P. Akopov: Poziv Rusiji da se vrati u G7 je politička zamka

Putin se nikada neće vratiti takvim odnosima sa Zapadom. Ne zbog Kine nego zbog nacionalnih interesa Rusije i njenih geopolitičkih ciljeva

Kao i pre 80 godina, sa Zapada je u Moskvu stigala ponuda za mirenje. Ovoga puta: preko razgovora o obnavljanju Velike osmorke. Međutim, ovoga puta – za razliku od prethodnog – ta ponuda nikako ne sme biti prihvaćena.

Rusiju u G-8 još ne zovu zvanično, ali je važan proces. Zasad sve izgleda kao sondaža, ali to kroz dve do tri godine, a maksimum – za pet, to može biti realnost.

Sada tvrde da se „progres u rešavanju situacije u Donbasu“ glavni uslov Zapada za oživljavanje Velike osmorke. Međutim, vraćanje Donbasa u unitarnu Ukrajinu potpuno je nerealno, pa može biti smišljen neki privid „progresa“ – da bi „Osmorka“ mogla da opet `prohoda`.

To je sasvim moguće jer je G-8 veoma potrebna Zapadu, naročito njegovom evropskom delu, a ni SAD nisu protiv. Zato Rusija još pre kraja ovog predsedničkog mandata Vladimira Putina može dobiti zvanični poziv da se vrati u Veliku osmorku. A ona će taj poziv – odbiti. Zašto?

Zato što se Osmorka pojavila kao nastavak G-7 koja je bila svojevrsna lokomotiva globalizacije i klub najboljih prijatelja SAD i njihovih najboljih saveznika-satelita.

Prvo uključivanje Rusije u G-8 imalo je za Zapad samo jedan cilj – ograničavanje njenog suvereniteta i samostalnosti u međunarodnim poslovima. Time je bilo sprečeno „autonomno plivanje“ Rusije, mada tih godina na Zapadu niko, osim možda najpametnijih, nije verovao da Rusija u međunarodnoj areni može povratiti pozicije i specifičnu težinu SSSR.

Kad bi se Rusija sad vratila u G-8 – to u Kini ne bi bilo doživljeno kao izdaja, ali bi znatno uticalo na našu reputaciju u očima Kineza. Međutim, Putin se nikada neće vratiti takvim odnosima sa Zapadom. I, ne zbog Kine nego zbog nacionalnih interesa Rusije i njenih geopolitičkih ciljeva. Uostalom, za pet godina – koliko je prošlo od `smrti` Velike osmorke – Rusija je u svetu počela da se doživljava kao glavna geopolitička protivteža atlantističkom diktatu.

Rusiji više nije potrebna ne samo G-8 nego ni G-7. Smisao njene zapadne politike svodi se na ubrzavanje raspada atlantističkog svetskog poretka i na pomaganje da dođe razvoda SAD i Evrope koji je već objektivno sazreo. U interesu je Rusije i da pomogne da se Nemačka i Japan oslobode američkog tutorstva. U suštini: u interesu je Rusije sam raspad G-7. Rusija je dobro naučila lekcije iz svoje istorije.

U Moskvi je 23. avgusta 1939. bio potpisan sovjetsko-nemački sporazum o nenapadanju. Hitler je, u vreme kada se punom parom kretao ka vlasti nad Evropom, predložio Staljinu pakt i on je ponudu prihvatio. Rusija tada nipošto nije želela da učestvuje u bici unutar Zapada za dominaciju u Evropi. Nadala se da je može izbeći ili bar maksimalno odložiti.

Tada to nije uspelo. I zato što je Drugi svetski rat bio `isprogramiran` Prvim svetskim. I zato što je Velika Britanija sanjala da Nemce usmeri na istok i i da izazove sukob dve kontinentalne sile. A Hitler je dobro poznavao Evropljane, a slabo – Ruse. Sada više ne moramo da biramo između saveza da jednom neprijateljskom silom i saveza sa drugim neprijateljem. Pred nama nema pretnje ratom.

Mi ne želimo ni da učestvujemo u zapadnim igrama (protiv ostatka sveta), a ni da budemo – čak ni simbolično – deo Zapada. Mi čak ne biramo između Zapada i Kine. Mi biramo između svoje samostalnosti i svoje zavisnosti. Za razliku od 1939, danas ne moramo da zaključujemo loš pakt i da pristajemo na prinudno primirje. A povratak u G-8 bio bi upravo takav korak.

 

Autor Petar Akopov

 

Naslovna fotografija: Sergey Ashmarin

 

Izvor Fakti, 24. avgust 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u