Preminuo bivši predsednik SANU Nikola Hajdin

Bivši predsednik SANU, koji je na tom položaju bio od 2003. do 2015. godine, preminuo je danas u Beogradu

Član Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin, preminuo je u Beogradu, potvrđeno je RTS-u u SANU. Hajdin je bio na čelu SANU od 2003. do 2015. godine.

Rođen je 4. aprila 1923. u Vrbovskom u Hrvatskoj. Diplomirao je i doktorirao na Građevinskom fakultetu u Beogradu, gde je bio redovni profesor od 1966. godine. Bio je jedan od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti projektovanja mostova i lučnih brana.

Njegovi mostovi sa kosim zategama predstavljaju svetsko dostignuće u izgradnji mostova. Jedan od najpoznatijih je most na reci Visli u gradu Plocku u Poljskoj. Projektovao i i lučne brane širom sveta. Autor je više stotina naučnih radova. Veoma je cenjen kao autor čitavog niza čeličnih i betonskih konstrukcija.

Iz velikog opusa tih ostvarenja izdvajaju se Železnički most sa kosim zategama preko reke Save u Beogradu (sa Lj. Jevtovićem, 1979), drumski most sistema grede sa kosim zategama preko reke Dunava u Novom Sadu (1981); lučna brana „Glažnje“ u Makedoniji (1967) i veliki most sa kosim zategama preko reke Visle u Poljskoj.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine. Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik SANU u tri mandata – od 2003. do 2015. godine.

Nikola Hajdin je bio inostrani član nekoliko akademija – Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Liježu, kao i član brojnih stručnih udruženja i komiteta. Godine 2000. godine izabran je za počasnog doktora Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine.

Akademik Hajdin je dao izuzetno značajan doprinos u naučnoj oblasti koja se odnosi na primenu numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, i na radove iz Teorije tankozidnih nosača. Naučni opus Nikole Hajdina obuhvata preko 230 radova (od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima) citiranih preko 300 puta u inostranstvu i više stotina puta u zemlji.

Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, među kojima su: Oktobarska nagrada Beograda (1959); Oktobarska nagrada Novog Sada (1981); Nagrada AVNOJ-a (1987); Prva nagrada za projekat mosta preko reke Visle u Plocku, Poljska (1996); Orden rada sa zlatnim vencem (1979); Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem (1987) i Plaketa Svetog Đorđa grada Kragujevca (2011), saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.

REKONSTRUKCIJA „MOSTA SLOBODE“ TAČNO U MILIMETAR
Nikola Hajdin sačinio je projekat rekonstrukcije „Mosta slobode“ u Novom Sadu srušenog u NATO bombardovanju. Hajdin, koji je kao retko koji graditelj dva puta gradio isti most, rekao je da se u obnovi ni milimetar nije odstupilo od prvobitnog projekta i da je most potpuno isti kao i pre bombardovanja. „Most slobode“ dug je 1.382 metra. Građen je po Hajdinovom sistemu kosih zatega sa dva pilona, visine 60 metara.

 

Izvor RTS, 17. jul 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u