Pritisak SAD na Kinu gura Peking ka Moskvi

Retorika Sija Đinpinga tokom posete Rusiji i sporazumi koji su potpisani probudili su nadu Kremlja da odnosi sa Kinom ulaze u novu fazu

Dok trgovinski rat između Vašingtona i Pekinga nastavlja da bukti, kineski predsednik Si Đinping doputovao je prošle nedelje u trodnevnu posetu Rusiji kako bi učestvovao na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu i kako bi se susreo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Za Moskvu, ova poseta nije mogla doći u bolje vreme.

U svojim javnim nastupima u Moskvi od srede, kineski lider je govorio o jačanju veza između Rusije i Kine, dok je istovremeno prikriveno kritikovao Sjedinjene Države. Si je pohvalno govorio o Putinu kao o „jednom od mojih najbližih prijatelja i najboljem kolegi“. On je takođe naglasio važnost kinesko-ruske solidarnosti u vreme kada su „protekcionizam i jednostrani pristupi u porastu i kada politika sile i hegemonizma sve više uzima maha“.

Si je u četvrtak doputovao u Sankt Peterburg na ovogodišnji Međunarodni ekonomski forum, skup čiji je cilj privlačenje stranih investitora u Rusiju, sa delegacijom od hiljadu ljudi. Sjedinjene Države, primetno, nisu bile prisutne na forumu jer su najavile da će bojkotovati događaj zbog kontroverznog stavljanja u pritvor američkog investitora Majkla Kalvija od strane ruskih vlasti.

Pored simboličnih gestova jedinstva, dve zemlje potpisale su niz značajnih sporazuma. Huavej i ruska telekomunikaciona kompanija MTS postigli su sporazum o razvoju 5G mreže u Rusiji. Ruski Fond za direktna ulaganja i Kineska investiciona korporacija osnovali su fond od jedne milijarde dolara za podršku istraživanjima i tehnološkim inovacijama. Ruska i kineska državna kompanija za energetiku su takođe osnovale zajedničko preduzeće za prodaju ruskog tečnog prirodnog gasa u Kini. Prema Saut Čajna morning postu, vrednost potpisanih sporazuma tokom posete Sija iznosi 20 milijardi dolara.

PET GODINA KASNIJE
Iako se kinesko-ruska saradnja odvija barem od devedesetih godina, ona dobija na značaju nakon 2014. godine. Suočen sa sve jačim sankcijama Zapada zbog aneksije Krime i podrške separatistima u istočnoj Ukrajini, Kremlj se okrenuo Kini i postavio je na vrh spoljnopolitičkih prioriteta. Ruske političke elite su se nadale da će približavanje Kini obezbediti zemlji alternativne izvore za trgovinu i investicije, ali i da će to poslati poruku Vašingtonu i Briselu da Moskva nije sama.

Pet godina kasnije, utisak o ovim naporima je pomešan. S jedne strane, trgovina između dve zemlje se nesumnjivo povećala. Kina je sada najveći trgovinski partner Rusije, a Rusija je najveći snabdevač Kine naftom. Prema Kremlju, vrednost trgovine između Rusije i Kine se sada procenjuje na 108 milijardi dolara – što je nivo ka kojem su obe vlade dugo stremile.

Istovremeno, kineske investicije su i dalje u zastoju. Čak je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, uoči posete Sija Rusiji, za RT priznao: „Ne može se reći da Kina ulaže mnogo u rusku ekonomiju“. Mnoge kineske komercijalne banke nerado posluju u Rusiji zbog straha da će završiti na spiskovima onih subjekata protiv kojih su uperene sankcije Zapada. Druge prepreke koje stoje na putu većih kineskih investicija uključuju složeni pravosudni sistem Rusije i nedostatak odgovarajuće prateće infrastrukture.“

Predsednici Kine i Rusije na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, 7. jun 2019.

