U Srbiji uskoro počinju treninzi za lobiste. U sredu počinje primena prvog Zakona o lobiranju u Srbiji, a na jesen bi trebalo da dobijemo i prvog registrovanog lobistu. Zato uskoro počinju treninzi i obuke onih koji žele da se bave lobiranjem.
Zakon bi trebalo da rasvetli ko može da utiče na donosioce odluka od opštine do države, ko ga angažuje, i sa kojim ciljem. Lobisti će biti pojedinci ili firme koji se registruju za to i prođu obuku u Agenciji za borbu protiv korupcije.
„Mi smo spremni, uključujući i to da imamo ovlašćene predavače. Mora da bude registrovano, da se zna koji lobista je pristupio kom funkcioneru. Mi možemo da proverimo izveštaj lobista i lobiranih lica i to da uporedimo“, kaže Dragan Sikimić, direktor Agencije za borbu protiv korupucije.
Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentnost Srbija“ kaže da je zakon o lobiranju jedan od poslednjih antikorupcijskih zakona koje Srbija nikada nije imala i koji sada počinje da se primenjuje.
„Svakako da je to dobro samo po sebi, međutim iskustva iz zemalja regiona pokazuju da su ti zakoni u velikoj meri ostali mrtvo slovo na papiru, da je veoma mali broj registrovanih lobističkih aktivnosti“, kaže Nenadić. Lobiranje počinje pismenim zahtevom lobiste lobiranom licu – koji o tome sastavlja izveštaj.
„Po prvi put imate mogućnost da uvidom u registar vidite ko je uticao na koga, i samim tim se svi neformalni savetnici i sva neformalna lobiranja pomeraju u sivu zonu“, kaže Nenad Vuković iz Društva lobista Srbije.
TRANSPARENTNOST I PROVERA
Sikimić kaže da mora da se očuva javni interes, mora da bude transparentno i da bude podložno proveri. „I lobirano lice, funkcioner koji učestvuje u donošenju opštih akata sve vreme mora da ima javni interes i da nikada ne prekrši to načelo“, kaže Sikimić.
Zaposlenom licu u vlasti, kao i onima za čiji izbor vlast daje saglasnost zabranjeno je da se bave lobiranjem. Isto tako i bivšim funkcionerima naredne dve godine. „U Briselu postoji jedan važan transparensi registar koji se postepeno ojačava i tamo važi pravilo – nema registracije nema razgovora“, kaže Vuković.
Italijansko lobiranje dovelo je do toga da Evropska investiciona banka uspori davanje sredstava za slovenački projekat Divača-Kopar. Primer lobiranja je i uvođenje kvota za uvoz čelika u EU, kada se i Srbija našla na spisku zemalja kojima je ograničena trgovina – jer proizvodi kineski čelik.
Naslovna fotografija: Tanjug/Zoran Žestić
Izvor RTS/B92, 12. avgust 2019.
