V. Prvulović: Bez nezavisnog sudstva nema demokratskog uređenja

Izmenjeni su propisi, smenjeni setovi sudija i tužilaca, insistirano je na efikasnijim procesima, ali poboljšanja kod nas još uvek – nema

Bez nezavisnog, efikasnog i doslednog pravnog sistema, odnosno sudstva, nema demokratskog uređenja, ni zaštite osnovnih prava građana. Stara je to istina, od antičke Grčke i Rima. U grčkoj mitologiji, boginja pravednosti bila je Dika, a boginja prava i zakonitog poretka Temida. Rimljani su spojili dve boginje u jednu – Justiciju.

Predstavljali su je kao lepu ženu, zavezanih očiju, dakle nezavisnu i nepotkupljivu, s vagom u levoj ruci kojom odmerava krivicu ili nevinost i mačem u desnoj, kojom izvršava presudu. Taj grb pravde i pravičnosti stoji danas na svim pravosudnim institucijama u svetu. Potvrdu demokratskog uređenja u Americi, posle odvajanja od Ujedinjenog Kraljevstva, američki ustavotvorci su izrazili uvođenjem doživotnog mandata devetorici sudija Ustavnog suda (koje inače imenuje Predsednik SAD), podvlačeći njihovu nezavisnost od izvršne vlasti.

Kako danas stoje stvari, u svetu na koji se ugledamo i kod nas?

U Francuskoj, predsednik Republike je drugi čovek na planeti po ustavnim i stvarnim ovlašćenjima. Nedodirljiv je dok mu traje mandat, za koji se zakleo da će biti častan, po Ustavu i zakonima Republike. Po isteku mandata, moguće je protiv njega pokrenuti sudski postupak, ako se ustanovi da je kršio zakone u vršenju svoje gotovo neograničene vlasti. Pokrenut je sudski postupak protiv bivšeg predsednika Žaka Širaka, zbog svojevoljnog imenovanja funkcionera i neovlašćenog korišćenja državnih fondova. Da li je osuđen? Ne, jer je sam sebe proglasio nesposobnim da učestvuje u sudskom procesu zbog Alchajmerove bolesti.

Predsednik Sarkozi, kako je utvrđeno, dobio je neprijavljenih 50 miliona evra za svoju uspešnu predsedničku kampanju od libijskog vođe Muamera el Gadafija. Šta je francusko sudstvo uradilo s tim u vezi? Ništa, osim što je Francuska pokrenula zapadne saveznike da sruše Gadafija i njegov, kako su utvrdili, diktatorski režim. Gadafi je ubijen i više nema svedoka za sudski proces.

Zbog velike korupcionaške afere u Belgiji 1995. oko kupovine 46 italijanskih helikoptera „agusta” bez tendera, pokrenut je sudski postupak protiv tadašnjeg ministra privrede, kasnijeg ministra inostranih poslova i generalnog sekretara NATO-a Vilija Klasa i utvrđeno je da je na račun njegove Socijalističke partije italijanski proizvođač uplatio 1,7 miliona dolara. Belgijski ministar je, posle velike buke, osuđen na tri godine zatvora uslovno na pet godina, uz zabranu vršenja javne funkcije u tom periodu?!

Bivši haški optuženik Ramuš Haradinaj uhapšen je 4. januara 2017. na aerodromu u Francuskoj, po međunarodnoj poternici Srbije, po kojoj se bivši lider OVK tereti za teške zločine počinjene na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999, kao i za likvidacije više svedoka njegovih zločina, Albanaca i Srba. I pored dokumentovanog i pravnovaljanog zahteva i dokaza za izručenje Haradinaja Srbiji, gde bi mu se sudilo, posle velike medijske frke oko ovog slučaja – Haradinaj je pušten na slobodu. Preuzeo je čak i vladu samoproglašenog Kosova i danas je predvodnik miniranja mogućeg dogovora Beograda i Prištine. Da li je Justicija poštovana u ovoj aferi i da li će ikad biti u situaciji da izmeri krivicu Haradinaja?

Zbog neefikasnosti našeg pravnog i sudskog sistema otvorena su dva pregovaračka poglavlja na našem putu u EU – 23. i 24. Visoki funkcioneri EU stalno podvlače da se naš pravni sistem, brzina i efikasnost suđenja moraju što pre dovesti u red. Procesi predugo traju, mnogi i zastarevaju u birokratsko-advokatsko-sudskoj igri odlaganja i ometanja suđenja, tuženi izbegavaju krivicu, a oštećeni nemaju šanse da dočekaju pravična rešenja svojih tužbi. Izmenjeni su propisi, smenjeni setovi sudija i tužilaca, insistirano je na efikasnijim procesima, ali poboljšanja još nema.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je prepun zahteva naših građana (2018. podneto 2.128, 2017. ukupno 1.431, a 2016. zvanično 1.330 tužbi), koji se, posle svih pravnih lekova u zemlji, žale na uskraćivanje svojih prava. Da li je ovo dovoljno da pokrenemo ozbiljniji napor da se Justicija osposobi da pravično sudi u našem društvu?

 

Autor je redovni profesor univerziteta

 

Naslovna fotografija: bg.vi.sud.rs

 

Izvor Politika, 21. avgust 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u