Bocan-Harčenko: Podržaćemo rešenje za KiM koje možemo da branimo u SB UN

Aleksandar Bocan-Harčenko ističe da u „povratku međunarodnog prava u region“ vidi svoj glavni zadatak kao ambasadora u Srbiji

Pokušaću da se izborim, „rame uz rame“ sa Srbijom, da se međunarodno pravo vrati u region, jednom i zauvek i to, pre svega po pitanju Kosova, poručuje novi ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko. Rusija će, kaže, podržati „kompromisno i kreativno rešenje“, oko kojeg se moraju dogovoriti Beograd i Priština i koje bi Rusija mogla braniti u Savetu bezbednosti UN. Odsustvo odluke i kompromisa oko Kosova ni u kom slučaju nije u interesu Rusije, smatra ruski ambasador u Beogradu.

Aleksandar Bocan-Harčenko u ekskluzivnom intervjuu za Tanjug, ističe da u „povratku međunarodnog prava u region“ vidi svoj glavni zadatak kao ambasadora u Srbiji. Dodaje da će mu i iskustvo, a veruje i razumevanje „gde je i šta je interes Srbije“ u okviru odnosa sa Rusijom, u regionu i u Evropi, pomoći da sagleda dalji razvoj odnosa dve zemlje, ali i saradnje po pitanju rešavanja kosovskog problema.

„Što se tiče regiona, a imajući u vidu iskustvo učešća u međunarodnim pregovorima u Dejtonu, i takozvanim pregovorima o statusu Kosova, mislim da je moj zadatak da dam doprinos stabilizaciji regiona“, kaže Bocan-Harčenko. Taj zadatak je, ističe, zasnovan na državnoj politici i saradnji koja je posebno bila naglašena tokom susreta predsednika Putina i Vučića u januaru.

„Ovde je rešenje moguće samo na osnovu kompromisa i naši zapadni partneri moraju promeniti stav. Dokaz za to su poslednji događaji na Kosovu i situacija je ponekad na ivici veoma značajnih tenzija. Sada govorim na vrlo diplomatski način, ali situacija je stvarno jako zabrinjavajuća. Ovo govorim u svoje ime, uzimajući u obzir prethodno iskustvo“, upozorava Bocan-Harčenko.

Smatra da čitava međunarodna zajednica mora da pojača pažnju prema Kosovu i onome što se tamo dešava. Upitan da li ta percepcija da je situacija veoma zabrinjavajuća postoji i na Zapadu, Bocan-Harčenko kaže da „ima sumnji da postoji objektivna ocena situacije“.

„Jer, kada bi bila, onda bismo mi bili svedoci pritiska na Prištinu, a pritiska nema, a kad nema pritiska ne verujem da je moguć nastavak dijaloga. U ovom slučaju Priština je kriva, oni su upropastili dijalog, a pre toga uopšte nije bilo primene odluka koje su od životnog značaja za Srbe koji žive na KiM, pre svega o formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu“, naveo je Bocan-Harčenko.

Odluke, kaže, postoje na papiru, ali bez ikakve realizacije. „I EU koja je tražila ove odluke u toku razgovora nije napravila neophodan pritisak u smislu implementacije od strane Prištine. Kroz prste gledaju kada Priština izaziva Srbe, podržali su formiranje vojske“, rekao je Bocan-Harčenko.

NEMA PREDUSLOVA ZA NASTAVAK DIJALOGA
Ruski ambasador u Srbiji kaže da sada nema preduslova za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, jer takse i dalje stoje, a nema ni spremnosti Prištine za primenu prethodnih odluka. Bocan-Harčenko je naveo da je neophodan pritisak na Prištinu.

Kako kaže, čuo je u toku pregovora 2006-2007. da neke zapadne zemlje, na pitanje kakav je kompromis moguć, prezentuju svoju viziju Priština proglašava nezavisnost, uz saglasnost Srbije. A, na pitanje šta nije kompromis odgovaraju Priština proglašava nezavisnost bez saglasnosti Beograda.

