Pre jednog veka u Njujorku su se družili predsednik Amerike Vudro Vilson i Mihajlo Pupin, jedan od osnivača NASA, da bi sudbina namestila kockice da se sto godina kasnije, baš u Beogradu, Pupinova unuka Justina sretne s Davidom Vujićem, koordinatorom programa NASA i dobitnikom Predsedničke nagrade slobode za učešće u misijama „Apolo”, i njegovom suprugom Džindžer Vujić, koja je potomak Edit Bouling, supruge Vudrou Vilsona! Njihov „kosmički sudar” upriličen je na fotografiji za pamćenje u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, a omogućila ga je ambasador dr Ljiljana Nikšić iz Ministarstva spoljnih poslova RS.
‒ Čarobno je bilo stajati s ovim ljudima u dodiru s univerzumom preko projekata NASA, čiji je jedan od osnivača bio moj deda Miša. Zapravo, utisak je bio svemirski i nesvakidašnji. Kao da smo ušli u vremeplov i oživeli Pupina, Vilsona i veličanstvenih „SERBO-7” u okviru programa „Apolo 11” i otvorili neke nove horizonte povodom obeležavanja 50 godina lansiranja „Apola 11”,100 godina Versajskog mira i 100 godina otkad se vijorila srpska zastava na Beloj kući. Čudni su putevi Gospodnji da u godini kada se obeležava osam vekova srpske duhovnosti baš, eto, u Beogradu, u godini Versajskog mira, svi mi potomci tih velikana ukrstimo puteve ‒ kaže Justina Pupin za Politiku.
Ona je u Beogradu osnovala Udruženje potomaka Mihajla Idvorskog Pupina, s ciljem da se umreži sa što većim brojem institucija i pojedinaca, s idejom da oživi delo Pupina, najvećeg srpskog lobiste svih vremena u SAD.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić pokrenuo je 2018. inicijativu da se podigne zajednički spomenik Pupinu i Vilsonu u Beogradu. Ideju je podržalo Udruženja znamenitih srpskih diplomatskih porodica upućivanjem zvaničnog dopisa Skupštini grada Beograda da se spomenik postavi u parku „Beograda na vodi”, na mestu gde se simbolički uliva Bulevar Mihajla Pupina u bulevar Vudroa Vilsona, asocirajući na povezivanje dve obale, dva kontinenta, i Istoka i Zapada. Beograd je, inače, još davne 1919. dodelio trg Vudroa Vilsona na mestu ukrštanja Nemanjine i Karađorđeve, ispred železničke stanice.
‒ Na dan kad se vijorila srpska zastava na Beloj kući, Dačić je uručio američkom ambasadoru Skotu u njegovoj rezidenciji skicu spomenika akademskog vajara Katarine Tripković Pančić, koju Politika danas prva objavljuje. Naravno, postoje i razmišljanja da bi trebalo napraviti dva odvojena spomenika u dva bulevara. Oni su pojedinačno dovoljno veliki da imaju zasebne spomenike, ali njihov zajednički doprinos Versajskom miru i srpska zastava koja se vijorila na Beloj kući u čast savezništva Srba i Amerikanaca je poruka koja je i danas, 100 godina kasnije, bitna i aktuelna, tim pre što se naša zemlja nalazi pred teškim izazovima, kada je važno da se podsetimo da su Srbi i Amerikanci bili saveznici i prijatelji ‒ kaže Justina Pupin i dodaje:
‒ Podsetiću da je Pariz napravio Muzej Mo, najveći muzej Velikog rata u svetu, Kanzas Siti u SAD ima najveću panoramsku sliku Velikog rata, 402 metara dugu, i tako redom. Panteon mira Vilsona i Pupina bi u svetskim razmerama bio jedinstven zajednički spomenik dva velikana koja su dala nemerljiv doprinos Versajskom miru, ostvarenju nacionalnih težnji „malih naroda” tj. svim Južnim i Zapadnim Slovenima, a posebno Srbima su pružali zajedničku podršku. Naša zastava se prva u istorija vijorila na Beloj kući 28. jula 1918. na dan kada je izvršen napad na Beograd 1914. i kada su Srbi pružili zadivljujući otpor 10 puta većem neprijatelju ‒ napominje Justina Pupin.
