Poruka koju su glasači poslali širom EU je jasna. Sistem u okviru koga su socijaldemokrate i narodnjaci delili pozicije i vlast u redovnim intervalima doveden je u pitanje i osporen je. Nacionalne snage koje su se suprotstavile tom nadnacionalnom i antidemokratskom mondijalističkom skretanju s kursa posvuda su doživele izborni uspeh.
To, u ekskluzivnom intervjuu za Novosti, ističe Marin le Pen, predsednica stranke Nacionalno okupljanje koja je na nedavnim izborima za Evropski parlament osvojila najviše glasova u Francuskoj. Le Penova isnistira na suverenosti nacija, a tako gleda i na kosovsko pitanje.
Kako vidite dijalog između Beograda i Prištine i šta je prema vašem mišljenju rešenje za Kosovo? Kako Srbija može da očuva svoj teritorijalni suverenitet?
— Pokret kojem predsedavam oduvek se protivio nezavisnosti Kosova, vodeći računa o tome da se ispoštuje Rezolucija 1244 usvojena 10. juna 1999. godine, koja je potvrdila „posvećenost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije“. Podrška Evropske unije iredentizmu ima cilj da oslabi nacije tako što će ih rasturiti. Radikalno se tome protivimo.
Kako ocenjujete trenutne odnose između Francuske i Srbije?
— Održavamo sa Srbijom veoma stare odnose prijateljstva, koje vreme nije promenilo. Sa Srbijom, tokom celog procesa njenog oslobađanja od otomanske vladavine u 19. veku, Francuska je uspostavila diplomatske, ekonomske i kulturne privilegovane odnose i bratstvo po oružju ojačano tokom Prvog svetskog rata. Ovi odnosi, naravno, moraju da budu očuvani i obogaćeni ojačanim partnerstvom u okviru bilateralnih veza.
Mislite li da Srbija jednom treba da uđe u EU koja će biti Evropa suverenih nacija i da li je 2025. godina realan datum za to?
— Kao što znate, mi se borimo protiv političkog sistema koji predstavlja EU, i zbog toga smo protiv principa proširenja, koji je, pre svega, proces transfera suvereniteta i razvodnjavanja identiteta. Štaviše, s obzirom na totalitarna iskakanja u funkcionisanju EU, ne verujem da Srbija ima interes da se integriše u ovaj sistem. Politika ucena i pretnji protiv Mađarske, zbog toga što s pravom odbija da bude podložna migrantskim kvotama i učestaloj politici uplitanja Evropske komisije u politički život država članica, signali su upozorenja koji ne treba da se zanemaruju.
Kakvu EU vidite posle evropskih izbora?
— Evropski parlament koji će se formirati posle ovih izbora dovodi u pitanje to staro raslojavanje između desničarskih i levičarskih globalista. Evropa više ne može da se gradi krišom, u kružoku tehnokrata i komesara za koje se nije glasalo. U obzir mora da se uzme mišljenje naroda. I u tome je ovo demokratska revolucija bez presedana.
Hoće li patriotski pokreti iz Evrope da se ujedine? Planirate li da napravite veliku parlamentarnu grupu sa Mateom Salvinijem? Ko bi sve mogao da uđe u nju?
— Jedinstvo čini snagu, i svako je u nacionalnim krugovima shvatio interes da se uspostavi protivteža dovoljno jaka da se suprotstavi evropejskim politikama koje će se sprovoditi. Po pitanju suvereniteta, identiteta, imigracije, sporazuma o slobodnoj trgovini, važno je zajedničko nastupanje. Briga za očuvanje evropskih naroda od štetnosti odluka koje donosi Evropska komisija je zajednička. Radićemo u tom pravcu da okupimo što veći broj poslanika koji dele tu viziju zdravog razuma i koji nameravaju da interese evropskih naroda stave iznad svih drugih razloga.
Hoće li suverenisti moći da utiču na odluke u budućem sazivu Evropskog parlamenta?
— To očigledno proističe iz rezultata izbora. Biće, zavisno od tema rasprave, većine u određenim okolnostima koja će ići i šire od suverenista. To će, na primer, biti slučaj sa sporazumima o slobodnoj razmeni kojima se u Francuskoj suprotstavljaju izabrani predstavnici Žan-Lika Melanšona i Zelenih. Isto će verovatno da bude i po pitanju migranata, gde će se poljski i mađarski konzervativci, čije zemlje podležu procedurama sankcija, takođe suprotstaviti prisilnom razmeštanju koje je nametnula Komisija i što su podržali narodnjaci i socijaldemokrate.
