Kada je u pitanju negovanje odnosa između Nemačke i Sjedinjenih Država, Atlantski most ( u originalnom nazivu Atlantik-Brücke – vodeća privatna neprofitna asocijacija za promociju nemačko-američkog razumevanja i atlantizma, prim. prev.) u Berlinu je najvažniji igrač. Skoro 70 godina, ova neprofitna organizacija, u skladu sa svojim statutom, radi na „produbljivanju saradnje između Nemačke, Evrope i Amerike na svim nivoima“.
Američki ambasador obično igra ključnu ulogu u ovom procesu. Kada novi šef američke diplomatske misije stigne u nemačku prestonicu, Atlantski most organizuje veliku večeru, što je događaj koji je postao tradicija. Kada je američki ambasador Ričard Grenel preuzeo svoju dužnost u Nemačkoj prošle godine, bilo je planirano da on bude dočekan u skladu sa tim običajem, ali Grenel to nije želeo. Nije ga interesovalo. Ambasador je takođe odbio poziv da govori na sastanku članica organizacije krajem juna prošle godine. Nije želeo ni da održi govor na koktelu sa roštiljom koji je potom usledio, gde je predstavljen kao „počasni gost“. Umesto toga, on je dvojici studenata dao intervju koji se najviše odnosio na njegovog psa. Zatim je ponovo nestao.
Od tada traje radio tišina (status u kojem se od svih fiksnih ili mobilnih radio stanica u nekom pordručju traži da prestanu sa emitovanjem iz bezbednosnih razloga, prim. prev.) između predstavnika Donalda Trampa u Berlinu i najvažnije nemačko-američke lobi grupe. Jedino što prevazilazi Grenelovu demonstrativnu nezainteresovanost za Atlantski most je, čini se, njegova pretenzija na vlast. Kada je reč o tome ko bi trebalo da predvodi grupu, američki ambasador i dalje želi da iskaže svoje mišljenje.
Kada je Fridrih Merc iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU), stranke desnog centra, objavio da se povlači kao dugogodišnji predsedavajući grupe i kada je predložio bivšeg ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela iz Socijaldemokratske stranke (SPD) levog centra za svog naslednika, Grenel je lično pozvao grupu da izrazi svoju zabrinutost. Organizacija je, međutim, uljudno odbacila njegove preporuke. Grenel nije odgovorio na zahtev za komentar o svojim postupcima i rekao je da nije dostupan za intervju za Špigl.
ANTITEZA TRAMPOVOJ AMERICI
Nesuglasice između Trampovog čoveka u Nemačkoj i najznačajnije organizacije u transatlantskim odnosima mogu se činiti bizarnim aspektom političkog života u Berlinu, ali to govori dosta o nemačko-američkim odnosima koji su poslednjih meseci dostigli novu najnižu tačku. „Postoji kriza u američko-nemačkim odnosima kakvu nikada nisam očekivao da će se dogoditi u naše vreme“, ističe Nikolas Berns, bivši američki ambasador pri NATO-u i aktuelni savetnik za spoljnu politiku demokratskom predsedničkom kandidatu Džou Bajdenu.
Nemačka je postala antiteza Trampovoj Americi – to se prilično jasno vidi iz Grenelovih tvitova. Sukob se zasniva na konkretnim interesima i političkim pitanjima, ali, naravno, i na ličnoj hemiji između Trampa i kancelarke Angele Merkel. Ni u jednoj oblasti pozicije Berlina i Vašingtona nisu toliko udaljene kao po pitanju Irana. Po prvi put u istoriji Savezne Republike Nemačke, vlada je odluku da ne učestvuje u razmeštanju vojnih snaga eksplicitno donela na osnovu činjenice da razmeštanjem rukovode Sjedinjene Države.
Nemačka bi se u novembru mogla suočiti sa novim kaznenim carinama u okviru trgovinskog sukoba, a Grenel je čak indirektno zapretio da će povući svoje snage iz zemlje zbog spora sa Berlinom oko povećanja vojne potrošnje na dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je u skladu sa ciljem NATO članica. Osim toga, Tramp otvoreno zagovara podelu Evropsku unije. Javno podržava novog britanskog premijera, Borisa Džonsona, da se upusti u tvrdi bregzit. Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, Džon Bolton, otputovao je prošle nedelje u London kako bi saopštio da će Sjedinjene Države „s oduševljenjem“ podržati odluku Velike Britanije da napusti EU bez dogovora.
