Iran i američko reketiranje Evrope

Sjedinjene Države pokušavaju da pokažu Evropljanima da Iran predstavlja pretnju i za njih, i da zato moraju zaštititi Ormuski moreuz

Iako evropske sile – Velika Britanija, Nemačka i Francuska – zvanično pokušavaju da spasu iranski nuklearni sporazum, činjenica je da su ga one već prodale Sjedinjenim Državama. I mada evropski zvaničnici nastavljaju da posećuju Teheran, oni to ne čine da bi ubedili Iran da ostane u sporazumu; njihov primarni cilj je da ubede Iran u važnost prihvatanja osnovnih zahteva Sjedinjenih Država kako bi se ponovo ispregovarao sporazum. Očigledno je da su evropske države, iako zvanično neprestano naglašavaju važnost sporazuma, već popustile pred željom SAD za novim pregovorima. S tim u vezi, dok je britanski izaslanik za Bliski istok nedavno boravio u Iranu kako bi razgovarao o krizi i spašavao sporazum, Velika Britanija je nedavno rasporedila ronioce Specijalne pomorske službe (Special Boat Service – SBS) u Persijskom zalivu. Pored njih, elitni komandosi i visoko obučeni ronioci Kraljevske mornarice, koji su specijalizovani za demontiranje eksplozivnih naprava, takođe su bili poslati kako bi podržali SBS i zaštitili britanske brodove od potencijalnih iranskih napada.

Ono što ovakav razvoj događaja ukratko pokazuje jeste da britanske vlasti veruju, baš kao i američke, da Iran izaziva napade u Zalivu i da je iransko ponašanje neprihvatljivo, potpuno zanemarujući činjenicu da je Iran i dalje u sporazumu i da su SAD te koje su prekršile sporazum i nametnule unilateralne sankcije Iranu, kao i to da su glavni uzrok krize u Zalivu Sjedinjene Države, a ne Iran.

„GOTOVO SIGURNO“
Ne iznenađuje onda to što je Iran bio opravdano razočaran onim što mu je britanski ministar, Endrju Merison, ponudio u Teheranu. Kamal Karazi, šef iranskog Strateškog saveta za međunarodne odnose, koji je u nadležnosti Hamneija, rekao je da je sastanak bio „rutinski“ i da nije ponudio ništa novo, ponavljajući takođe da tri evropske zemlje, Francuska, Nemačka i Velika Britanija, „nisu preduzele ozbiljne aktivnosti“ kako bi spasile JCPOA (zajednički sveobuhvatni akcioni plan, odnosno Iranski nuklearni sporazum; prim. prev.). Podjednako ne iznenađuje ni to što je Merison olako optužio Iran za napade na naftne tankere u Zalivu, dodajući da Velika Britanija veruje da Iran „gotovo sigurno snosi odgovornost za napade“, što znači da će Velika Britanija, ako se SAD budu svetile za ove (navodne) napade, biti „primorana“ da bude na njihovoj strani, jer bi se ispostavilo da Iran, u takvom scenariju, nije uspeo da „popravi“ svoje ponašanje u Zalivu.

Velika Britanija nije jedina evropska zemlja koja veruje da Iran stoji iza napada na naftne tankere. Nemačka kancelarka Angela Merkel takođe veruje da postoje „snažni dokazi“ koji ukazaju da je Iran kriv. Budući da je Nemačka takođe na strani SAD-a po pitanju Irana, nedavna poseta nemačkog ministra spoljnih poslova Iranu manje-više je predstavljala podršku američkim interesima nego iskazivanje zabrinutosti Nemačke u vezi sporazuma ili onoga što Iran, prema široko rasprostranjenom mišljenju, čini.

