Na vojnom aerodromu u blizini Kumanova, posle 11 nedelja bombardovanja i pet dana pregovora, potpisan je sporazum o vojno-tehničkoj saradnji koji je označio kraj NATO bombardovanja na SRJ. Sporazum su potpisali general-pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, policijski general Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson. Vojno-tehnički sporazum (VTS) potpisan 9. juna u 23.45 sati neprimenjiv je bez Rezolucije 1244 i može se tumačiti jedino kao celina ukupno četiri dokumenta. Osim VTS-a i Rezolucije 1244, to su dokument Ahtisari-Černomirdin i odluka republičke skupštine koja ga je prihvatila.
Ključne odredbe Vojno-tehničkog sporazuma su podrazumevale prekid dejstava NATO snaga na SRJ, povlačenje VJ i policije Republike Srbije sa prostora Kosova i Metohije za 11 dana, uspostavljanje zone bezbednosti od administrativne granice sa KiM unutar teritorije Srbije i Crne Gore pet kilometara na kopnu i 25 u vazduhu, obavezu Kfora da razoruža OVK. Sporazumom su stvoreni uslovi za prekid bombardovanja, raspoređivanje mirovnih snaga na KiM i postupno povlačenje jugoslovenske vojske. Od početka juna i u toku trajanja pregovora u Kumanovu, NATO avijacija je, samo u zoni Treće armije, bacila preko 1.300 razornih bombi i 25 kontejnera kasetnih bombi. Bombardovali su 140 naseljenih mesta i više od 70 vojnih objekata i položaja VJ.
U toku tog dana avijacija NATO izvršila je 366 poletanja, od čega 246 borbene avijacije, što je za četvrtinu manje nego prethodni dan. Uglavnom su bombardovani položaji u pograničnom području sa Albanijom. Na teritoriju Kosova i Metohije poslednjeg dana bombardovanja ispaljeno je 35 projektila.
Oko ponoći NATO avijacija je gađala selo Žarkovac u blizini Rume. U eksploziji u centru sela oštećeno je 30 kuća. Bio je to jedini napad tog 9. juna na područje Srbije van Kosova i Metohije.
Izvor Politika, 09. jun 2019.
KUMANOVSKI SPORAZUM – DOKUENT MIRA ILI KAPITULACIJE
U Kumanovu je na današnji dan pre 20 godina potpisan sporazum kojim je zaustavljeno bombardovanje Jugoslavije. Kako se Kumanova posle dve decenije sećaju diplomate, vojnici, novinari? „Poštovani građani, agresija je završena. Mir je nadvladao nasilje“, pre dve decenije je u udarnom Dnevniku tadašnjim Jugoslovenima saopštio predsednik Slobodan Milošević.
Usledilo je slavlje na ulicama Beograda, Niša, Bora, Novog Sada, Kruševca… Na pitanje kako su primili vest o okončanju rata, građani su različito reagovali. Jedan Beograđanin navodi da je uzbuđen, dok je Kruševljanka oduševljena jer vidi ljude i svetlo na ulici posle dva meseca. Njihovi sugrađani navode da je narod mnogo propatio, ali da je, ipak, pobedio, dok drugi Beograđanin dodaje da su Jugosloveni nesalomivi i da je svet to, konačno, video.
I tako su prve slike mira u svet poslate iz srpskih gradova. A mir u tadašnju Jugoslaviju posle 78 dana bombardovanja doneo je upravo Kumanovski sporazum. Ovaj dokument podrazumevao je, između ostalog, povlačenje vojske i policije sa Kosova, a dan kasnije Savet bezbednosti UN usvojio je i Rezoluciju 1244. Sporazum je definisao kopnenu i vazdušnu zonu bezbednosti, garantovao dolazak međunarodnih snaga Kfora čiji je komandant nadgledao primenu ovog dokumenta.
„Priča vam kaže ‘Kosovo je sastavni deo SRJ’ – ja sam to napisao. A poslednji paraf vam kaže: povratak na stotine srpskih policajaca, carinika, graničara… što je to neko izigrao to je druga priča, ali 1244 je naša tapija na Kosovo“, ukazuje diplomata i portparol Ministarstva inostranih poslova 1999. godine Nebojša Vujović. Za jedne je Kumanovski sporazum dokaz kapitulacije, za druge dokument mira, a za Vujovića istorijski sporazum. „Ja sam ponosan na ono što sam napravio. To su bili pregovori pod pritiskom, pod silom, to je bilo osam dana i osam noći bez spavanja. Tamo je bilo no sleep order, nema spavanja dok se to ne završi“, podseća Vujović.