Tramp je uzdrmao odnose između Nemaca i Amerikanaca na načine koji idu daleko izvan politike. Sjedinjene Države su za Nemce nepopularnije nego ikada ranije. Istraživanje koje je sprovedeno za potrebe Atlantskog mosta pokazalo je da 85 odsto Nemaca ocenjuje odnose sa Sjedinjenim Državama kao negativne ili vrlo negativne. Sada 42 odsto Nemaca vidi Kinu kao pouzdanijeg partnera. „Zabrinjava me to što je čak i među vodećim elitama nemačke poslovne zajednice postalo popularno da se kaže zbogom Americi“, kaže Zigmar Gabrijel, novi šef Atlantskog mosta. „Mnogi sada vide Sjedinjene Države kao veći problem od Kine i Rusije“.
SLABA KOMUNIKACIJA
Komunikacija između kancelarke i američkog predsednika je svedena na minimum. Dok je Merkelova svojevremeno razgovarala sa Trampovim prethodnikom Barakom Obamom jednom nedeljno, njen kontakt sa Trampom bio je izuzetno redak. „Spontani telefonski pozivi nisu deo njihovog odnosa“, kaže jedan američki diplomata. Često se dešava da prođe po nekoliko meseci, a da se oni ne čuju.
Iz nemačke perspektive, razgovori sa predsednikom uglavnom se vide kao uzaludni. Oni imaju „malu praktičnu upotrebu“, kaže jedan predstavnik vlade. O čemu bi Merkelova trebalo da razgovara sa Trampom? Da li bi trebalo da mu kaže kako veruje da je njegova politika prema Iranu pogrešna? Predstavnik vlade kaže da on to zna. Da li bi ona trebalo da pokuša da ga natera da promeni kurs? Zvaničnik kaže da je to besmisleno. Prema svedočenjima ljudi koji su bili pristuni na sastancima između Trampa i Merkelove, kad se dvoje lidera susretnu, razmena mišljenja je direktna i otvorena. „Ne postoji razumevanje, ali takođe nema ni nesporazuma“, kaže jedan američki diplomata. Isto bi se moglo reći za odnos Merkelove sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i Redžepom Tajipom Erdoganom.
Prema rečima učesnika, tonalitet Merkelove tokom sastanaka je opušten, često pomalo ironičan. Povremeno zadirkuje Trampa, ali se prema njemu nikada ne odnosi s nipodaštavanjem. U međuvremenu, Tramp joj, prema rečima jednog vladinog predstavnika, iskazuje „perverzno poštovanje“, delom i zbog toga što mu se ona ne dodvorava. Zvaničnik tvrdi da Tramp vidi Nemačku kao model uspeha, kao izvozno orijentisanu državu koja se ne petlja u vojne sukobe i pušta druge da plate račun. „Kad bi Tramp mogao to da učini, on bi to učinio“.
Tramp se suočava sa nemačkom kancelarkom koja očito želi da uđe u istoriju kao njegova protivnica. Iako Merkelova opisuje kao „apsurdno“ i „smešno“ to što se ona navodi kao lider slobodnog sveta nakon Trampovog izbora, sviđa joj se takav opis. U maju je otputovala za Boston kako bi održala uvodni govor na Univerzitetu Harvard koji se bez ustezanja može opisati kao antitrampovski manifest. Fotografi su je, takođe slučajno, uhvatili kako čita antitrampovsku knjigu tokom svog odmora: u pitanju je knjiga Tiranin u kojoj Stiven Grinblat piše o Šekspirovim despotima – od kojih neki imaju neporecivu sličnost sa trenutnim američkim predsednikom.
Sada je postalo normalno da Merkelova ne zahteva sastanak sa Trampom kada posećuje Sjedinjene Države. Nije bilo sastanka sa Trampom tokom putovanja na Harvard, a on se ne planira ni kada Merkelova bude prisustvovala sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku sredinom septembra. „Kancelarka je, od samog početka, jasno stavila do znanja da će se koncentrisati na pitanja u vezi sa Ujedinjenim nacijama“, rekao je izvor iz nemačke vlade.
