Napad na Iran je napad na Rusiju

Šta su to nedavno potpisali Moskva i Teheran što je šef iranske Ratne mornarice nazvao „prekretnicom u odnosima po pitanju odbrane“?

Rusija pažljivo napreduje na evroazijskoj šahovskoj tabli, povlačeći poteze koji bi trebalo posmatrati kao deo celine, budući da Moskva Globalnom jugu predlaže pristup koji je dijametralno suprotan zapadnim sankcijama, pretanjama i ekonomskom ratu. Ukazaćemo na tri nedavna primera.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je pre deset dana – kroz dokument zvanično odobren od strane Ujedinjenih nacija – razvilo novi koncept kolektivne bezbednosti u Persijskom zalivu.

Moskva naglašava da „praktičan rad na pokretanju procesa stvaranja bezbednosnog sistema u Persijskom zalivu“ treba da otpočne sa „bilateralnim i multilateralnim konsultacijama između zainteresovanih strana, uključujući zemlje unutar regiona, kao i one izvan njega“, ali i organizacije poput Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Arapske lige, Organizacije islamske saradnje i Saveta za saradnju arapskih država Zaliva.

Sledeći korak bila bi međunarodna konferencija o bezbednosti i saradnji u Persijskom zalivu, nakon čega će uslediti uspostavljanje zasebne organizacije – koja sasvim sigurno neće ličiti na nesposobnu Arapsku ligu.

Rusku inicijativu treba tumačiti kao neku vrstu pandana i dopune Šangajskoj organizaciji za saradnju koja će u konačnici početi da se razvija kao bezbednosno, ekonomsko i političko telo. Neizbežni zaključak je da će glavne članice ŠOS – Rusija, Kina, Indija, Pakistan i, u bližoj budućnosti, Iran i Turska – imati najveći uticaj na regionalnu stabilnost.

Pentagon neće biti oduševljen.

VEŽBAJ, DUŠO, VEŽBAJ
Kad je komandant Ratne mornarice Irana Husein Hanzadi nedavno posetio Sankt Peterburg kako bi prisustvovao proslavi Dana Ratne mornarice Rusije, Generalštab iranskih oružanih snaga i rusko Ministarstvo odbrane potpisali su istorijski memorandum o razumevanju. Hanzadi je želeo da naglasi kako se memorandum „može smatrati prekretnicom u odnosima između Teherana i Moskve po pitanju odbrane“.

Iranski vojnici učestvuju u obeležavanju nacionalnog Dana Perijskog zaliva, Ormuski moreuz, 30. april 2019. (Foto: AFP/Atta Kenare)

Direktan rezultat je to da će Moskva i Teheran pre marta 2020. godine pokrenuti zajedničku pomorsku vežbu širom Ormuskog moreuza. Kako je Hanzadi rekao novinskoj agenciji IRNA: „Vežba se može održati u severnom delu Indijskog okeana, koji se uliva u Omanski zaliv, Ormuski moreuz, kao i u Persijski zaliv“.

Američka Ratna mornarica, koja planira formiranje „međunarodne koalicije“ kako bi osigurala „slobodu plovidbe“ u Ormuskom moreuzu – nešto što je Iran garantovao tokom cele svoje istorije – neće biti oduševljena. Kao ni Velika Britanija, koja se zalaže za koaliciju predvođenu evropskim državama, čak i u uslovima nazirućeg bregzita.

Hanzadi je takođe primetio da su Teheran i Moskva duboko zagazili u traženje modaliteta za jačanje vojne saradnje u Kaspijskom moru. Zajedničke vežbe su se u prošlosti već odvijale na Kaspijskom moru, ali nikada u Persijskom zalivu.

VEŽBAJMO ZAJEDNO
Ruski Istočni vojni okrug biće deo anti-terorističke vežbe Asocijacije nacija Jugoistočne Azije (ASEAN) na Tajlandu i u Kini početkom sledećeg meseca. Prema navodima Istočnog vojnog okruga, trening je deo „priprema za prikatičnu fazu antiterorističke vežbe ASEAN-a u Kini“. Ovo, između ostalog, znači da će ruske trupe koristiti kinesku vojnu opremu.

Vežbe uključuju zajedničke taktičke grupe koje pokušavaju da oslobode taoce iz službenih zgrada, potragu za eksplozivnim napravama i njihovo uklanjanje, unutrašnje i spoljašnje zračenje, hemijsko i biološko izviđanje. Ovo treba tumačiti kao direktnu interakciju između ŠOS vežbi i ASEAN-a i dopunsko sredstvo produbljivanja trgovinske saradnje između Evroazijske ekonomske unije i ASEAN-a.

Ova tri dostignuća ilustriju kako je Rusija uključena u širok spektar događaja od Kaspijskog mora i Persijskog zaliva do jugoistočne Azije. Ali ključni element ostaje rusko-iransko savezništvo, koje se mora tumačiti kao ključno čvorište ogromnog evroazijskog integracionog projekta za 21. vek.

Ono što je sekretar ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost Nikolaj Patrušev rekao na nedavno održanom, istorijskom trilateralnom sastanku, zajedno sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džonom Boltonom i savetnikom izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost Meirom Ben-Šabatom u Jerusalimu, trebalo bi da bude kristalno jasno:

„Iran je oduvek bio i ostaće naš saveznik i partner, sa kojim mi dosledno razvijamo odnose i na bilateralnom nivou i u multilateralnim formatima“. Ova izjava je sahranila beskrajne, neutemeljene spekulacije o tome kako Moskva „izdaje“ Teheran na više frontova, od sveukupnog ekonomskog rata koji protiv njega vodi administracija Donalda Trampa, do razrešavanja sirijske tragedije.

Savetnik izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost Meiro Ben-Šabat, savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton, premijer Izraela Benjamin Netanjahu i sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Patrušev, Jerusalim, 25. jun 2019. (Foto: AFP/Kobi Gideon/GPO/Anadolu)

A to nas vodi ka nastavku procesa u Astani o Siriji. Moskva, Teheran i Ankara će održati novi trilateralni sastanak u Nursultanu, kazahstanskoj prestonici, verovatno na izuzetno značajan datum – 11. septembra, prema diplomatskim izvorima.

Ono što je, međutim, zaista važno u vezi ove nove faze procesa u Astani, jeste osnivanje Ustavnog odbora za Siriju. Osnivanje odbora – uključujući predstavnike vlade, opozicije i civilnog društva – koji će biti sposoban za izradu novog ustava Sirije, pri čemu će svaka od grupa imati trećinu mandata – je dogovoreno još u januaru 2018. godine.

Jedino moguće i održivo rešenje za tragediju kakvu predstavlja užasni sirijski proksi (posrednički) rat mogu naći Rusija, Iran i Turska. To podrazumeva iransko-rusko savezništvo. A to uključuje i proširuje rusku viziju bezbednosti u Persijskom zalivu, istovremeno nagoveštavajući da će se ŠOS proširiti na jugoistočnu Aziju, gde će delovati kao nanazijski mirotvorni mehanizam i ozbiljan takmac NATO-u.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor Asia Times

Svet
Pratite nas na YouTube-u