Velika Britanija bira premijera: Boris Džonson ili Džeremi Hant

Pobednik će se znati danas, kada se saopšti kako je glasalo 160.000 članova Konzervativne partije

U završnici kampanje za lidersku poziciju u britanskoj Konzervativnoj partiji, a time i mesto premijera, posredno bi mogli da utiču ostavka britanskog ambasadora u Vašingtonu, reakcija na to i strah od 31. oktobra, datuma kada Britanija treba da napusti EU.

Posle više krugova glasanja između deset kandidata unutar redova torijevaca, u završnici su Boris Džonson i Džeremi Hant. Pobednik će se znati u utorak, kada se saopšti kako je glasalo 160.000 članova Konzervativne partije. Sreda je krajnji rok i da budući lider torijevaca saopšti da li ima poverenje većine u Parlamentu za premijerski mandat.

U završnici kapanje za vodeće mesto unutar Konzervativne partije prvo je odjeknula vest koju je objavio ugledni Fajnenšel tajms da je Dejvid Lindigton, neformalni zamenik britanske premijerke u ostavci Tereze Mej, navodno informisao članove kabineta „o realnom riziku od raspada Ujedinjenog Kraljevstva u slučaju nepostizanja dogovora sa EU o izlasku Britanije“.

Prema dokumentu koji je predstavio Lindigton, Škotska, Severna Irska i Vels naginju osamostaljenju, a sve veći broj Engleza je po tom pitanju ravnodušan.

KOLONIZOVANjE IMPERIJE
Usledila je vest da je britanski ambasador u Vašingtonu Kim Derok podneo ostavku zbog nemogućnosti daljeg vršenja dužnosti nakon prozivki američkog predsednika Donalda Trampa da je „glup“ i „otkačen“, nakon što je procurio sadržaj poverljivih izveštaja koje je slao Londonu. U njima Derok administraciju američkog predsednika opisuje kao „nesposobnu i nefunkcionalnu“, a Donalda Trampa kao „nepouzdanog“.

Upravo ova dva događaja mogla bi presudno da utiču na izbor budućeg britanskog premijera, a evo i zašto.

Donald Tramp je dirnuo u ponos Velike Britanije, a to je njena diplomatija. Uz to je već napravio dovoljno gafova: komentarisanje da Tereza Mej nije rešila pitanje bregzita, nepoštovanja protokola prilikom prijema kod kraljice Elizabete Druge i ponašanja kao da je na nedeljnom ručku kod „mrske tašte“.

Tramp je uz to jasno stavio do znanja da bi na mestu budućeg britanskog premijera voleo da vidi Borisa Džonsona, a ako bi mogao da bira i ambasadora u Vašingtonu, kontroverzni bregzitovac Najdžel Faraž bi za njega bio pravi izbor.

Sve to bi moglo da utiče na izbor budućeg lidera konzervativaca, jer iako sve ankete pokazuju nenadmašnu prednost Borisa Džonsona, konzervativni torijevci mogli bi da to demantuju. Džonson je za razliku od Hanta mlako reagovao na skandal i time ambasadora Deroka, kako je to opisao ministar u Forin ofisu Alen Dankan, „bacio pod kamion“. Uz to Boris Džonson „možda nije dovoljno Englez“, jer je rođen u Njujorku i imao je dvojno britansko-američko državljanstvo.

KRAJ SAGE O BREGZITU ILI NOĆ VEŠTICA
Džeremi Hant se sa druge strane drži svojih ovlašćenja ministra spoljnih poslova, a ona, čini se, nisu ni mala ni laka poslednjih nedelja, od pomenutog diplomatskog skandala do najnovije krize u Zalivu sa britanskim tankerom koji su zaposele iranske snage.

Hant je na mestu ministra spoljnih poslova praktično nasledio Džonsona, ali on ima zavidno iskustvo u britanskoj administraciji. Pored spoljne politike, bio je zadužen i za resore zdravstvene i socijalne zaštite, kulture, medija i sporta. Ipak, mnogi smatraju da će konzervativci o svom budućem lideru odlučivati pre svega na osnovu procene u koga imaju više poverenja kada je u pitanju plan za bregzit.

Torijevci tvrde da bi radije videli da im se partija raspada nego da do bregzita uopšte ne dođe. Otuda je manje važno da li se Boris Džonson ili Džeremi Hant zalažu za bolje studentske kredite ili zdravstvenu zaštitu.

Ko god da bude pobednik rukovodiće manjinskom vladom i moraće da donosi brze i mudre poteze na samo 100 dana od datuma kada Britanija treba da napusti EU. Loš dogovor ili njegov potpuni izostanak mogao bi da opasno zaljulja Ostrvo.

Škotska već korača putem nezavisnosti, Irci hoće jasan odgovor kako će se tretirati pitanje granice dve Irske, Vels ekonomski posrće a Englezi se „prave Englezi“. Na kraju, priča o novom britanskom premijeru mogli bi da se završi tamo gde je i počela – u Parlamentu.

Konzervativna partija nema većinu bez severnoirske Demokratske unionističke partije. A i sa njom imaju samo četiri glasa više. Pitanje je da li će i svi poslanici Konzervativne partije podržati izbor bilo Borisa Džonsona ili Džeremija Hanta. Ipak, malo je verovatno da su novi izbori rešenje imajući u vidu da se 31. oktobar opasno približava.

Ako se pitaju kladionice, Džonson je neprikosnoven sa 95 odsto naspram Hantovih pet. Ipak, u dugoj britanskoj tradiciji klađenja i nadgornjavanja, tek će se videti ko će odneti moć a ko pare.

 

Autor Nataša Jovanović

 

Izvor RTS, 22. jul 2019.

Dnevne vesti
Pratite nas na YouTube-u