Kad je proglašena nova država, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Aleksandar je već bio stari momak, sa trideset leta. Ta njegova nebriga da obezbedi potomstvo i naslednika počela je da zabrinjava najodanije pristalice dinastije. U monarhijama, u to doba, u izboru buduće kraljice više se vodilo računa o interesu zemlje i prestižu dinastije od ljubavnih želja vladara. Prestoničke novine pominjale su mnogobrojne evropske princeze. Gotovo svaki Aleksandrov odlazak iz zemlje povezivan je sa eventualnom ženidbom.
Mladom prestolonasledniku, koji je jedan dobar komad svog dečaštva proveo na školovanju u Rusiji, javila se ideja da bi izabranicu svog srca mogao da pronađe između četiri ćerke ruskog cara Nikolaja II – Olge, Tatjane, Marije i Anastasije. Tu ideju podgrejavale su i njegove rođene tetke, ćerke kralja Nikole Petrovića, Milica i Anastasija Stana. Milica je bila udata za velikog kneza Petra Nikolajeviča Romanova, a Stana za kneza Georgija Maksimilijanoviča Romanova i imala titulu imperatorskog visočanstva. Obe su bile vrlo bliske sa carskim bračnim parom i vrlo uticajne na dvorske prilike u Petrogradu. Međutim, dva balkanska i početak svetskog rata, potom izbijanje boljševičke revolucije i pogubljenje gotovo cele porodice Romanov, osujetili su ove velike planove budućeg jugoslovenskog kralja.
Posle Velikog rata menja se politička i geografska slika Evrope. Mnogo je manje monarhija i naglo raste ugled srpske dinastije, koja je tada stajala na čelu jedne ozbiljne evropske države. Za mnoge preostale evropske dvorove srpski prestolonaslednik bio je dobra prilika.
U decembru 1918. rumunski kralj Ferdinand donosi odluku da odlikuje regenta Aleksandra. U pozadini ove, na prvi pogled iznenađujuće odluke bila su dva razloga. Želja rumunskog kralja da udomi jednu od svojih kćerki i da omekša razgraničenje Banata, koji su zaposele srpske trupe. Neposredno po odlikovanju Aleksandra, srpski poslanik Boško Čolak Antić pozvan je na jedan dvorski prijem u Bukureštu. Ferdinand mu je odmah prišao i bez okolišenja rekao da bi njegova najveća želja bila da se srpski prestolonaslednik oženi sa jednom od njegovih kćeri i da bi bio najsrećniji kada bi mu on bio zet.
Tome se pridružila i kraljica, koja je insistirala da Čolak Antić odmah otputuje u Beograd i da prenese ovu ponudu. Ali u prestonici nove kraljevine, ni vlada ni kralj nisu pridavali ovoj informaciji preveliki značaj. Rumunski dvor je bio uporan. Poslali su vladi u Beogradu fotografiju svoje starije kćerke Jelisavete, koja je tada važila za jednu od najlepših princeza. Iz Beograda je, gle čuda, stigla poruka da se pošalje fotografija mlađe kćerke Marije. Ovo je u Bukureštu primljeno sa velikim zadovoljstvom. Izražena je i želja da i oni dobiju fotografiju princa Aleksandra.
Rumunska kraljica se 19. aprila 1919. obrela u Zemunu i bukvalno iznudila susret sa regentom Aleksandrom. Bila je veoma zadovoljna dočekom, ali ne i rezervisanošću sagovornika, jer joj nije uručio traženu fotografiju da bi je pokazala svojoj kćerki. Tek šestog maja toj želji je udovoljeno, kada su poslate fotografije srpskog prestolonaslednika. Na rumunskom dvoru su bili oduševljeni i pozvali su Aleksandra da poseti Bukurešt. Sva rumunska štampa već je otvoreno pisala o budućoj veridbi rumunske princeze sa jugoslovenskim prestolonaslednikom.
Ali na Balkanu ništa nije tako jednostavno, pa čak ni kad je u pitanju zbližavanje dveju dinastija. Tih dana saveznici donose odluku da najveći komad Banata pripadne Kraljevini SHS. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo u Rumuniji. Na dvoru su izbegavali svaki razgovor o započetim kontaktima za uspostavljanje rođačkih dinastičkih veza. Poslanik iz Bukurešta javlja da o najavljenoj veridbi nema ni govora. Čak se i preti:
– Bajoneti će odrediti granicu, kad se ne može mirom – govorio je načelnik rumunskog Generalštaba general Prosen.