ANTINEMAČKI PRIZVUK
Kada Tramp posećuje Evropu, Nemačka je za njega „zemlja preletanja“. Američki predsednik je tokom svog predsednikovanja bio u Rimu, Parizu i Londonu, ali nijednom nije posetio Berlin. Kad krajem avgusta krene u svoje produženo evropsko putovanje, on će, nakon samita G7 u Bijaricu na jugu Francuske, posetiti Kopenhagen (u međuvremenu je otkazao tu posetu, prim. prev.) i Varšavu. Niko u Berlinu nema iluzije o simbolici putovanja: desničarska populistička poljska vlada je, poput Trampa, napala politiku Merkelove o izbeglicama. Poljska vlada, na zadovoljstvo predsednika Trampa, takođe ispunjava svoje obaveze prema NATO-u. U Danskoj je nova premijerka stupila na dužnost nakon kampanje sa antimigracijskim tonovima. Danci će sada odlučiti da li će dozvoliti izgradnju dela gasovoda Severni tok 2 koji ide preko Danske, a kojem se Tramp žestoko protivi.
„Putovanje ima antinemački prizvuk“, kaže visoko rangirani predstavnik nemačke vlade. U stara dobra vremena nemačko-američkog prijateljstva, američki ambasador se trudio da održava linije konverzacije između sedišta kancelara i Bele kuće otvorenim. „Zaista nam je potreban američki ambasador koji posreduje, koji Amerkancima govori zašto mi mislimo onako kako mislimo, čak i ako on ne deli naš stav“, kaže Gabrijel.
STIL NA KOJI SE „NAVIKLA“
Međutim, od samog starta, Grenel je pokazao da ga pre svega zanima osvajanje naslovnih strana. Jedva da je stupio na funkciju ambasadora kad je na tviteru predložio da bi nemačke kompanije trebalo da ograniče svoje poslovanje sa Iranom, navodeći Martina Šulca, koji je u to vreme bio šef socijaldemokrata, da kaže kako se ambasador ponaša kao „ekstremno desničarski kolonijalni upravnik“. Grenel je potom dao intervju za desničarski portal Brajtbart u kom je zvučao kao da se nada trampovskoj desničarskoj revoluciji u Evropi.
Ubrzo nakon toga, Grenela je počeo da izbegava svako čijoj bi reputaciji to moglo da naškodi. Nijedan američki ambasador u novijoj nemačkoj istoriji, čini se, nije bio tako izolovan. Na američkoj strani su primetili osoblje oko Merkelove konstantno organizuje panel diskusije sa američkim gostima na kojima za stolom nema mesta za Grenela. Međutim, ponekad Amerikanci insistiraju na tome – kao prilikom Minhenske bezbednosne konferencije u februaru, na kojoj je prisustvovao i američki potpredsednik Majk Pens. Merkelova je tokom razgovora jasno i nedvosmisleno stavila do znanja koliko malo poštovanja ima prema Grenelu. Ona je Pensu rekla da američki ambasador gaji stil na koji se „navikla”.
Grenel se nalazi na položaju skoro godinu i po dana, ali kancelarka mu još uvek nije ponudila lični sastanak. Službenici u kancelarkinom kabinetu kažu da nije tipično da se šef vlade sastaje sa ambasadorom. Ali čak ni nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas nije vodio značajne razgovore sa Grenelom skoro godinu dana. Poslednji put kada su detaljno razgovarali bilo je na zabavi koju je organizovao tabloid Bild proteklog septembra. Grenel ni ovo nije želeo da komentariše.
Činilo se da su Mas i ambasador malo popričali na Bildovom događaju, ali čak ni to nije izašlo na dobro. Te iste večeri, Grenel je rekao da je od svih ljudi baš Mas bio ljubitelj Kid Roka, jednog od nekoliko Trampovih pristalica u američkom svetu šoubiznisa. Mas nikada nije ni čuo za Kid Roka. On je pominjao Perl džem, levičarski grandž bend.
Tramp i Grenel su zaprepašćujuće slični. Obojica su srećni kada kritikuju druge, ali su izuzetno osetljivi kada oni postanu predmet napada. Poput Trampa i Grenel takođe ima sklonosti ka desničarskim teoretičarima zavere. Nedavno je podelio tvit desničarske kolumnistkinje Kejti Hopkins u kojem se tvrdi da su „mediji Merkelove“ objasnili kako je nedavno ubistvo mačem od strane migranta u Štutgartu ništa više nego „kulturna razlika“. Kao Tramp, i Grenel je takođe virtuoz u samopromociji.