„Ovaj princip i sada stoji, apsolutno izopačen, van ikakve logike a kamoli međunarodnog prava“, dodaje Bocan-Harčenko. Prema njegovim rečima dogovor je moguć ako svaka strana traži kompromis i ima želju da uzme u obzir interes druge strane i ako postoji dobronamerno međunarodno posredovanje i pomoć, uravnotežena i utemeljena na međunarodnom pravu – Rezoluciji 1244.

Upozorava da ukoliko ne bude rešenja da će doći do destabilizacije regiona i da je rešenje moguće samo u okviru otvorenih i pravednih razgovora. „Nerešeno kosovsko pitanje opterećuje, naravno, Srbiju, ali i region u celini. Zbog toga smo ovde da damo doprinos, da pomognemo i verujem da će se doći do međunarodno-pravnog rešenja. Ali, ne brzo“, istakao je Bocan-Harčenko.

Za Rusiju je, kaže, važan dogovor Beograda i Prištine, jer je u tom slučaju moguća podrška SB UN, a na kojim osnovama to je pitanje pregovora. „Teško je govoriti, jer ne želimo da namećemo nekakvo rešenje ili određujemo pravac pregovaranja. Ali, kada se traže kompromisi kreativni pristup je neophodan“, kazao je Bocan-Harčenko.

Na pitanje o mogućnosti promene formata, pa i eventualnog okvira dijloga, kaže da je pitanje interesantno, ali sada nema preduslova za obnavljanje dijaloga, ali što se Rusije tiče stav je principijelan.

„Sve što se tiče inicijativne uloge Beograda, koju mi ohrabrujemo i podržavamo, ako dođe do nekih odluka i ako Srbija zatraži da se Rusija pridridruži nekoj grupi država mi možemo, zašto da ne, ali sa našim stavom koji mora biti uvažen uz poštovanje Rezolucije 1244. Mi drugačije nećemo, a mislimo da ni Srbija neće. Trenutno smo spremni da damo doprinos u cilju obnavljanja dijaloga“, poručuje Bocan-Harčenko.

VUČIĆ IMA URAVNOTEŽEN STAV
Upitan kako gleda na diplomatsku bitku koju Srbija i predsednik Vučić vode za Kosovo, on kaže da Vučić ima uravnotežen stav na osnovu međunarodnog prava.

„Neophodno je da ovaj stav bude uvažen i shvaćen na pravi način svugde. Razumem da je to izuzetno teško, ali on misli i traži mirno rešenje, kompromis koji bi bio moguć u sadašnjim teškim uslovima, principijelno čuvajući stav Srbije, oslanjajući se na volju i mišljenje naroda, znajući kako da odgovori u slučaju krize.“

On dodaje da u razmišljanju predsednika Vučića na prvom mestu vidi diplomatski pristup. „Možda je pravi izraz reći da Vučić vodi diplomatsku bitku, s obzirom na to koliko je ovo pitanje teško i koliko ima suprotstavljanja. Dosta kreativno, dosta diplomatski, kao moćan državni lider“, smatra Bocan-Harčenko. Rusija je, dodaje, spremna da pomogne, ali kaže da ne zna šta bi još uopšte bilo moguće tražiti od Beograda.

VOJNA NEUTRALNOST JE TRADICIJA ZEMALjA REGIONA
Na pitanje da li Rusija na Srbiju gleda kao na poslednje uporište u regionu posmatrano iz ugla NATO aspiracija, ambasador kaže da „nije pristalica korišćenja tog termina uporište“.

„Reč uporište ne odgovara ruskom principu i konceptu bezbednosti u Evropi. Naša vizija se bazira na pojmu ili principu zajedničke bezbednosti i jedinstvenog bezbednosnog prostora bez ikakvih uporišta ni NATO, ni Rusije, i bez podela. To je naš koncept, naš cilj“, rekao je on.