Osim toga, dok je Rusija sve više ekonomski zavisna od Kine, ne može se reći da to važi i obrnuto. Dok je Kina najveći trgovinski partner Rusije, Rusija je za Kinu tek na desetom mestu. Skorašnje pesimističke prognoze kretanja ruske ekonomije sugerišu da se ova nejednaka dinamika kretanja ekonomskih odnosa neće uskoro promeniti.

Međutim, mnogi u Moskvi u trgovinskom ratu Sjedinjenih Država i Kine vide priliku da Moskva postane neophodan partner za Peking. Andranik Migranjan, neformalni savetnik ruske predsedničke administracije i profesor na moskovskom Institutu za međunarodne odnose, izjavio je za Nacionalni interes da će Trampovi potezi u oblasti trgovine naterati Kinu da se približi Rusiji.

„Ako su Kinezi do sada stajali po strani, oni će sada verovatno aktivnije podržati Rusiju u suprotstavljanju Sjedinjenim Država zato što se Kina sada nalazi pod veoma ozbiljnim pritiscima“, rekao je on. „Postoji svest o tome da će ako Rusija i Kina ne pruže zajednički i sinhronizovani otpor Sjedinjenim Državama biti uništene jedna po jedna.“

NADA U MOSKVI
Migranjan se nada će Kina, sve više svesna važnosti Rusije, olakšati veći pristup kineskom finansijskom sistemu, povećati kineski uvoz ruskih energenata, više investirati u rusku ekonomiju i da će doći do nastavka produbljivanja vojno-tehničkih veza između dve države.

Moskva se takođe nada da će iskoristiti prostor koji je stvorio trgovinski rat Vašingtona i Pekinga da poveća svoje ekonomske mogućnosti unutar Kine. Vasilij Kašin, viši istraživač Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije na Visokoj školi ekonomije, predvideo je da će Rusija sticati veći pristup kineskom tržištu kako se njeni direktni takmaci – Sjedinjene Države i njihovi saveznici – budu povlačili.

„Iako je kinesko-američki trgovinski rat loš za globalnu ekonomiju u celini i iako bi mogao negativno da se odrazi na Rusiju kroz pad cene nafte, on bi takođe mogao otvoriti nove mogućnosti za povećanje ruskog izvoza u Kinu“.

Ukoliko ekonomski odnosi između Rusije i Kine nastave da jačaju, to će verovatno ohrabriti Kremlj da dodatno učvrsti svoj stav prema Sjedinjenim Državama. Migranjan je izjavio da bliski odnosi sa Kinom „čine Rusiju istrajnijom u pružanju otpora Sjedinjenm Državama“. On je rekao da će se Rusija, ako oseti da Kina stoji čvrsto iza nje, osećati manje prisiljenom da ponudi ustupke oko mogućih područja kompromisa, kao što su Sirija ili Iran.

Kada je Si Đinping napustio Rusiju u petak, njegova retorika i sporazumi potpisani tokom posete probudili su u Moskvi optimizam da će kinesko-ruski odnosi ući u novu fazu i da će biti postavljeni na ravnopravnijim osnovama. Uprkos tome, Rusija se i dalje suočava sa velikim preprekama u nastojanju da poveća obim kineskih investicija ili svoj izvoz u Kinu.

Predsednik Kine Si Đinping dobija počasni doktorat od Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu u prisustvu ruskog kolege Vladimira Putina, 7. jun 2019.

Ipak, Migranjan tvrdi da će rastuće tenzije Vašingtona ne samo sa Pekingom, već i sa Iranom i Evropom na kraju doneti korist Rusiji. On je za Nacionalni interes rekao: „Američka politika vođenja ratova sa svima istovremeno u velikoj meri ide naruku Rusiji, a za to veliku zahvalnost dugujemo Trampu i njegovoj administraciji“.

 

Dimitri Aleksandar Sajms je saradnik Nacionalnog interesa.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor The National Interest

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u