Inicijativa tri mora: Nemačka ne želi da ostane po strani

Kaj-Olaf Lang smatra da Nemačka napušta ulogu posmatrača „zato što zna da infrastrukturni projekti imaju i spoljnopolitičku dimenziju“

Nemačka sve više postaje svesna važnosti Inicijative tri mora. Zato na sastanak zemalja članica te inicijative, među kojima su i susedi Srbije – Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska – putuje i nemački predsednik. Tri mora su Baltičko, Jadransko i Crno. Godine 2015. Poljska i Hrvatska osnovale su savez koji čini dvanaest zemalja istočnog dela Evropske unije – od Estonije na severu, do Hrvatske na jugu i Rumunije i Bugarske na istoku. Sve su to članice EU.

Cilj je veća saradnja, posebno u oblasti infrastrukture, energetike i bezbednosti. Te zemlje žele da budu manje zavisne od Rusije kada je reč o snabdevanju energijom. Takođe smatraju da se unutar EU ne vodi dovoljno računa o njihovim interesima. Postoje određeni ekonomski razlozi zbog kojih je njihov politički uticaj relativno slab: zemlje okupljene oko Inicijative tri mora doduše čine oko četvrtinu teritorije i četvrtinu stanovništva EU, ali njihov udeo u bruto društvenom proizvodu iznosi samo deset procenata.

Zajedničkim snagama, takva je računica, one mogu više da postignu u Briselu. Uostalom, one žele i bolju saobraćajnu umreženost. Jer, kako kaže politikolog Kaj-Olaf Lang iz berlinske fondacije Nauka i politika (SVP): „Za razliku od istočno-zapadnih-veza, nedostaju južno-severni-koridori.

SPOR OKO SEVERNOG TOKA 2
Berlin donedavno nije bio zainteresovan za tu inicijativu, posmatrao ju je čak sa dozom nepoverenja. Nemačka vlada strahovala je da bi zbog te Inicijative moglo da dođe do većih podela na istok i zapad unutar EU – koje su prilično velike kada je reč o izbegličkoj politici. Do žestokog spora između Berlina i zemalja članica Inicijative došlo je i u vezi sa gasovodom Severni tok 2, koji bi, preko Baltičkog mora, u Nemačku trebalo da doprema još veće količine ruskog gasa.

Kada se u julu 2017. godine na drugom sastanku Inicijative tri mora pojavio i Donald Tramp, on se otvoreno pozicionirao protiv Nemačke kada je reč o pitanju gasa. Predsednik SAD kritikovao je Berlin da postaje sve više zavisan od Rusije. Pritom SAD imaju svoje interese: one istočnu Evropu vide kao potencijalno tržište za svoj tečni gas.

NEMAČKA ŽELI DA NAPUSTI ULOGU POSMATRAČA
Stručnjak za spoljnopolitička pitanja stranke CDU Roderih Kizeveter, iz tog spora zaključuje sledeće: „To je bio jasan signal da nacionalni, kao i ekonomski projekti najpre treba da se usaglase sa EU-partnerima. Nažalost, nije iskorišćeno vreme kako bi se smanjilo nepoverenje“. Spor u vezi gasovoda Severni tok 2 „jasno pokazuje koliko je energetska politika važna za povezanost EU. Istočni Evropljani su veoma osetljivi kada je reč o toj temi i Nemačka to mora ozbiljno da shvati.“

To je bio poziv za još jednu vrstu buđenja. U Berlinu su u međuvremenu shvatili da nisu samo Amerikanci ti koji se zbog geostrateških razloga pojačano interesuju za taj region. Sve prisutnija je i Kina sa svojim investicionim ofanzivama – a i Rusija nastavlja da sledi svoje strateške interese. Zbog bliskih ekonomskih veza sa zemljama Inicijative, Nemačka više ne želi da bude po strani. Kaj-Olaf Lang smatra da Nemačka napušta ulogu posmatrača „zato što zna da infrastrukturni projekti imaju i spoljnopolitičku dimenziju“.

BERLIN MENjA KURS
Još prošle godine Berlin je napravio zaokret: ministar spoljnih poslova Hajko Mas učestvovao je na trećoj konferenciji Inicijative tri mora u Bukureštu. Oslanjajući se na „novu istočnu politiku“ kancelara Vilija Branta iz sedamdesetih godina, Mas je rekao da Nemačka želi da bude „graditelj mostova i moderator u duhu evropskog jedinstva“.

Mas se čak založio i za punopravno članstvo Nemačke u toj grupi zemalja. Reakcije su međutim bile podeljene. Dok je domaćin sastanka, rumunski predsednik Klaus Johanis pozdravio tu želju, poljski premijer Mateuš Moravjecki taj predlog je ignorisao. A Nemačka bi inicijativi mogla da se priključi samo ukoliko bi sve zemlje bile za to.

I EU POKAZALA INTERESOVANjE
Sada Nemačka vlada još više podiže značaj četvrtog sastanka u Ljubljani, jer na njemu učestvuje i predsednik Frank-Valter Štajnmajer. Za Inicijativu se sve više interesuje i Evropska unija. Zajedno sa Masom, prošle godine u Bukureštu je bio i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, koji se najavio i za ovogodišnji sastanak.

To je znak da Evropska komisija u Inicijativi ne vidi konkurenciju EU. Junker podržava i nemačku želju da joj se priključi. Lang međutim smatra: „Nemačka verovatno neće postati punopravna članica Inicijative, jer bi to promenilo karakter same Inicijative“ Ali Berlin svakako signalizuje da je spreman za saradnju.

POMOĆ FINANSIJSKOG FONDA
Do sada je, smatra Lang, bilans Inicijative tri mora bio prilično skroman. Saradnja zemalja bila je „nejasna“ i „konkretno se nije desilo mnogo toga“. To bi međutim moglo da se promeni osnivanjem fonda koji bi trebalo da finansira zajedničke infrastrukturne projekte. Taj fond postoji tek nekoliko dana i njime upravljaju Poljska, Rumunija i Češka. Finansijski obim za sada iznosi oko 500 miliona evra, a cilj je da iznosi četiri do pet milijardi.

Tokom tridesetih godina prošlog veka takođe je postojala slična želja o formiranju Inicijative koju bi predvodila Poljska. Savez više zemalja između Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora trebalo je da ima geostrateški karakter i bude zaštita od Sovjetskog Saveza pod vođstvom Josifa Staljina i nacionalsocijalističke Nemačke pod Adolfom Hitlerom. Međutim, o tim istorijskim i geostrateškim paralelama osnivači Inicijative tri mora ne žele da govore – naglašavajući pre svega njen privredni značaj.

Iako inicijatori to negiraju Kaj-Olaf Lang smatra da takvi neformalni savezi uvek imaju i „geostratešku dimenziju“. Berlin je to shvatio, posebno zato što se Kina i Rusija sve više interesuju za taj region. Politikolog zaključuje: „Time u EU i Nemačkoj raste svest o važnosti tog dela Evrope.“

 

Autori Kristof Haselbah i Rozalija Romanjec 

 

Izvor Dojče vele, 06. jun 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u