„TERAM IH DA PLAĆAJU SVOJE RAČUNE“
Pre četiri nedelje, ambasador je dao intervju za Foks njuz. Grenel je često gost na ovom kanalu, što je najpouzdaniji način da privučete predsednikovu pažnju. Tog dana, Grenel je naširoko govorio o američkoj spoljnoj politici. On je govorio o tome kako Ameriku vide u svetu. „Barak Obama je bio neverovatno popularan u Nemačkoj“, istakao je Grenel. Ali, kako je naveo, tokom njegovog predsednikovanja Nemci nisu povećavali svoja izdvajanja za odbranu i počeli su planiranje izgradnje gasovoda Severni tok 2. „Stoga, nisam siguran da je popularnost zaista ono čemu bismo trebali da težimo”.
Tramp je, izgleda, ovo pažljivo slušao. Samo dan nakon tog intervjua, predsednik je otišao u Severnu Karolinu na predizborni miting u kampanji, gde je održao zloglasni govor u kojem je napao muslimansku kongresmenku Ilhan Omar, na šta je publika povikala „Vrati je nazad!“ Negativna reakcija prema predsedniku i njegovim pristalicama bila je ogromna. Ali u svoj toj halabuci, ljudima je promakla činjenica da je govor takođe podrazumevao i napad na Angelu Merkel. „Nedavno je održana anketa – Nemačka više voli Obamu od Trampa“, rekao je on. „Rekao sam – naravno da je tako, zato što ih ja teram da plaćaju svoje račune. Obama bi otišao da održi govor i zatim napustio zemlju. Ja idem da održim govor i kažem: Pustite me da pričam sa Ankelom. Ankela, moraš da platiš svoje račune, već puno zaostaješ!“ Publika se zabavljala – naročito zbog predsednikovog namerno pogrešnog izgovaranja imena nemačke kancelarke.
U međuvremenu, neki u vladi u Berlinu počinju da se pitaju da li bi bilo pametnije lagano ići u korak sa Trampom i njegovim ambasadorom. Oni tvrde da će jednostavno proglašavanje Grenela za nepoželjnu osobu samo još više ražestilo Trampa. Nedavno (prošle nedelje), Grenel je izneo maglovitu i prikrivenu pretnju o povlačenju američkih trupa iz Nemačke: „Zapravo je uvredljivo pretpostaviti da američki poreski obveznici moraju nastaviti da plaćaju kako bi imali preko 50.000 Amerikanaca u Nemačkoj, a da Nemci troše svoj suficit na domaće programe“, rekao je on nemačkoj novinskoj agenciji DPA. Nešto malo pre toga, američka ambasadorka u Varšavi, Džordžet Mosbaher, predložila je Vašingtonu da prebaci više svojih trupa stacioniranih u Evropi u Poljsku. Primetila je kako Poljska, za razliku od Nemačke, zapravo ispunjava stalno ponavljani Trampov zahtev da države članice NATO-a troše dva odsto svog BDP-a na odbranu. Tramp je lično retvitovao poruku Moshbaherove za svojih 63 miliona pratilaca.
Najnovija tirada je dobar primer činjenice da se Grenel, baš kao i Tramp, uglavnom bavi pravljenjem predstava. Zato što bi Grenel iz svojih poseta američkim bazama u Nemačkoj trebalo da sazna da Amerikanci od toga imaju koristi barem jednako koliko i Nemci. Zaista, čak i Pentagon želi da poboljša ove baze. Danas, ogromne američke baze poput onih u Ramštajnu ili Štutgartu više ne služe primarno kao zaštita od neprijatelja sa Istoka – one deluju kao čvorišta za operacije na Bliskom istoku. Vojnici povređeni u oblastima gde je razmeštena američka vojska se šalju u ogromnu vojnu bolnicu u Landštulu na lečenje. Vojno skladište u Mizauu predstavlja jedno od najvećih skladišta municije američke vojske u svetu. Mesta Filzek i Grafenver su takođe suštinski važni za obuku američke vojske i njenih NATO partnera.
