglasak na treći slog i tako čineći da zvuči naglašeno u kontrastu sa fracuskim kojim govori.
NOVI PEJZAŽ
Nakon večere sa šefovima država i vlada, Makron je po ko zna koji put objasnio koliko se protivi izbornom procesu prema kojem samo onaj ko je vodio kampanju kao vodeći kandidat na izborima može postati predsednik Komisije. Pre nekoliko nedelja, on je već insistirao da ne postoji zakonska osnova za taj proces. Sada, kada su izbori završeni, on taj proces vidi kao zastareli koncept koji privileguje stare strukture moći, što ide u prilog dominaciji nekadašnjih catch-all partija (partije koje pokušavaju da pridobiju birače različitih političkih i ideoloških opredeljenja; prim. prev).
„Ovi izbori predstavljaju prekretnicu za Evropu“, rekao je Makron u Briselu. Po prvi put od 1979. godine, dve najveće stranke možda neće moći da formiraju većinu, rekao je on. „Dakle, jednostavno, ne možemo više nastaviti da radimo kao što smo navikli“. Pre nego što je ovo rekao, Makron se suočio sa protivljenjem njegovom gledištu, kada je Merkelova – preko svinjskog filea, špargle i boranije – jasno izrazila svoju podršku Veberu. Bila je to napeta diskuija, čak je i mobilna mreža bila blokirana.
Merkelova je ustala protiv Makronovog argumenta kako Veber nema potrebno iskustvo. To su ljudi isto govorili za nju, podsetila je ona, kada je pre 14 godina stupila na dužnost. Večera je završena privremenom pobedom kancelarke. Potom je u utorak Merkelova odbacila pokušaje Francuza i drugih da uspostave niz čvrstih kriterijuma za budućeg predsednika Komisije.
Merkelova, naravno, kao i Makron, nikada nije bila ljubitelj sistema vodećih kandidata. Ali ipak vidi Vebera kao prihvatljivog kandidata, budući da je naviknuta na mnogo gore stvari iz CSU (Veber je kandidat bavarske CSU; prim. prev). Ali za kancelarku je najvažnije to što CDU i CSU kod kuće očekuju da ona dovede Vebera u Brisel. Kao rezultat toga, ona postaje uznemirena zbog tvrdoglavog protivljenja Makrona i ostalih.
Iz nemačke perspektive, Makronova borbenost krši nepisano pravilo EU. Lideri EU znaju šta se od svakog od njih očekuje unutar svoje države: svi su oni iz prve ruke upoznati sa ograničenjima drugih lidera. Iz tog razloga, oni generlno nastoje da dodatno ne otežavaju postizanje kompromisa davanjem izjava u javnosti. Ali Makron je učinio upravo to. On je vršio pritisak na kancelarku i stavio pitanje izbora rukovodstva u središte borbe za prevlast u EU. Merkelova je stala u odbranu Vebera delimično i zbog toga što joj se ne sviđa Makronov pristup.
Makron je četvrti francuski predsednik sa kojim je Merkelova morala da radi za vreme svog kancelarskog mandata. Da bi razumela uzvrpoljenog Nikolasa Sarkozija, ona je navodno gledala filmove Luja de Finesa. U međuvremenu, Fransoa Oland je izgledao kao da nije tu kada stoji pored kancelarke. Ali Makron joj se suprotstavlja. On želi da oblikuje Evropu i preti njenoj poziciji neupitne liderke Evrope.
AGRESIVNI MAKRON
Merkelova zna da nije nemoguće da će u jednom trenutku morati da odustane od Vebera. Čini se da je tako nešto najavila u utorak uveče kada je tvrdila da EU mora da ostane funckionalna i da smatra kako se ne sme dozvoliti da postojeći spor blokira EU. Na samitu je naglasila upozorenje da lideri treba „pažljivo da komuniciraju jedni s drugima“.
Međutim, briselske diplomate strahuju da je Makron odlučan u tome da ovu opomenu iskoristi kao znak slabosti i da proslavi poraz Merkelove kao pobedu. Berlin jasno stavlja do znanja Parizu da se Makron ne nada da će postaviti Francuza na jednu od čelnih pozicija ako Merkelova ne bude u stanju da postavi Nemca. Makronova omiljena alternativa Veberu je ili pregovarač za bregzit Mišel Barnije, ili liberalna Dankinja Margret Vestager. Barnije je, kao i Veber, član EPP-a, koji je i dalje najjača pojedinačna grupa u parlamentu. A pritom je i Francuz.
Ali upravo to je problem. CDU – drugim rečima, Nemci – ističu da su izrazito protiv Barnijea. „Defintivno nikako Francuz“, bio je stav Berlina prema prema vodećem evropskom konzervativcu. Jedan posmatrač opisao je pregovore kao „gadan povratak u nacionalizam“ za kakav su se mnogi nadali da pripada prošlosti. To je opasnost koju Pariz takođe primećuje: „Ovde je pre svega reč o suštinskim stvarima, a ne o nacionalnosti. Pozicija šefa Komisije nije borba za nacionalnu zastavu“, tvrdi Ameli de Monšalin, državni sekretar za evropske poslove u Ministarstvu spoljnih poslova Francuske. „Ovde se ne radi o sukobu između Francuske i Nemačke, to nema nikakve veze sa ovim“.
Poraz Merkeline CDU na evropskim izborima i samouništenje njenog socijaldemokratskog koalicionog partnera u Berlinu preti da izazove krizu vlade. Međutim, Makron je došao u Brisel ohrabren. Iako je njegova stranka Republika u pokretu imala manje glasove od Nacionalnog okupljanja Marin le Pen, jaz između njega i desničarskih populista je bio mnogo manji nego što se on bojao da će biti – svega 0,9 odsto.
Ipak, Republika u pokretu smatra da su izbori potvrdili njenu poziciju kao nove političke snage u zemlji. Tradicionalni francuski republikanci (Merkelini saveznici u EPP-u) osvojili su 8,5 odsto glasova, što je istorijski minimum. Za Republiku u pokretu, izbori su potvrdili da su oni nepovratno izmenili francuski politički pejzaž. To takođe ima ima posledice po Brisel. Republika u pokretu se pita zašto bi Francuzi trebalo da pruže poverenje Veberu, predstavniku tradicionalnog desnog centra, da vodi evropsku politiku?
Sukob oko rukovedeće pozicije je naravno samo jedan od mnogih konflikata koji paralizuju odnose između Nemačke i Francuske. Pariz i Berlin sve više zastupaju konfliktne pozicije u Briselu. To je, kako diplomate iz manjih zemalja otvoreno priznaju, opasan razvoj događaja.
Predsednik Evropskog saveta Poljak Donald Tusk imao je dosta toga da kaže iza zatvorenih vrata u utorak tokom večere. Manje države EU, istakao je on, ne vole kad francusko-nemačka osovina radi glatko, jer to znači da one nemaju puno uticaja. Međutim, ovih dana, dodao je, sve one se nadaju da će Pariz i Berlin ponovo moći da postignu dogovor.
Julija Amalija Hejer, Kristijan Hofman, Piter Miler i Brita Sendberg
Preveo Radomir Jovanović
Izvor Spiegel.de