U međuvremenu, starija rumunska princeza Jelisaveta već je bila udata za grčkog kralja Đorđa, a mlađu Mariju uporno je prosio bugarski kralj Boris. U januaru 1921. u Bukurešt je doputovao predsednik bugarske vlade Stambolijski da izmoli ruku mlađe princeze. Vratio se neobavljena posla, a razlog je bila Marijina averzija prema Bugarima. A dvor u Bukureštu je ponovo počeo da se okreće ka Beogradu…
U maju 1921. Aleksandar boravi u Parizu. Gotovo sva evropska štampa piše da je on došao zbog veridbe sa nekom od francuskih ili engleskih princeza. Najčešće se pominjalo ime princeze Sofije Gize, ćerke vojvode od Vandeje i nećakinje kralja Belgije. Najavljena poseta budućeg kralja Londonu opet je podstakla nagađanja da je u pitanju njegova ženidba sa engleskom princezom. Naravno, ni beogradske novine nisu ravnodušne. Piše se opširno o svim kandidatkinjama. Tvrdilo se da francuske i engleske princeze za jednog pravoslavnog vladara nisu bile bogzna kako prihvatljive. Kakvu bi korist imala država od francuske princeze u republikanskoj Francuskoj, ili neke dalje rođake engleskog kralja. Uz to, jedna je bila katolikinja, a druga protestantkinja.
Izgleda da je tako mislio i Aleksandar. Obrni-okreni, sve se vraćalo na ponude rumunske dinastije, jer je ona imala bliske rodbinske veze sa engleskim kraljem. Upornost kraljice Marije da udomi svoju ćerku imenjakinju za jugoslovenskog kralja urodiće plodom. Ona uspeva da se u Parizu sretne sa Aleksandrom i on prihvata njenu ponudu da poseti Bukurešt, ali uz jedan uslov. Zbog žalosti za ocem Petrom Oslobodiocem, želi da izbegne svečani doček.
Toliko očekivani dolazak kralja Aleksandra u rumunsku prestonicu bio je osmog januara 1922. godine, kada se prepustio svojim domaćinima, koji su mu priredili srdačan doček.
Kralj Ferdinand je u svojoj zdravici podsetio da su Srbi i Rumuni u borbi uvek bili zajedno i da će saradnju nastaviti kao dobri susedi, prijatelji i saveznici. Kralj Aleksandar se odmah izjasnio zašto je zapravo došao u Bukurešt:
– Moja sreća, ulazeći u krug porodice vašeg veličanstva, biće u isto vreme, nadam se, i sreća vaše mnogovoljene kćeri.
Tih nekoliko dana naš kralj je iskoristio za upoznavanje sa svojom izabranicom. Princeza Marija, koju su inače zvali Minjon, i Aleksandar vodili su duge intimne razgovore. Po povratku sa jedne šetnje Minjon je sva radosna utrčala i rekla majci:
– Mama, mi smo se dogovorili!
Aleksandar i Marija venčali su se osmog juna 1922. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Venčanje je obavio patrijarh srpski Dimitrije. Kum je bio engleski kralj Đorđe, koji je za ovaj čin poslao specijalnog izaslanika, svog sin Alberta, vojvodu od Jorka.
Dinastički interesi obeju kraljevskih kuća obezbeđeni su posebnim bračnim ugovorom koji su, po ovlašćenju kralja Aleksandra i kralja Ferdinanda, sačinili i potpisali njihovi ministri dvora. Ugovor na prvom mestu precizira miraz i lične prihode princeze Marije, darove i poklone, dugovanja i druge finansijske obaveze. Po ovom ugovoru kralj Rumunije daje svojoj kćerki miraz u iznosu od pet miliona zlatnih francuskih franaka, koji su osigurani u 250 akcija Nacionalne banke, 500 akcija jedne fabrike tekstila, 6.000 akcija fabrike papira. Osim toga, Nacionalna banka Rumunije kao izraz odanosti prema dinastiji daje princezi Mariji hartije od vrednosti od milion leja. Miraz je stavljen na raspolaganje kralju Aleksandru i princezi Mariji i, u slučaju zahteva, biće prebačen u Beograd ili u neku drugu banku.
Autor Ivan Miladinović
Izvor Večernje novosti, 21. jul 2019.