Prema njenim rečima, u „Beogradu na vodi” postoji prostor za park od četiri hektara zbog čega je to idealno da spomenik bude baš tu i postane muzej pod otvorenim nebom gde bi u okviru replika predsedničkog Ovalnog kabineta bile prikazane replike dokumenata „o borbi Vilsona i Pupina za nacionalne težnje Južnih i Zapadnih Slovena, kada su Slovencima sačuvali Bled, Srbiji Banat i Vojvodinu, gde su Česi i Poljaci takođe bili dobitnici i kada je stvorena i Jugoslavija, u koju su ušli Srbi, Hrvati i Slovenci”. „Tu bi turisti mogli da priđu i naprave poneki selfi i saznaju detalje o dvojici znamenitih ljudi”, kaže Pupinova unuka.
Da nije bilo prijateljstva s Vilsonom, podseća, sigurno da američki predsednik ne bi bio toliko dobro obavešten i zainteresovan da podrži jednu zemlju toliko daleko od SAD i njenih neposrednih interesa.
‒ Poljska, Albanija, Češka i druge zemlje imaju spomenik Vilsonu, ali one nisu imale Pupina niti se njihova zastava vijorila pre 100 godina na Beloj kući, pa je taj jedinstveni čin dostojan podizanja zajedničkog spomenika. Albanci su na Kosovu podigli spomenik Bilu Klintonu nakon 1999. godine, a Srbija ima dužnost i čast da podigne spomenik u Beogradu ‒ svetionik i podsetnik ko su bili Srbi Amerikancima i Amerikanci Srbima ‒ kaže Justina Pupin.
Ona naglašava da nije u redu da Pupini prespavaju važne jubileje.
‒ Jasno mi je da treba da dam svoj doprinos jer reprize neće biti. Ili jesi, ili nisi Pupin! Želim da se ne postidim prezimena koje nosim i nastavim tradiciju Pupinove promisli kada je 1914. formirao prvo srpsko udruženje u dijaspori, Srpsku narodnu odbranu, koja i danas postoji u SAD. Mogao je da okrene glavu od Srbije jer u njoj tada nije ni živeo, i sasvim udobno da nastavi život prominentnog naučnika svetskog glasa, kao što se ni današnji znameniti ljudi često ne osvrću mnogo na potrebe svog naroda, već ulažu u multiplikovanje svog ličnog bogatstva. Pupin to, jednostavno, nije učinio ‒ navodi Justina Pupin.
Njen predak je, podseća, podrobno informisao Vilsona o značaju kosovskog zaveta, a Njujork tajms i Vašington post objavljivali su brojne članke citirajući Vilsona da je „Kosovo srpski Jerusalim”. Po Vilsonovoj ličnoj instrukciji, slavio se Dan Kosova, povodom čega je za Njujork tajms američki predsednik izjavio: „ Borba srpskog naroda za slobodu, za svoja prava i za priznanje nacionalnog identiteta moraju kod svakog čoveka da izazovu divljenje i saosećanje.” To bi pisalo i na jednom od panoa pored njihovog zajedničkog spomenika usred Beograda.
SVILENE BOMBONE IZ JAMERIKE
Justininoj majci Pupin je bio deda-stric. Pupinova supruga Sara Pupin, rođena Džekson, prerano je umrla, a njegova kćer Varvara nije iza sebe ostavila potomke, kaže Justina. ‒ Sva deca u familiji jedva su čekala da on iz „Jamerike” donese „svilene bombone” koje su bile pravi raritet u to vreme. Bio je izuzetni sportista, rvač, koji je na Kolumbiji pobedio u rvanju i tako stekao veliku slavu na univerzitetu, za koju nije bilo dovoljno biti najbolji iz matematike i grčkog. Ja sam nasledila njegov sportski duh i završila studije fizičke kulture u Beogradu, a u Dubaiju, gde sedam godina živim, ušla sam na listu deset najboljih ličnih trenera u 2018. godini.
Autor Mirjana Sretenović
Izvor Politika, 07. avgust 2019.