Koji su to najveći izazovi s kojima se Evropa danas susreće i kako mislite da im se suprotstavite?
— Sporazumi o slobodnoj trgovini i pitanje migracija su u središtu glavnih ekonomskih, društvenih i identitetskih pitanja s kojima se suočava Evropa. Ova dva pitanja su fundamentalna, jer su deo iste ultraliberalne logike koja predstavlja DNK Evropske komisije. Brisanje granica, trka bez kočnica za profitom i rentabilnošću za manjinu na štetu većine, negiranje identiteta i korena koje je istorija vekovima stvarala da bi se ustupilo mesto multikulturnom, i stoga multikonfliktnom društvu, gde je čovek sveden na jedinu funkciju proizvođača i potrošača. To znači ići suprotno od pravca istorije, svugde gde građani plebiscitno postavljaju pitanja zaštite, suvereniteta i identiteta. EU se gradi protiv Evrope, tako da je od suštinskog značaja staviti građane u središte javnih prioriteta i politika.
Šta očekujete od predsednika Francuske Emanuela Makrona posle vaše pobede na evropskim izborima? Mislite li da će pozitivno odgovoriti na vaša očekivanja?
— Čak i pre izbora, Emanuel Makron je sa određenim prezirom odbio mogućnost bilo kakve promene politike koju tvrdoglavo sledi još otkako je izabran. Meseci masovnih i narodnih demonstracija, koji bi vlast u bilo kojoj demokratiji doveli do toga da se vrati pred glasače, nisu imali nikakav uticaj na predsednika koji se zatvorio u autoritarnu i uznemirujuću koncepciju vlasti i koji, izgleda, misli da nema demokratskog izbora protiv njegove politike. Takođe, rezultati evropskih izbora trebalo je da ga dovedu do toga da raspusti Nacionalnu skupštinu čija zastupljenost više ne odgovara ravnoteži moći i političkoj realnosti zemlje. Emanuel Makron, koji se u ovoj kampanji afektivno i pobornički angažovao, namerava da istraje u ovoj politici bez smisla, suprotnoj interesima francuskog naroda. Na nama je da naspram ovog poricanja realnosti već od danas pripremimo neophodnu zamenu.
Kako objašnjavate negiranje vaše stranke Nacionalno okupljanje od strane vlasti i glavnih medija u Francuskoj, i pored toga što ste dobili toliko glasova? Čini li vam se to negacijom čitavog jednog dela populacije koji je glasao za vas?
— Sistem uvek koristi sve svoje političke, finansijske i medijske komponente kada oseća da je u opasnosti, kada postane svestan da narod, koji je jedini nosilac suvereniteta, počinje da vraća u svoje ruke vlast koja mu po pravu pripada. Navikli smo na te navijačke i pristrasne istupe medija. To je već bio slučaj 2017. godine tokom predsedničkih izbora. Međutim, to nema nikakvog uticaja na iskren izbor Francuza. Određeni kreatori mišljenja neće zaplitanjem u poricanju realnosti i gubljenjem u često grotesknim i karikaturalnim napadima obmanuti birače koji sude na osnovu činjenica. Od izbora do izbora oni su dezavuisani i, mora se reći, donekle i diskreditovani.
NOVI ODNOS SNAGA
U francuskom društvu danas postoji jasna podela birača između vas i predsednika Makrona. Ostale političke partije praktično više ne postoje?
— Evropski izbori su potvrdili i pojačali ono što se dogodilo pre dve godine na predsedničkim izborima, urušavanje starog sistema i nastanak novog odnosa snaga između mondijalista, oko kojih se okupljaju tokovi razmišljanja koji smatraju da nacija više nema budućnost i da je neophodno ubrzati federalizaciju Evrope, deljenje suvereniteta i zajedničko upravljanje, i, s druge strane, oko onih koji smatraju da je nacija suštinska struktura koja će osigurati bezbednost, prosperitet i odbranu identiteta naroda. Ova vizija je komplementarna sa Alijansom evropskih nacija zasnovanom na pravu i slobodi naroda da upravljaju sami sobom i da se opredeljuju za saradnje koje dobrovoljno odaberu.
Autor Goran Čvorović
Izvor Večernje novosti, 09. jun 2019.