Pored toga, američka vojska komanduje velikim delom svojih misija širom sveta iz Nemačke. Na primer, u području Štutgarta, vojska kontroliše sve pokrete trupa u Evropi i u svakoj od brojnih operacija u Africi. Malo je verovatno da bi se bilo koji američki zapovednik dobrovoljno odrekao dobro razvijenih baza u stabilnoj zemlji poput Nemačke, koja je Amerikancima mnoge teritorije ustupila manje-više besplatno. U svakom slučaju, Tramp ne bi imao političku podršku za povlačenje američkih trupa. „Svako ko bi želeo da zada udarac našem savezništvu sa Nemačkom, ne bi mogao ni izbliza da pridobije većinu članova Kongresa“, rekao je Bajdenov savetnik Berns. On tvrdi da je Nemačka jedan od najvažnijih saveznika kojeg Sjedinjene Države imaju u celom svetu. Za Bernsa, povlačenje američkih trupa ne dolazi u obzir. „Bila bi to izdaja našeg savezništva sa Nemačkom“, ističe on.
SIMBOL PUCANjA VEZE
Ako postoji simbol za pucanje nemačko-američkih veza, onda su to dve čelične cevi dužine od po 1,230 kilometara (764 milja). Kada budu položene, protezaće se po dnu Baltičkog mora, od Viborga u Rusiji do Lubmina u severnoj nemačkoj pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija. Najranije sledeće godine, gas koji će od severne Rusije proticati gasovodom Severni tok 2 mogao bi se koristiti za grejanje miliona nemačkih domaćinstava. Ali Tramp čini sve što je u njegovoj moći da spreči završetak projekta. Vašington vrši pritisak na dansku vladu, posebno zato što je potrebno njeno odobrenje za izgradnju jednog dela gasovoda, što znači da Kopehnagen ima određenu moć nad celokupnim projektom.
Tramp je planirao putovanje u Kopenhagen u septembru, ali ga je već otkazao. Međutim, čak i ako bi Danska bila sposobna da izdrži američki pritisak, Vašington će nastaviti da se bori protiv projekta. Amerikanci čak prete da će nametnuti sankcije protiv članica konzorcijuma (koji gradi Severni tok 2, prim. prev). „Stroge sankcije se mogu uvesti u bilo kom trenutku“, kaže Joakim Fajfer, stručnjak za ekonomska pitanja CDU u parlamentu. „One vise poput Damoklovog mača nad odnosima između Nemačke i Sjedinjenih Država“.
Tramp je javno izjavio da Nemci ne bi trebalo da grade Severni tok 2 zato što bi to povećalo zavisnost Nemačke od Rusije. „Mi bi trebalo bi da se branimo od Rusije, a Nemačka istupa i plaća Rusiji milijarde i milijarde dolara godišnje“, rekao je Tramp prošle godine. Ali u svojim razgovorima sa nemačkom vladom u Berlinu, predstavnici američke vlade su otvoreno priznali da se takođe radi i o njihovim sopstvenim ekonomskim interesima: Oni žele da Nemci kupuju tečni prirodni gas (LNG) iz Teksasa, a ne prirodni gas iz Sibira.
Na svom poslednjem putovanju u Sjedinjene Države u julu, nemački ministar ekonomije Peter Altmajer, takođe iz CDU, pokušao je da omekša Amerikance sa kojima se susreo. Rekao je da će biti izgrađena luka za LNG tankere u gradu Brunsbitelu u blizini Hamburga. Takođe je rekao da će čak i ako Severni tok 2 bude bio priključen na gasnu mrežu Nemačke i dalje postojati odlično tržište za američki gas. Američki trgovinski predstavnik Robert Lajtajzer strpljivo je slušao šta Altmajer ima da kaže, ali to je otprilike sve. Ministar je bio zbunjen dok je odlazio kući. „Predsednik Tramp Evropsku uniju vidi gotovo isključivo kao ekonomskog konkurenta“, rekao je Berns. „To je ozbiljna greška. Svaki predsednik od Harija Trumana naovamo je podržavao evropski projekat zato što je oduvek bilo u našem interesu da EU uspe“.
