Posle skoro dve decenije otkako je Partija pravde i razvoja (AKP) na vlasti, ona prvi put neće imati gradonačelnika u Istanbulu, što je težak udarac za Redžepa Tajipa Erdogana, iako mu predsednički mandat ističe tek za četiri godine. Mnogi analitičari veruju da je ovo početak kraja njegove dominacije u Turskoj, kraj vanserijske karijere koja je počela upravo na obalama Bosfora.
Na ponovljenim izborima za gradonačelnika kandidat opozicije Ekrem Imamoglu (46) osvojio je 54 odsto glasova, a njegov rival Binali Jildirim (63) je obezbedio 45 procenata. Građani su kaznili Erdoganove igre pod čijim pritiskom je Vrhovna izborna komisija zbog navodne krađe glasova poništila izbore koji su održani 31. marta, što se u Turskoj nije desilo još od uvođenja višestranačja 1950. godine. Poraz je ubedljiv. Građanima je, utisak je, preko glave igara „izabranog sultana” Erdogana, kako ga često oslovljavaju u opoziciji.
Građani su prema prvim analizama pre glasali za Imamoglua, nego za njegovu Republikansku narodnu partiju koja ima podršku svega 30 odsto stanovništva. Iako pripadnik sekularističke stranke, na njegovim predizbrnim skupovima su mogle da se vide i feredže i mini suknje. Mnogi ga već vide i kao pretedenta za položaj šefa države. Na pitanje novinara da li će se kandidovati za tu funkciju on zagonetno odgovara: videćemo, to sam Bog zna.
„Erdogan mora dobro da razmisli šta su uzroci koji su u roku od nepuna tri meseca doveli do dva poraza u Istanbulu. On će morati da se suoči sa Imamogluom, modernim političarem, socijaldemokratom koji je otvoren prema svim društvenim grupama”, ističe poznati istanbulski kolumnista Serkan Demirtaš.
„Vi ste odbranili dostojanstvo turske demokratije. Ovo je novi početak”, poručio je građanima Imamoglu i apelovao na partijske aktiviste da nadziru glasačke kutije sve do proglašenja konačnih rezultata. On je pozvao Erdogana da se sretnu i da zajedno rade na rešavanju ključnih problema 15-milionskog megapolisa: izgradnji metroa, zaštiti grada od zemljotresa pošto se nalazi na trusnom području, suočavanju sa migrantskom krizom. Predsednik je čestitao novom gradonačeniku na pobedi ali nije potvrdio da li će ga primiti.
Na lokalnim izborima koji su održani u martu Erdoganova AKP je sa koalicionim partnerom Devletom Bahčelijem (Partija nacionalističkog pokreta) osvojila u Turskoj ukupno većinu glasova – 51 odsto. Bila je to gorka pobeda jer nema gradonačelnike u Ankari, Izmiru, Antaliji, a sada, što je najbolnije, u Istanbulu, finansijskom, privrednom i kulturnom centru koji mu je dosad obezbeđivao prestiž u celoj zemlji.
Erdogan je za grad na Bosforu i sentimentalno vezan pošto je 1994. godine izabran za gradonačelnika uz podršku fundamentalističke Partije prosperiteta, koju je zbog radikalnog verskog programa zabranio Ustavni sud. On je na njenim razvalinama 2001. godine osnovao AKP koja dosad nije znala za poraze.
Sada ostaje da se vidi da li će neprikosnovini lider proislamističke stranke, posle ove gorke pilule, izvući naravoučenije, da li će shvatiti da više ne može da se živi od stare slave. Uljuljkan u pobedama on se na političkoj sceni okružio rodbinom, prijateljima, odnosno poslušnicima koji mu sve aminuju. Kao i svi vlastodršci ne razmišlja o svom nasledniku iako je duboko zagazio u sedmu deceniju života. Poslednjih godina se olako odrekao osnivača stranke: predsednika Abdulaha Gula i potpredsednika vlade Bulenta Arinča, kao i premijera Ahmeta Davutoglua koji, kao ličnosti od integriteta, nisu htele da mu aplaudiraju.
„Kadrovi se biraju po ličnim Erdoganovim vezama, a ne po sposobnostima i kvalifikacijama”, tvrdi bivši premijer Davutoglu koji se 2016. godine razišao sa Erdoganom. Ovakav pristup doveo je i do improvizacija u privredi: zemlja se suočila sa recesijom, stopa inflacije je 20 procenata, kurs lire pada, nezaposlenost je dostigla dvocifreni broj. Takva politika je oterala mnoge strane investitore, tvrdi Davutoglu. U medijima se spekuliše da bi „disidenti” iz AKP mogli da osnuju novu stranku na čijem bi čelu bio odmereniji državnik Gul.
Erdogan će, sve su prilike, morati da shvati da mora radikalno da promeša kadrovske karte. To neće ići ni lako niti glatko. Prema prvim najavama on krivce traži – ne u sebi – nego u drugima. „Dok smo se borili za glasove u našim redovima, bilo je ljudi koji su nam iznutra naneli štetu. Zbog budućnosti stranke pozvaćemo te članove na odgovornost”, najavljuje Erdogan. Okolnosti mu doduše idu na ruku: ne mora da žuri pošto se predsednički izbori održavaju tek za četiri godine.
Autor Vojislav Lalić
Izvor Politika, 25. jun 2019.