Nemački i iranski ministri spoljnih poslova Hajko Mas i Džavad Zarif nakon zajedničke konferencije za medije posle bilateralnog sastanka u Teheranu, 10. jun 2019. (foto: AP)

Važan razvoj događaja predstavljalo je i neobjavljeno nametanje „zone zabrane letenja“ iznad Zaliva. Savezna uprava za civilno vazduhoplovstvo SAD (FAA) naložila je svim američkim aviokompanijama da izbegavaju Zaliv zbog „iranske pretnje“. U skladu sa tim, među aviokompanijama koje su sledile američki nalog našle su se i britanska (Britiš ervejz), nemačka (Lufthanza) i francuska (Er Frans), dajući time dodatni kredibilitet tvrdnji da se Evropa zapravo samo igra sa Iranom i da se, u stvarnosti, očito nalazi na strani SAD-a i usred priprema za rat u Zalivu. Uvođenje zone zabrane letenja nije odluka koja se donosi tokom mirndoposkog vremena.

PREĆUTNA KAPITULACIJA
Prećutna kapitulacija Evrope je rezultat aktivne strategije ubeđivanja koju slede američki zvaničnici. Vršilac dužnosti ministra odbrane i šef Pentagona Mark Esper, dobro poznati jastreb, nedavno je, na svom putu ka Briselu, rekao kako želi da unapredi ideju o formiranju šire međunarodne koalicije kako bi odvratio Iran i primorao njegove lidere da se vrate za pregovarački sto i razgovaraju o nuklearnom naoružanju. Njegova poseta zemljama članicama NATO-a imala je za cilj da potvrdi poruku koju je protekle nedelje poslao i državni sekretar Majk Pompeo, koji se sastao sa liderima Saudijske Arabije i UAE kako bi razmotrili opcije za suzbijanje vojne pretnje od strane Irana kroz formiranje široke koalicije sastavljene od azijskih i evropskih zemalja. Otuda i oklevanje Evrope da ispuni svoje obaveze prema Iranskom nuklearnom sporazumu i spremnost da ubeđuje Iran da prihvati američke zahteve kako bi mogli da nastave da posluju sa zvaničnim Teheranom.

Govoreći o svojim kristalno jasnim namerama, Esper je dalje rekao da je njegov cilj, pre svega, da ubedi saveznike da izraze nezadovoljstvo zbog iranskih aktivnosti u Zalivu. Drugo, on ističe da želi da saveznici podrže „bilo koji nivo aktivnosti“ u odnosu na sukob sa Iranom. Mada „bilo koji nivo aktivnosti” zvanično podrazumeva „razgovore“, Esper je neko ko je oduvek bio poznat kao zastupnik agresivne vojne sile i njene aktivne upotrebe na globalnom nivou kako bi se zaštitili ili projektovali američki interesi. Shodno tome, za njega su razgovore manje značajni, ako su uopšte značajni.

Drugi razlog za brzo potpadanje Evrope pod američki diktat (po pitanju Irana) jeste taj što se ispostavilo da su SAD bile u stanju da ubede evropske države u „nepobitne“ dokaze o iranskoj umešanosti u napade u Zalivu. Zapravo, Sjedinjene Države Evropljanima pokušavaju da pokažu da Iran predstavlja pretnju i za njih, i da zato moraju zaštititi Ormuski moreuz. Tramp je, na primer, nedavno rekao da evropske zemlje moraju „da plate“ ako žele bezbednost u moreuzu.

Novi šef Pentagona Mark Esper stiže u Brisel kako bi sa ministrima odbrane zemalja-članica NATO-a razgovarao o Iranu, 25. jun 2019. (foto: AP)

Sa druge strane, alternativa „plaćanju“ može biti samo svrstavanje uz SAD u slučaju izbijanja sukoba. Vašington zbog toga aktivno nastoji da pridobije evropsku podršku za rat protiv Irana, i već je postigao značajne uspehe u tom kontekstu, ostavljajući Iran sa malo ili nimalo uverenja u sposobnost Evrope da spreči krizu i normalizuje situaciju.

 

Salman Rafi Šeik je stručnjak za međunarodne odnose i spoljna i unutrašnja pitanja Pakistana.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u