Ministarstvo odbrane Rusije planira da stvori „armijski Holivud“, za snimanje filmova u kojima se veličaju podvizi ruskih vojnika i oficira. Plan je da se formira filmski studio u Podmoskovlju, u parku „Patriot“. U Rusiji su svesni da su zahvaljujući bogatoj filmskoj produkciji Amerikanci uspeli da ubede ne samo svoj narod, već i mnoge druge kako su oni oslobodili celi svet od Hitlera, bez obzira na to što je nedavno predsednik Tramp priznao istorijsku činjenicu da su Sovjeti imali više žrtava u Drugom svetskom ratu nego svi ostali zajedno.
Da se ne bi zaboravio doprinos Rusa u borbi protiv islamskih terorista u Siriji i u drugim zemljama, u Moskvi su odlučili da o tome snimaju filmove koji će se prikazivati u bioskopima i na TV ekranima.
– Stalno dobijamo predloge da snimamo istorijske filmove, sugeriše nam se da snimamo filmove o Prvom svetskom ratu. Ali, mi želimo da osim istorijskih filmova snimamo i umetničke, zatim filmove o savremenoj ruskoj armiji i herojima koji se bore protiv čudovišnog monstruma – međunarodnog terorizma – izjavio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu.
Načelnik Glavne političke uprave i zamenik ministra odbrane Andrej Kartapolov potvrdio je da će uskoro početi da se snima film o podvizima ruskih vojnika i oficira u ratu protiv islamskih terorista u Siriji. Kojem će režiseru poveriti taj zadatak, zasada ne govore.
Razlog što armija otvara svoj studio je što u filmskoj produkciji u Rusiji samo mali broj filmova obrađuje vojnu problematiku. Generali imaju ozbiljnu primedbu: producenti štede na vojnim konsultantima, pa filmovi o armiji koji su snimani u poslednje vreme imaju dosta propusta.
– Gledao sam filmski serijal o „Morskim đavolima“ i očekivao dramatične scene ruskih morskih diverzanata. Ali, scenarist i režiser su te morske diverzante umesto u vodi videli po nekim selima gde se bore sa seoskim kriminalcima, a morali su da znaju da to rade policajci – kaže general Andrej Kartopolov.
Kritičarima ideje da ruska vojska stvori „svoj Holivud“ eksperti poručuju da Ministarstvo odbrane SAD i te kako učestvuje u pravljenju filmova o vojnoj problematici. Scenaristi svoje radove nose na „čitanje“ u Pentagon. Ako eksperti ocene da je projekat dobar, režiseri dobijaju vojnu tehniku i ostale „rekvizite“ za snimanje filma.
Rusi imaju sasvim drugačiji plan, jer će studio za snimanje filmova biti vojni i sredstva će dobijati iz vojnog budžeta. „Dežurni kritičari“ smatraju da Ministarstvo odbrane ne bi trebalo da se bavi i filmskom produkcijom, već da taj posao prepusti profesionalcima, poručujući da bi takvi filmovi mogli biti manje kvalitetni. Skepticizam nema osnova, jer vojne filmove neće snimati oficiri već profesionalni režiseri, a u njima će glumiti poznati ruski glumci.
Ako se uđe u filmske arhive sovjetskog vremena, može se konstatovati da su snimljeni brojni dobri ratni filmovi koje pamte starije generacije. Gotovo u svim sovjetskim republikama su postojali filmski studiji. Osim što su takve filmove rado gledali građani SSSR-a, prikazivani su sa uspehom i u inostranstvu. Ispod takvih remek-dela na filmskoj traci potpisivali su se priznati sovjetski režiseri, koji su znali da odaberu kvalitetne glumce.
Neke sovjetske ratne filmove i danas voli TV publika. Film „U rat idu samo starci“ je među najpopularnijim, kako se izjasnilo 26 odsto Rusa u anketi koju je, uoči Dana pobede, Sveruskog centra za proučavanje javnog mnjenja. Za svoje omiljene filmove o ratu Rusi navode i „A ovde su zore tihe“, „Oni su se borili za otadžbinu“, „T-34“, „Oficiri“… Veliki uspeh imao je i „Sneg koji gori“, pa potresna filmska priča „Ivanovo detinjstvo“ o dečaku koji je u ratu izgubio oba roditelja. Snimani su i serijali koji su imali veliku gledanost, pa ih i danas sa zadovoljstvom publika prati na TV ekranima, poput „17 trenutaka proleća“ u kome se prikazuje borba ruskih obaveštajaca protiv Nemaca.
GLUMICA OČARALA TITA
Sojvetski ratni film „Noć nad Beogradom“ bio je vrlo popularan i u Jugoslaviji. Režiser Leonid Lukov je u tom filmu angažovao Tatjanu Okunjevsku, koja je opčinila Tita. Kao poznatoj glumici sovjetske vlasti su joj dozvolile da 1946. ode na turneju u šest socijalističkih zemalja. Tako je stigla i u Beograd. Ona je kasnije pričala kako joj je Tito posle premijere predlagao da ostane i živi sa njim. U to vreme ona je imala 31 godinu. Iako nije prihvatila Titovu ponudu, on joj je preko ambasadora SFRJ u Moskvi često slao bukete ruža.
Kad su 1948. pokvareni odnosi između SSSR-a i Jugoslavije, u decembru je Tatjana Okunjevskaja završila u logoru. Nije je zaštitio ni moćni Lavrentije Berija koji joj je bio ljubavnik. Navodno, tako joj se osvetio ministar državne bezbednosti SSSR-a Abakumov jer mu je zbog nasrtljivosti u hotelu „Moskva“ razvalila šamarčinu. Bila je osuđena za neprijateljsku propagandu na deset godina zatvora – odležala je pet.
Autor Branko Vlahović
Izvor Večernje novosti, 14. jul 2019.
