Jedno predizborno obećanje već je ispunio. „Sve će biti u redu”, parola je koju je opozicionar Ekrem Imamoglu ponavljao nakon što je izborna komisija popustila pod pritiskom vlasti i, po mišljenju mnogih, bez stvarnog opravdanja poništila rezultate glasanja po kojima je on postao gradonačelnik ekonomskog srca Turske, Istanbula. Mogao je izgubiti strpljenje i bojkotovati nove izbore ili, bar, zaoštriti retoriku prema protivnicima, ali se Imamoglu odlučio na smirenost i produžetak prve kampanje, u kojoj je pozivao na zajedništvo i pomirenje polarizovanog turskog društva. Bio je to recept i za drugi, neuporedivo ubedljiviji trijumf, kao i za, kako se komentariše, spas turske demokratije, ali i za nadvladavanje populizma u svim državama kojima on trenutno hara.
Taj recept unekoliko je preuzeo od turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji svoju ogromnu moć duguje privlačenju konzervativnih i religioznih pripadnika nižih klasa, koliko i zadovoljenju ekonomskih aspiracija imućnijih slojeva. Mada član tvrdo sekularne Republikanske narodne partije, Imamoglu je u kampanji obilazio džamije i grlio se s onima koji su mu u lice govorili kako neće glasati za njega. Pojavljivao se na sastancima gde se diskutovalo o lokalnim problemima istanbulskih distrikata i nudio rešenja, dok se njegov rival Binali Jildirim oslanjao na masovne mitinge i podršku medija, koje je Erdogan odavno stavio pod kontrolu.
Pružio je Imamoglu ruku i nacionalistima, ne preuzimajući njihove ideje, kao što je dozirao i populizam, obećavajući besplatne osnovne namirnice za najsiromašnije porodice u Istanbulu, a da je ipak držao govore u kojima je u načelu osuđivao populističku politiku kakvu vode Erdogan i druge autoritarne vođe širom sveta.
Moglo je to delovati i kao oportunističko svaštarenje, ali je Imamoglu ubedio glasače da želi svima da se posveti, kakva god im bila ubeđenja i potrebe. U tome mu je pomoglo i to što protivnici, predani zapenjenim napadima na njega lično, nisu imali konkretne predloge za sprečavanje ekonomskog posrtanja niti volje da zaustave podele u društvu izazvane Erdoganovim „sultanskim” stilom vladavine. „Knjiga radikalne ljubavi” naslov je manifesta na osnovu kojeg je Imamoglu vodio svoju kampanju, pod tugaljivim naslovom krijući promišljenu strategiju za obraćanje Turcima zamorenim od Erdoganovih ekonomskih promašaja i večitog traženja neprijatelja: slušanje građana umesto držanja propovedi, razumevanje neistomišljenika radije nego objave rata, premošćavanje jaza između sekularista i vernika u ime prevazilaženja istinske podele – na bogate i siromašne.
Imamogluu (49) predviđaju da bi jednom mogao direktno da ugrozi i Erdogana, preuzimajući mesto predsednika Turske. Rođen nedaleko od Trabzona, na obali Crnog mora, gde se u školi zanimao fudbalom i rukometom, karijeru je počeo u porodičnoj građevinskoj firmi, da bi u politiku ušao 2008. i šest godina kasnije postao prvi čovek jednog od istanbulskih distrikata. Oženjen je i otac troje dece.
Autor Vladimir Vukasović
Izvor Politika, 30. jun 2019.