Što se tiče vojno-političkog opredeljenja navodi da je to izbor Srbije i to je u potpunosti samostalna odluka. „Moje lično mišljenje je da je vojna neutralnost u određenom smislu tradicija zemalja regiona. Ako pogledamo istoriju, vojno-politička neutralnost je bila bolji izbor za zemlje koje postoje ovde. Važno je da Rusija, znam to tačno i vrlo odgovorno želim to da naglasim, nije tražila od Srbije da zauzme neki stav i napravi neki izbor koji bi odgovarao Rusiji, da recimo imamo tu neko uporište. Ne. Poštujemo izbor Srbije kao suverene države i za nas je to važno i nastavićemo tako“, objasnio je Bocan-Harčenko.

Dodao je i da vojna neutralnost daje mogućnost Srbiji da u saradnji sa svima koji joj odgovaraju obezbedi odbrambenu sposobnost zemlje i vojske.

„‘Kišobran’ nije neophodan. Mi smatramo da je Srbija snažna samostalna država i takvu liniju sledi i predsednik i vlada saradnja da, ali bez ikakvog kišobrana. Nastavićemo saradnju i u okviru ODKB-a, ali bez pretvaranja Srbije, i to želim da naglasim, u teren globalnog suprotstavljanja sa Zapadom ili sa NATO. To ne odgovara Moskvi, jer u u takvoj situaciji neće biti mogućnosti za razvoj privrednih, kulturnih veza i drugih koje su prioritet za nas“, istakao je Bocan-Harčenko.

Bocan-Harčenko je ponovio da odsustvo odluke i kompromisa oko Kosova ni u kom slučaju nije u interesu Rusije.

„Što se tiče Abhazije, Južne Osetije…nikakva veza ne postoji sa Kosovom. Isto važi i za Krim, to je potpuno druga priča Krim se vratio u Rusiju na osnovu referenduma, a odlično znamo da na Kosovu nikakvog referenduma nije bilo. Pitanje Krima uopšte ne postoji, kako se kaže, Krim se vratio u rodnu luku. Krim je sastavni, neotuđivi deo RF. Kad tražimo rešenje Kosova mi polazimo od toga da je Kosovo deo Srbije“, kaže ruski ambasador.

SRBIJA, KLjUČNA ZEMLjA U REGIONU
Upitan da prokomentariše to što Zapad Srbiji stalno prigovara da je pod ruskim uticajem, Harčenko navodi da ako dve zemlje imaju dugu tradiciju saradnje, prisnih uzajamnih veza u svim sferama onda da je očigledno da se svi nalazimo pod zajedničkim uticajem i da taj uticaj nije loš.

Rusija je, kako kaže, zahvalna predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i vladi na čvrstom i doslednom stavu u korist razvoja saradnje i odnosa sa Rusijom, bez obzira na nastavak pregovora o EU integracijama. Treba sagledati saradnju u sferi ekonomije, vojno-tehničkoj sferi, napominje Bocan-Harčenko i dodaje da misli da brojke i statistike kada je reč o saradnji nisu najvažnija stvar i da je mnogo bitnija suština saradnje.

Na konstataciju da ruska ulaganja u Srbiji i obim razmene dve zemlje nisu na nivou na kojem bi se očekivalo da budu, Harčenko navodi da statistika pokazuje da je saradnja na prilično visokom nivou, ali istovremeno da postoji i veliki prostor za dalji razvoj. Što se tiče Turskog toka, uveren je da će problem koji postoji biti rešen, i dodao da će Rusija čekati odluku EK.

„U svakom slučaju taj projekat sada živi uz odluku EK. Turski tok je strateški projekat za Evropu. Tu je naravno značajna korist i interes Srbije. Postaće tranzitna zemlja što je važno i za ulogu i položaj u Evropi“, navodi on. „Srbija je bila i biće ključna država u regionu. Ovo govorim bez namere da umanjim značaj drugih“, zaključio je Bocan-Harčenko.

 

Naslovna fotografija: Tviter/Ambasada Rusije u Srbiji

 

Izvor Tanjug/RTS, 01. avgust 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u