UDAR NA PROIZVOĐAČE AUTOMOBILA
Situacija nije ništa bolja za rukovodioce u nemačkoj automobilskoj industriji. Već više od godinu dana Tramp otežava život šefovima Dajmlera, BMV-a i Folksvagena. Tramp ih je čak i podstakao da sazovu zajednički sastanak u Beloj kući u nadi da će sprečiti kaznene carine protiv nemačkih automobila.
Prošlog leta, odlazeći predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i Tramp su se dogovorili da će ispregovarati sporazum oko carina na industrijsku robu koji će razjasniti i pitanje nameta na automobile. Tramp ga je uveravao da izvozne carine neće biti nametnute sve dok se taj sporazum ne postigne, ali to obećanje ističe u novembru. Evropska komisija još uvek pregovara o modalitetima razgovora o uklanjanju carina sa američkom administracijom, ali do sada nije imala mnogo uspeha.
Uzevši u obzir popularnost ovog pitanja u kampanji, unutar nemačke vlade malo ko se nada da će Tramp odustati od svojih pretnji uvođenja kaznenih carina za nemačku automobilsku industriju. „Da bi se zaštitila od Trampovih hirova, Nemačka mora preuzeti vodeću ulogu u borbi za slobodnu trgovinu u Evropi, kako bi Brisel mogao okupiti koaliciju multilateralista“, kaže ekonomski ekspert CDU Fajfer.
U Berlinu se mnogi još uvek nadaju da će se dobri stari dani transatlantske saradnje ponovo vratiti kada se jednom završi Trampova era. Ali to bi moglo biti iluzorno. „Sjedinjene Države neće ostati iste kao pod Trampom, ali takođe nikada neće biti onakve kakve su bile pre njega“, rekao je Gabrijel.
Činjenica je da se demokrate slažu sa mnogim tačkama oko kojih je Tramp kritičan i Vašington će ostati neugodan partner čak i ako sledeće demokrata bude izabran u Belu kuću. Tramp je, u svojoj brutalnoj otvorenosti, jasno stavio do znanja da Sjedinjene Države više nisu spremne da plaćaju za Evropu. Demokrate takođe postavljaju pitanje vojne potrošnje. Čak i Bajdenov savetnik Berns smatra da bi Nemci trebalo da učestvuju u vojnoj akciji u Ormuskom moreuzu.
PRIKLADAN IZGOVOR ZA NEMAČKU
Zaista, Tramp je postao pogodan izgovor za Nemce. Sve što on kaže se odbacuje gotovo refleksno. To važi i za vojnu misiju u Ormuskom moreuzu i za NATO cilj o izdvajnju dva odsto BDP-a za vojnu potrošnju. Nemci moraju konačno da prežale ideju da zauvek mogu ostati neka vrsta velike Švajcarske usred Evrope, kaže Piter Raf iz konzervativnog Hadson instituta.
Robert Kejgan, bivši savetnik dva republikanska predsednička kandidata koji sada radi pri Brukings institutu u Vašingtonu, izazvao je veliku buku sa člankom koji je u maju objavio u magazinu Foren afers. U njemu je napisao da se ponovo može aktivirati nemačko pitanje, koje je dovelo do dva svetska rata i miliona mrtvih. Istorijska uloga SAD u Evropi je da bude garant protiv nemačkih hegemonskih tendencija, naveo je Kejgan.
Prema Kejganu, Amerika je omogućila stabilnu Evropu nakon 1945. godine pružajući ekonomsku i vojnu bezbednost, promovišući demokratiju i suzbijajući nacionalističke tendencije. On za Špigl ističe da „Tramp zapravo rasplamsava plamen nacionalizma… iznova i iznova podržavajući nacionalističke stranke u Evropi. On očito uništava globalni režim slobodne trgovine sprovodeći protekcionističku politiku direktno na štetu Nemačke, koja, da bi bila ekonomski uspešna, zavisi od režima slobodne trgovine“.
Dakle, šta se može učiniti? „Voleo bih da imam odgovor na to pitanje“, kaže Kejgan napominjući da je uspeh Evrope nakon Drugog svetskog rata bio usko povezan sa podrškom Sjedinjenih Država. „Ne vidim kako Evropa može biti uspešna bez uloge Sjedinjenih Država“.
Autori Matijas Gebauer, Kristijan Hofman, Rene Fister i Džerald Traufeter
Preveo Radomir Jovanović
Izvor Spiegel.de