NASTAVLjENE BORBE NA PAŠTRIKU
A u Kumanovu se sve završilo, ali ne i na Paštriku gde su borbe uprkos potpisanom primirju nastavljene i narednih nedelju dana. Stojan Konjikovac, načelnik operativnog organa 549. brigade 1999. godine i general u penziji seća se da je na samoj granici bilo sporadičnih dejstava i nepoštovanja sporazuma od samih neprijatelja, dok komandant iste brigade Božidar Delić dodaje da su informaciju o potpisivanju sporazuma imali istog dana.
Konjikovac ukazuje da su vojnici i profesionalni pripadnici skoro u potpunosti sa negodovanjem prihvatili vest o potpisivanju Kumanovskog sporazuma. „Ja lično sam bio iznenađen, očekivao sam da će vojska biti vesela. Međutim, nijedan vojnik se nije radovao, svi su tražili objašnjenje zašto se povlačimo ako smo već slomili njihovu operaciju strela“, napominje Delić.
U Kumanovu je dogovoren i rok od 11 dana za operaciju povlačenja policije i vojske sa Kosova. Za njima je krenulo i više od 100.000 ljudi koliko je tih dana napustilo svoje domove. „Nijedno slovo tog sporazuma nije stalo ispred nas i sačuvalo naše živote, našu kulturu, naše gradove. Jednostavno, Kumanovski sporazum je omogućio da se ovde sruči neka vojska da štiti Albance na prvom mestu“, kaže direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević i seća se prvih slika tih dana.
„Ta slika dolaska u Prištinu izbeglica iz Mušutišta na traktorima, i mi smo imali utisak da oni na tim traktorima voze 500 godina ropstva i trajanja“, navodi Rakočević. Iako su Kumanovski sporazum i Rezolucija UN koja ga je pratila najcitiraniji dokumenti, mnoge njihove odredbe u praksi se ne primenjuju. Dve decenije kasnije mnogo je zainteresovanih da pronađu rešenje za Kosovo i Metohiju. Predloga sa kojim bi se svi složili do sada nije bilo.
Autori Jelena Nikolić i Jelena Božović
Izvor RTS, 09. jun 2019.
REZOLUCIJA 1244 – NAŠA TAPIJA NAD ZEMLjIŠTEM
Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244 su jedino svetlo na kraju tunela, kaže učesnik pregovora 1999. godine Nebojša Vujović za Radio Beograd. Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenio je da je potpisivanjem Kumanovskog sporazuma završen rat, ali da agresija na našu južnu pokrajinu i dalje traje.
Potpisivanjem Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. godine okončano je NATO bombardovanje SR Jugoslavije. Vojska i policija povukle su se sa Kosova i Metohije. Iz tog dokumenta proizašla je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, prema kojoj je južna pokrajina i dalje sastavni deo Srbije. Gostujući u emisiji „Sedmica“ Radio Beograda 1, Nebojša Vujović, diplomata i učesnik pregovora naglasio je da je Rezolucija 1244 naša „tapija nad zemljištem“. „Onaj ko kaže da je Rezolucija 1244 pretočeni deo Kumanovskog sporazuma i da nije dobra, taj treba da uzme Platona u ruke, pročita šta je država, pravo, politika. Rezolucija 1244 je naša tapija nad zemljištem. Kad dođe siledžija, pa vas izbaci iz kuće i kaže: ‘Ja sam jači od tebe’, međutim, u katastru vi ste i dalje vlasnik svoje imovine. E to je 1244!“, rekao je Nebojša Vujović.
Iz ove prespektive, kaže Vujović za Radio Beograd 1, taj sporazum i Rezolucija su jedino svetlo na kraju tunela. Svako ko je ovlašćen da donosi visoke državne odluke pogrešio bi ako bi napravio presedan, jer istorija pamti, zaključio je Vujović. Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun takođe je za emisiju „Sedmica“ ocenio da je potpisivanjem Kumanovskog sporazuma završen rat, ali da agresija na našu južnu pokrajinu i dalje traje. „Borba i dalje traje. Albanci žele punu nezavisnost naše južne pokrajine i mi se sa tim apsolutno nećemo složiti. Pokušavamo da dođemo do nekog kompromisnog rešenja. Mislim da se može reći da agresija NATO-a nad Srbijom zbog Kosova i Metohije nije završena. Ona traje. Dok god se ne reši status KiM, čini mi se da figurativno rečeno ta agresija neće biti završena“, rekao je Drecun za Radio Beograd 1. Prema Drecunovim rečima, ono što je ključna stvar je to da je Kumanovskim sporazumom uspostavljena kopnena i vazdušna zona bezbednosti.
Izvor Radio Beograd/RTS, 09. jun 2019.
