Moskva je sastanak između predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina održan proteklog petka u Osaki proslavila kao blagi trijumf.
Iako su visoki ruski zvaničnici priznali da će se malo toga promeniti ovim sastankom, oni su izrazili jak optimizam zbog tonaliteta razgovora između dvojice lidera. Oni se nadaju da će, ako pokažu strpljenje i uspeju da spreče da američko-ruske tenzije izmaknu kontroli, Vašington onda konačno prihvatiti novi detant u kome Moskva neće morati da menja svoj pravac.
U intervjuu koji je u nedelju dao voditelju državne televizije Vladimiru Solovjovu, Putinov portparol Dmitrij Peskov je izjavio da je Moskva na sastanku videla ohrabrujuće signale od Trampa. „Američki predsednik je prilično jasno pokazao svoju nameru da ponovo uspostavi dijalog“, rekao je on. „Što se tiče Putina, on već dugo govori o svojoj želji da se krene putem normalizacije odnosa, ali je isto tako istakao da bez obostrano pokazanog interesa nema ni govora o tome“. Peskov je potom dodao: „Sada smo, po prvi put, od američkog predsednika videli da ovaj obostrani interes postoji“.
MOSKVA NIJE OBESHRABRENA
Istovremeno, drugi članovi Putinovog tima priznali su da se ništa epohalno nije desilo. Bivši ambasador Jurij Ušakov, sada pomoćnik ruskog predsednika za spoljnu politiku, izjavio je nakon sastanka: „Nažalost, nije bilo moguće detaljno raspravljati o mnogim temama“. Tramp i Putin su navodno razgovarali o kontroli naoružanja, trgovini, Iranu, Venecueli, Siriji i Ukrajini. Međutim, nisu sklopljeni nikakvi novi sporazumi niti su utvrđeni planovi za naredni sastanak dvojice lidera.
Uprkos nedostatku konkretnih rezultata sa sastanka Trampa i Putina, Moskva nije obeshrabrena. Veliki broj ruskih komentatora je nakon sastanka naglasio da će sastanci poput ovog u Osaki pre ili kasnije doneti opipljive rezultate. Leonid Kalašnjikov, predsednik Odbora za Zajednicu nezavisnih država pri ruskoj Dumi, za rusku državnu televiziju je izjavio: „Prilikom nekog od narednih samita, mi ćemo nešto postići, na ovaj ili onaj način. To je neizbežno“.
Zatim je dodao: „Oni (Amerikanci) su urlali i vikali nakon revolucije 1917. godine, ali su do 1930. skoro sve diplomatske veze bile ponovo obnovljene. Tako će se na isti način usaglasiti i sa statusom Krima“.
Profesor Dmitrij Suslov sa Više ekonomske škole je uoči sastanka Trampa i Putina za Nacionalni interes izrazio slično predviđanje. On mi je rekao da je Moskva uverena da će, ako se bude držala svog kursa, Vašington u nekom trenutku „leći na rudu“. „Ne mislim da će Rusija znatno otežati svoju poziciju; ona svakako neće praviti nikakve ustupke“, rekao je on. „Rusija će samo pričekati da Sjedinjene Države počnu da menjaju svoju politiku (prema Rusiji) po sopstvenoj inicijativi, iz unutrašnjih i spoljnopolitičkih razloga“.
Suslov je ovaj pristup nazvao „strateškim strpljenjem“. Ranije ove godine, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, u intervjuu datom Internešenel afersu, mesečnom časopisu koji se bavi ruskom spoljnom politikom, opisao je politiku Moskve prema Vašingtonu kao „strateško strpljenje“. On je naveo da su Amerikanci ti „koji su jednom prilikom upotrebili termin ‘strateško strpljenje’ koji deluje prikladno da se opiše pravac kojeg bi Rusija, izgleda, trebalo da se drži u odnosima sa Vašingtonom u doglednoj budućnosti“.
DVE PRETPOSTAVKE
Termin „strateško strpljenje“ se obično koristio kako bi se opisao pristup Obamine administracije prema Severnoj Koreji. Prema toj politici, Vašington je izbegavao sukobe protiv Pjongjanga, ali se isto tako uzdržavao od činjenja bilo kakvih ustupaka sve dok Severna Koreja ne napravi prvi korak.
Prema Suslovu, rusko „strateško strpljenj“se zasniva na dve pretpostavke. Prvo, politička polarizacija unutar Sjedinjenih Država će vremenom slabiti. Čim se u Sjedinjenim Državama pojavi novi unutrašnji konsenzus, biće lakše nalazio u Ovalnom kabinetu da nastavi sa normalizacijom odnosa sa Rusijom.
Drugo, Sjedinjene Države će u narednih pet do deset godina shvatiti da se ne mogu istovremeno sukobljavati i sa Kinom i sa Rusijom. Rastuća ekonomska i vojna moć Pekinga će stimulisati Sjedinjene Države da se založe za bolje odnose sa Rusijom.
Šta Rusija namerava da čini dok se takva promena u stavu Vašingtona prema Moskvi ne dogodi, pod pretpostavkom da će se uopšte dogoditi? Suslov objašnjava da je za sada primarni cilj Rusije kontrola štete.
„Bitno je da radimo sa Sjedinjenim Državama na kontroli sukoba i sprečavanju direktne vojne konfrontacije“, rekao je on. „Da bi smo to postigli, neophodno je da se sastajemo kako bismo razgovarali o pitanjima strateške stabilnosti i regionalnim sukobima“.
Kada je u pitanju Evropa, postoje neki znakovi koji pokazuju da moskovski plan igranja na kartu „strateškog strpljenja“ donosi određene koristi. Protekle nedelje je Parlamentarna skupština Saveta Evrope glasala za ponovno vraćanje Rusije u članstvo bez činjenja bilo kakvih ustupaka po pitanju Krima. Rusija je bila suspendovana u evropskim organizacijama za zaštitu ljudskih prava nakon aneksije Krima 2014. godine.
U slučaju da koalicioni partneri nedavno inaugurisanog ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog trijumfuju na parlamentarnim izborima 21. jula, bivši komičar koji je kandidao platformu za obnovu dijaloga sa Rusijom mogao bi biti ohrabren da se kreće u tom pravcu.
Kako se atomsfera oko predsedničkih izbora 2020. godine polako zagreva, malo je verovatno da će Vašington nastaviti sa značajnijim otopljavanjem odnosa sa Rusijom. I republikanci i demokrate u Kongresu gledaju na Kremlj s podozrenjem, a ni opšti stav javnosti nije ništa povoljniji. Bez obzira na sve to, Moskva je uverena da će u jednom trenutku Vašington promeniti svoj stav prema Rusiji. Sve što ona treba da učini jeste da drži vrata otvorenim i da čeka.
Dimitri Aleksandar Sajms je saradnik Nacionalnog interesa.
Preveo Radomir Jovanović
Izvor The National Interest
